Западно крајишке општине Архиве - Страница 2 од 30 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Западно крајишке општине » Страна 2

На данашњи дан је рођен Споменко Гостић – дечак на вечној стражи (ВИДЕО)

15. август 2021.

На данашњи дан 15. августа 1978. године, рођен је најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Године 1992, почетком рата, живео је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у месецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије БиХ. “Док моја нога не

Да ли су и Срби цивилне жртве домовинског рата

4. август 2021.

Цивилне жртве последњег рата у Хрватској, које нису носиле ниједну униформу, пушку или амблем – родитељи убијене деце, деца убијених родитеља, породице несталих и страдалих… коначно би требало да буду јасно препознати пред хрватским законодавством и с тим у складу обештећени. Специјално за „Политику” Оливера Радовић Хрватски сабор је, наиме, средином прошлог месеца донео тзв. Закон о цивилним жртвама домовинског рата. Oсновни циљ je да се исправи неправда према овим људима. После више од 25 година од завршетка рата, овим законом, који се односи искључиво на цивилне жртве, требало би да се свеобухватно регулишу њихова права, а из надлежног министарства су најавили да очекују још око 2.500 нових корисника права.

Филип Родић: Поглавников кошаркаш

18. април 2021.

Обично се каже да слика говори више од хиљаду речи, али она коју је Јусуф Нуркић окачио на “Твитер” говори више од 700.000 имена. Знаних и незнаних. Зa “Поглавникову џамију” могло би се слободно рећи да је парадигма судбине Срба у Хрватској у 20. веку. Здање о којем се ради изградио је Иван Мештровић 1938. на тргу који је тада носио име Краља Петра Првог Ослободиоца и првобитно је био изложбени простор, односно Дом ликовних уметности Краљ Петар Први. По слому Краљевине Југославије у априлском рату и доласку усташа на власт, Трг је преименован у Трг Кулина бана, а намена се мења и “Мештровићевом павиљону” и он 1942. године, уз

Мркоњић Град: 25 година од отварања масовне гробнице

1. април 2021.

У Мркоњић Граду данас ће бити обиљежено 25 година од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског борца и цивила, који су убијени у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО 1995. године. На градском гробљу у Мркоњић Граду у 11.00 часова биће служен парастос и положени вијенци, најављено је из Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила. Током агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса такозване Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске у септембру и октобру 1995. године са вјековних огњишта протјерано је више од 120.000 Срба. Убијено је 1.646 људи, а још 420 цивила и војника води се као

Дрвар: Помен за погинуле српске борце и цивиле из села Подови

26. септембар 2020.

У мјесној заједници Подови код Дрвара данас је служен парастос за десет погинулих бораца Војске Републике Српске и цивилних жртава протеклог рата из овог села. – Одали смо почаст, положили вијенце и прислужили свијеће за покој душа наших 10 Дрварчана из села Подови који су животе дали борећи се за отаџбину – рекла је Срни начелник општине Дрвар Душица Рунић. Предсједник Борачке организације Источни Дрвар и Дрвар Миладин Бајић рекао је да је овај град током посљедњег рата имао више од 300 погинулих и 1.260 рањених, од којих је 600 тешко. Вијенце су, поред чланова породица, положиле делегације општина Дрвар и Источни Дрвар, борачке организације ове двије општине, представник Конзуларне

Календар геноцида: 18. и 19. септембар 1995. Злочини над Србима у акцији ХВ-а „Уна 95“

18. септембар 2020.

