Тужилаштво БиХ званично jе обавестило Министарство унутрашњих послова Републике Српске о наредби о обустављању истраге у случаjу „Добровољачка“. Како се наводи, истрага против Еjупа Ганића, ратног члана Председништва БиХ, Јована Дивjака, генерала Армиjе РБиХ, и jош 12 лица обустављена jе „због тога што та радња сама по себи не представља кривично дело с обзиром да jе конвоj ЈНА представљао закониту воjну мету“. У обавештењу тужилаштва се каже да погибиjа седам официра и воjника ЈНА као и рањавање десетина воjника ЈНА представља кривично дело због тога што jе ватра на жртве отворена када су оне биле онеспособљене за борбу. Такође, у обавештењу се наводи да ће тужилаштво наставити да спроводи истрагу

Отварање приче о злочинима у Сарајеву и процесуирање одговорних у случају „Добровољачка“ показало би да је политички и војни врх тадашње „Републике БиХ“ призивао рат, да су заговарали логоре и да ништа нису учинили да се злочини не десе, изјавио је шеф Клуба делегата српског народа у Дому народа парламента БиХ Сташа Кошарац. „Тиме би било отворено и питање карактера рата у БиХ и уплашено Сарајево настоји да од тога побјегне… Сарајево је, имајући у виду дешавања у Добровољачкој, постојање 126 логора, хапшење неколико хиљада и ликвидацију више од 5 000 Срба, испуњено страховима“, истакао је Кошарац. Кошарац је за „Глас Српске“ рекао да је одлуком о обустављању истраге у

Пензионисани пуковник Петар Салапура, коjи jе био свjедок масакра почињеног над воjницима ЈНА 3. маjа 1992. године у сараjевскоj Добровољачкоj улици, сматра да jе одлука о обустављању истраге донесена под политичким притисцима да би били амнестирани они коjи су наредили свирепо убиство 42 воjника и официра, рањавање 73 и заробљавање више од 250 људи. Салапура тврди да jе напад на колону ЈНА наредио тадашњи члан Предсjедништва БиХ Еjуп Ганић, jер се надао да ће воjска у знак одмазде убити предсjедника Предсjедништва БиХ Алиjу Изетбеговића и да ће моћи да заузме његово мjесто. „Своjа сазнања о нападу на колону ЈНА пренио сам надлежнима у Тужилаштву БиХ. Наjодговорниjи за оваj злочин jе

БЕОГРАД, 19. ЈАНУАРА (СРНА) – Бивши пуковник ЈНА Ратко Каталина, коjи jе био рањен у Добровољачкоj улици током повлачења из Сараjева, сматра да исти људи, коjи су учествовали у нападу на колону ЈНА, сада одлучуjу о овом случаjу. Каталина jе за Радио-телевизиjу Србиjе рекао да jе колона ЈНА приликом повлачења нападнута из засjеде и да су заробили малтене све старjешине и воjници, од коjих jе велики броj убиjен, jедан дио заробљен, а jедан рањен. „Ја сам био рањен, био сам у средини колоне. Колона се веома брзо зауставила и таj део jе наишао на заседу. Нас су истерали из камиона, мени су пуцали у леђа, пуковника Михаjловића су убили“, присећа

Породице српских жртава ратних злочина наjавиле су данас да ће повући стотине предмета из Тужилаштва БиХ уколико до сутра не буде повучена одлука о обустављању истраге у случаjу Добровољачка. „Тужилаштво БиХ заборавља да су у Сараjеву на наjокрутниjи начин нестала 842 сараjевска Србина и да су злочинци убиjали бебе од годину дана и старце од 92 године“, наводи се у саопштењу Удружења породица несталих лица Сараjевско-романиjске региjе. Тужилачка одлука о обустављању истраге против наредбодаваца тешког ратног злочина у Добровољачкоj улици jе неприхватљива за породице несталих лица Сараjевско-романиjске региjе коjи су наjавили да ће своjе предмете предати другом тужилаштву, очекуjући да коначно буду процесуирани по закону. „Знамо да су наредбодавци и

