Корпус jе био окосница Воjске Републике Српске са 127.000 бораца… Брањен jе фронт дужи од хиљаду километара са сjеверном и jужном страном… Генерала Момира Талића убила неправда… Приредио: Ненад БЕРЕТА Први краjишки корпус чинио jе окосницу Воjске Републике Српске, броjао 127.000 бораца, од коjих jе пет и по до шест хиљада дало живот за стварање Српске, а тачан броj ниjе сасвим познат, jер се неки борци jош воде као нестали. Корпус jе држао фронт у дужини од 1.160 километара и попуњавао се са териториjе 28 општина, истиче за Срну ратни начелник штаба тог копруса пензионисани генерал Бошко Келечевић поводом 1. jуна, годишњице овог корпуса. Келечевић у интервjуу Срни наглашава да

Служен парастос на гробу 12 беба У Бањалуци jе данас служен парастос и положено цвиjеће на гробницу 12 бањалучких беба на Новом гробљу, поводом 23 године од страдања 12 беба у бањалучком Клиничком центру. Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе новинарима да jе потребно вjечно одржавати успомену и сjећање на 12 бањалучких беба. Митровић jе рекао да спомен-обиљежjе „Живот“ у центру Бањалуке даjе симболику животу и да вjечно оставља успомену и сjећање као поруку да се оваj злочин никада нигдjе не понови. Он jе подсjетио да jе током протеклог рата страдао велики броj дjеце, од коjих jе неколико десетина ексхумирано из масовних

Споменик 12 звjездица у Бањоj Луци Двадесет три године од страдања 12 беба у бањалучком Клиничком центру 1992. године биће обиљежено у петак, 22. маjа, у организациjи Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила. Обиљежавање ће почети у 10.00 часова парастосом и полагањем цвиjећа на гробницу у коjу су бебе сахрањене на Новом гробљу у Бањалуци. У 12.00 часова предвиђено jе полагање виjенаца и цвиjећа на споменик 12 беба, гдjе jе предвиђено и обраћање званичника, наjављено jе из Републичке организациjе. Смрт 12 беба била jе посљедица недостатка кисеоника чиjи jе транспорт, због неразумиjевања свjетских моћника, онемогућен на простор Бањалуке, jер су се та и книнска региjа тада

Споменик погинулим борцима у Прњавору Код споменика jунацима града Прњавора, погинулим или умрлим у периоду од 1991. до 1996. године, данас су служени помен и парастос поводом 12. маjа, Дана Воjске и бораца Републике Српске. На спомен-плочама налази се лик 69 бораца, учесника одбрамбено-отаџбинског рата, и двиjе цивилне жртве. Предсjедник Мjесне борачке организациjе Прњавор Момир Краjишник изразио jе захвалност локалноj власти за подршку изградњи спомен-комплекса, чиме су породице и саборци добили мjесто гдjе могу одати дужно поштовање погинулима. Начелник општине Прњавор Синиша Гатарић подсjетио jе да су на jедном мjесту обjедињени споменик борцима протеклог рата и НОР-а, те да jе Прњавор прошле године добио и улицу са именом Цвjетка Поповића

У цркви Рођења Пресвете Богородице на Ребровцу у Бањалуци данас jе служен парастос припадницима Министарства унутрашњих послова (МУП) Републике Српске коjи су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Парастосу, коjи jе служен поводом обиљежавања Дана полициjе Републике Српске, присуствовали су министар унутрашњих послова и директор Полициjе Републике Српске Драган Лукач и Гоjко Васић, министар просвjете и културе Српске Дане Малешевић, министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак, директор Агенциjе за истраге и заштиту БиХ Горан Зубац, предсjедник Борачке оргаизациjе Републике Српске Миломир Савчић, представници МУП-а и чланови породица погинулих. Након парастоса, испред зграде МУП-а Републике Српске предвиђено jе полагање виjенаца на спомен-плочу страдалим припадницима МУП-а, коjем ће присуствовати предсjедник Народне скупштине Републике

Код спомен-плоче у Центру jавне безбjедности (ЦЈБ) Бањалука положени су виjенци и прислужене свиjеће, те минутом ћутања одата почаст погинулим и несталим припадницима Министарства унутрашњих послова (МУП) Републике Српске, чиме jе почело обиљежавање Дана полициjе Српске. Начелник ЦЈБ Бањалука Бошко Панџа подсjетио jе да jе 189 припадника овог центра дало животе за Републику Српску. Виjенце су положиле делегациjе ЦЈБ и Удружења полицаjаца отаџбинског рата Бањалука. Овом свечаном чину присуствовали су чланови породица погинулих и несталих припадника полициjе и представници Центра са радним колегама. Виjенци ће бити положени на спомен-обиљежjа погинулим припадницима МУП-а Српске у свим осталим полициjским станицама у коjима су ова обиљежjа постављена.   Извор:    Везане виjести: СЈЕЋАЊЕ

Служење парастоса пред спомеником код масовне гробнице у Мркоњић Граду Служењем парастоса на православном гробљу у Мркоњић Граду и полагањем виjенаца на Спомен-обиљежjе масовне гробнице, данас jе обиљежено 19 година од отварања масовне гробнице у Мркоњић Граду у коjоj jе пронађено 181 тиjело српских цивила и воjника. Ексхумациjа тиjела из масовне гробнице почела jе 1. априла 1996. године и налази патолога показали су да су све жртве на звjерски начин мучене и убиjене. Полагању виjенаца и служењу парастоса у капели Светог Марка на православном гробљу присуствовао jе и предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић, коjи jе подсjетио да за ове злочине jош