18. и 19. септембра општине Козарска Дубица, Костаjница и Нови Град изгубиле су 54 цивила и 50 воjника и припадника МУП-а. На простору од Новог Града до Козарске Дубице за два дана борби против специjалних снага хрватске воjске пало jе око 12 000 проjектила разних калибара. Материjална штета у поменутим општинама била jе милионска. Везане виjести: Марко Јанковић: Одбрана западно краjишких општина септембра 1995. године

Рајилић: Бошњаци још живе у ратним деведесетим годинама

14. септембар 2020.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић оцијенила је као крајње неприхватљив покушај стотињак Бошњака да на платоу Влашића спријече обиљежавање страдања 21 убијеног српског борца, и истакла да то само показује да Бошњаци изгледа и даље живе у ратном времену деведесетих година прошлог вијека. – Неприхватљив је било какав покушај обиљежавања страдања Срба на Влашићу и ношење ратних застава такозване Армије БиХ. Бошњаци траже прилику и повод када ће поново направити немире на овим просторима који би много коштао оба народа, али они тога изгледа нису свјесни – рекла је Рајилићева Срни. Рајилићева је рекла да треба омогућити свуда да се достојанствено обиљежава страдање српских бораца у

Парастос на Влашићу покушали спријечити Бошњаци са ратним заставама

13. септембар 2020.

Парастос на платоу Меокрње на Влашићу за 21 српског борца које су убили припадници муслиманских снага у протеклом рату данас је покушало да спријечи стотињак Бошњака, који су стигли са ратним заставама Армије РБиХ. До већих инцидента није дошло због прибраности учесника окупљања и припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске, који нису насјели на провокацију Бошњака јер су донијели ратне заставе на мјесто великог страдања српских бораца, јавио је дописник Срне. Ово мјесто на платоу Влашића припада Републици Српској и ту се већ другу годину служи парастос за 21 српског борца који су страдали у муслиманским офанзивама на ову коту 1992. и 1994. године. Међутим, данас су се појавили и

Парастос за 13 српских бораца, ни данас се не зна како су страдали 1995.

12. септембар 2020.

За 13 српских бораца страдалих на планини Клековачи у последњем одбрамбено-отаџбинском рату служен је парастос у Цркви Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана на Аташевцу код Дрвара. Будући да су страдали војници били и планинари, Планинарско друштво „Тринаест рунолиста” организовало је меморијални успон на Клековачу, преноси РТРС. Свештеник Саша Црљић изјавио је раније да је тих 13 српских бораца нестало на тој планини у септембру 1995. године, после пада Дрвара. Посмртни остаци 12 бораца пронађени су неколико година касније и идентификовани, а за једним се још трага. Начин на који су заробљени и страдали није познат, али породице траже да се утврди како су изгубили животе, преноси Танјуг. Извор:

Дани(ј)ел Симић: Стефан Немања на Венеција мосту

27. август 2020.

Недавно сам на АТВ у 1:1 рекао да Улицу олимпијских побједника под хитно преименујемо у Војске Републике Српске. Звали су ме потом одборници Града БЛ, посланици у НСРС, представници разних удружења, страначко особље, умјетници, привредници… пресрећу ме непознати људи на улици. Сви су редом одушевљени и дају потпуну подршку. Потписујем, кажу најчешће док ми стишћу руку. Зашто је онда, ако искрено погледамо једни другима у очи, то нешто што се већ није десило и што се (али ово је посебно горко) можда неће ни десити? Шта нас као народ и државу, спречава да то учинимо у највећем граду Српске? Кочи нас потпуно непостојање свијести о важности идеолошког конструкта у изградњи

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ ПОГИНУЛИМА У ПРОБОЈУ КОРИДОРА

21. јун 2020.

На спомен-обиљежје за 413 српских бораца погинулих у пробоју коридора данас су положени вијенци поводом обиљежавања 28 година од једне од најхуманијих битака у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић. Након парастоса, вијенце су положили и делегација Народне скупштине, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Милорад Којић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ и организације проистекле из протеклог рата. Вијенце су положили и градоначелник Добоја Борис Јеринић, начелници општина Модрича Младен Крекић, Вукосавље Борислав Ракић, Брод Илија Јовичић. Његово преосвештенство

Епископ Сергије: Тишина Великог Петка

17. април 2020.

Улице су затворене, на друмовима пустош, у душама празнина, у умовима сумња… Нада тоне на хоризонту. Човјечанство се уплашило себе, а човјек је човјеку (п)остао вук. Да ли откуцава посљедњи час свијета каквог смо познавали? Егоизам западног човјека коначно је стигао на касу историје, да плати дуг који дугује свему свијету. Остарјела Европа још увијек даје знакове живота, ослањајући се на економске штаке, без којих би се стропоштала у сопствени понор похлепе. Заборављени Бог (издан, попљуван и распет), потиснут у крајност постојања, чека да му се врате они који су Га оставили самог на Крсту. Али, како рече велики Берђајев: „Европа је бесрамно богата и зато

Деса Ђурић (79), мајка херој Републике Српске

13. април 2020.

Послије готово 25 година откако је нестао, 27. маја 1995. године, на Озрену, у офанзиви муџахедина и такозване Армије БиХ, напокон, свој гроб и смирај у родним Kокорима, код Прњавора, пронашли су посмртни остаци тада двадесетогодишњег Ненада (Милована) Ђурића (1975), припадника Прњаворске лаке бригаде Војске Републике Српске. Херој мајка, Деса Ђурић (79), дочекала је да у земљу положи и свог трећег сина. А, Српску су бранили сви њени синови: Перо (1970), Небојша (1973) и Ненад (1975). Требало је и треба то издржати, трагедију за трагедијом. Губитак за губитком. Четири заредом. Још прије рата, 1981. године, изненада, Деса је остала без животног сапутника Милована. Са овог свијета отишао је у 42.

ОБИЉЕЖЕНЕ 24 ГОДИНЕ ОД ЕКСХУМАЦИЈЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

1. април 2020.

У Мркоњић Граду данас су обиљежене 24 године од ексхумације масовне гробнице у којој су пронађени посмртни остаци 181 српског борца и цивила који су убијени у нападу Хрватске војске, Армије БиХ и Хрватског вијећа одбране /ХВО/ на ову западнокрајишку општину. Тим поводом служен је помен за страдале, те положени вијенци код Спомен-обиљежја масовне гробнице на православном гробљу. Предсједник Скупштине општине Мркоњић Град Миленко Милекић нагласио је да обиљежавањем ових стратишта упућују поруку цијелом свијету да ови злочини неће бити заборављени и да ће се стално борити за истину и правду. „Највише нас боли што су ови злочини планирани, што се одвијају у континуитету у цијелом 20. вијеку, а наредбодавци

Земљу ће нам растурити то не могу да поднесем

4. март 2020.

Тома Курузовић друговао са великим Ћопићем, говори зашто је Бранко одабрао смрт уместо живота. Видео крај СФРЈ и крах идеала занесеног и превареног српског народа Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. новембра 2015. године. Небројено пута сам се уверио да је наш велики Бранко Ћопић, на неки начин, био и чудесно видовит човек. Тај божански дар да наслути, предвиди и храброст да то што слути и – изговори, испоставило се да је његов пророчански ум био толико снажан да проникне у невреме и после његовог трагичног краја. Он је на то упозоравао својим књижевним делом, у коме се, уместо револуције залагао за

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ако заборавим тебе Јадовно, нека ме заборави десница моја.

Не постоји овоземаљска заповијест, нити закон који може да нас одвоји од

Дођите до Шаранове јаме у суботу 21. јуна 2025, јер нисмо заборавили

Са благословом Његовог Преосвештенства, Eпископа горњокарловачког г. Герасима, поводом осамдесет и четврте

Саопштење за јавност УГ Јадовно 1941. Бања Лука и Београд

ПОВОДОМ САСТАНКА ПРЕДСТАВНИКА ИЗВРШНОГ ОДБОРА ЈЕВРЕЈСКЕ ОПШТИНЕ ЗЕМУН И УДРУЖЕЊА “ЈАДОВНО 1941.“

Житије Свештеномученика Саве, Епископа горњокарловачког

Надбискуп Алојзије Степинац отворено је рекао владици да мора да напусти „хрватски“

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.