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе да jе Хрватска воjска у Мркоњић Граду починила стравичан злочин над српским воjницима и цивилима, коjи има елементе геноцида и урбицида. „За оваj злочин, нажалост, jош нико ниjе одговарао. Хашки трибунал jе оваj предмет прослиjедио на процесуирање правосуђу БиХ, али Федерациjа БиХ (ФБиХ), коjа има примат у Тужилаштву БиХ, због односа са Хрватском не жели ово да процесуира“, рекао jе Митровић Срни. Митровић jе истакао да породице погинулих из Републике Српске никада неће одустати од процесуирања овог стравичног злочина и извођења његових наредбодаваца и извршилаца пред лице правде. Он jе наjавио да ће у организациjи

Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Приjедора Здравка Карлица рекла jе да jе за данас наjављена деложациjа породице погинулог борца Ђурађа Гончина коjоj jе, како каже, претходио судски процес пун малверзациjа. „Ово ниjе први случаj да се за непотраживани стан накнадно поjави дописана документациjа изван свих рокова. Ниjе ни први случаj деложациjе породица погинулих бораца, али jе препун страшних материjалних доказа о малверзациjама“, рекла jе Карлица Срни. Она jе нагласила да ова организациjа никоме не спори право на имовину, али не жели ни да се њеним члановима спори то исто право, поготово у случаjу какав jе оваj гдjе наводни подносилац наводног захтjева за поврат стана

Кантонални суд у Бихаћу осудио jе бившег припадника такозване Армиjе БиХ Џевада Махмутовића на затворску казну од годину дана због учешћа у малтретирању српских ратних заробљеника у марту 1995. године. Махмутовић, некадашњи припадник Петог батаљона Воjне полициjе Петог корпуса такозване Армиjе БиХ, након потписивања споразума о признању кривице осуђен jе на затворску казну од годину дана, jер jе са jош неколико лица у марту 1995. године нечовjечно поступао према ратним заробљеницима Воjске Републике Српске коjи су вожени на размjену од Цазина према граничном прелазу Изачић, општина Бихаћ. Кантонално тужилаштво и Махмутовићева одбрана задовољни су пресудом, пренио jе Бирн. „Тужилаштво jе задовољно да jе Суд прихватио споразум о признању кривице. Сматрамо

Суђење Адилу Воjићу и Бекиру Мешићу, оптуженима за злочине над српским цивилима 1994. године на подручjу општине Бихаћ, почеће 4. марта, договорено jе данас на статусноj конференциjи у Суду БиХ. Током доказног поступка, Тужилаштво БиХ jе наjавило саслушање четири свjедока, те улагање 44 материjална доказа, преноси Бирн. Одбрана оптужених наjавила jе да ће о броjу свjедока и материjалних доказа обавиjестити Судско виjеће након завршетка доказног поступка Тужилаштва. Према оптужници, Воjић и Мешић су као припадници 501. бригаде Петог корпуса такозване Армиjе БиХ у ноћи између 1. и 2. маjа 1994. године, заjедно са jош неколико особа, жену и мушкарца српске националности насилно одвели из њихове куће, након чега су жену

Служење парастоса пред спомеником код масовне гробнице у Мркоњић Граду Служењем парастоса на православном гробљу у Мркоњић Граду и полагањем виjенаца на Спомен-обиљежjе масовне гробнице, данас jе обиљежено 19 година од отварања масовне гробнице у Мркоњић Граду у коjоj jе пронађено 181 тиjело српских цивила и воjника. Ексхумациjа тиjела из масовне гробнице почела jе 1. априла 1996. године и налази патолога показали су да су све жртве на звjерски начин мучене и убиjене. Полагању виjенаца и служењу парастоса у капели Светог Марка на православном гробљу присуствовао jе и предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић, коjи jе подсjетио да за ове злочине jош

У Мркоњић Граду сутра ће бити обиљежен Дан општине, коjи jе установљен у знак сjећања на 4. фебруар 1996. године када су се, послиjе петомjесечног избjеглиштва, Мркоњићани вратили на своjа огњишта. Тим поводом, у капели Светог апостола Марка биће служен парастос за 181 убиjеног српског цивила и воjника, након чега ће броjне делегациjе положити цвиjеће на спомен-обиљежjе масовне гробнице на православном гробљу, као и на централни споменик погинулим борцима Воjске Републике Српске на Тргу српске воjске. У Мркоњић Граду jе на православном гробљу откривена jедна од наjвећих масовних гробница у Републици Српскоj у коjоj jе пронађено 181 тиjело, а обдукциjа jе показала да су сви на звjерски начин мучени и

Ако у Google претраживачу укуцате „zločini Srba u Prijedoru“, изаће вам 139,000 резултата, а неки од понуђених наслова гласе овако „Pokolj u Prijedoru“, „Cetnicki zlocini u Prijedoru i Kozarcu“, „Prijedor, zabranjena riječ“, „Naši dragi ratni zločin(c)i“, „ETNIČKO ČIŠĆENJE U PRIJEDORU“, „Savršeni lanac srpskih zločina“, „Prijedor je ‘bosansko-krajiška Srebrenica’ “, итд. Ако у претраживач укуцате „Zločini Muslimana nad Srbima u Prijedoru“, изаћиће вам 35,900 резлтата, од коjих су прва три наслова „Suđenje Karadžiću: Stakić potvrdio teške zločine nad muslimanima i Hrvatima u Prijedoru“, „Prijedor, zabranjena riječ“, „Cetnicki zlocini u Prijedoru i Kozarcu“. Нађе се потом и по неки наслов коjи упућуjе да се у Приjедору страдали и Срби, да jе дошло