Сараjево — Бивши члан Председништва БиХ и jедан од осумњичених у случаjу „Добровољачка“ Еjуп Ганић каже да jе од самог почетка очекивао обустављање истраге. „Од самог почетка истраге очекиван jе овакав резултат, jер jе међународна заjедница била фактор у Добровољачкоj, све договоре смо вршили уз помоћ међународне заjеднице“, истакао jе Ганић. Он jе, како су пренели сараjевски медиjи, рекао да „Добровољачка“ остаjе важан историjски датум за БиХ и за Србиjу, а да ће историчари „вероватно закључити да jе то био дан ‘Д’ када jе Босна спасена и дан када jе пропао проjекат велике Србиjе“. „С друге стране, мора се признати да jе Београд успео да у ових 20 година наметне

Уколико Тужилаштво БиХ обустави истрагу у предмету „Добровољачка“ то може само додатно закомпликовати ситуациjу у процесуирању ратних злочина у БиХ, упозорио jе директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић. „У пракси смо до сада имали процесуирање релативно мање сложених предмета и лица коjа су мање значаjна са аспекта у одговорности за почињене ратне злочине над Србима у БиХ и Хрватскоj и свако одуговлачење суочавања са ратним злочинима почињеним у Сараjеву само ће додатно компликовати ситуациjу“, рекао jе Велимировић новинарима у Бањалуци. Велимировић jе нагласио да ће Тужилаштво за ратне злочине Србиjе морати да се позабави предметом „Добровољачка“, уколико не постоjи спремност у правосудном систему БиХ да процесуираjу Добровољачку,

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз рекао jе да очекуjе да ће у наредном периоду пред лице правде бити изведени наjвиши политички и воjни звничници бивше Републике БиХ коjи су наређивали и учествовали у извршавању ратног злочина над Србима у логору „Силос“ у Тарчину код Сараjева. Коментаришући чињеницу да jе Тужилаштво БиХ подигло оптужницу против осам лица коjа се терете за удружени злочиначки подухват на подручjу Сараjева, Ћургуз jе рекао Срни да то показуjе да jе Тужилаштво БиХ почело са другачиjим приступом, али jош не у пуном капацитету, jер се стиче утисак да се траже непосредни извршиоци док налогодавци и даље остаjу по страни. Предсjедник Савеза логораша Српске Бранислав

Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против осам лица због сумње да су од 1992. до 1996. године починила ратни злочин против цивилног становништва и ратни злочин против ратних заробљеника на ширем подручjу града Сараjева и у општини Хаџићи. Оптужница jе подигнута против Мустафе Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хуjића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера. Наведена лица ухапсили су 22. новембра припадници Агенциjе за истраге и заштиту БиХ /СИПА/ jер су осумњичена за учествовање у систематском удруженом злочиначком подухвату и ратним злочинима учињеним од маjа 1992. до jануара 1996. године, на ширем подручjу града Сараjева, укључуjући општину Хаџићи. У оптужници Тужилаштва БиХ наводи се да jе

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе и предсjедник Владе Федерациjе БиХ /ФБиХ/ Нермин Никшић потенцирали су данас у Сараjеву да положаj Срба у ФБиХ мора бити равноправан са осталима коjи живе у том ентитету. Владика Григориjе изjавио jе Срни да сада ниjе могуће говорити о томе зашто Срба више нема у Сараjеву у оном броjу у коjем их jе било приjе посљедњег рата, али да jе са Никшићем разговарао шта треба учинити да се не наставља одлазак Срба из Сараjева, него да се то окрене у другом правцу, да они коjи желе да живе на своjим огњиштима, на имањима своjих предака, могу то да учине и да то буде

Адвокат Душко Томић сматра да jе Идриз Каменица, ратни предсjедник Окружног воjног суда у Сараjеву, jедан од наjодговорниjих људи за злочине почињене над Србима у логорима „Виктор Бубањ“ и у Централном затвору, и наjављуjе да ће тужити Каменицу због злочина почињених у сараjевским логорима. „Малтретиран сам и мучен на петом спрату сараjевског Централног затвора“ – рекао jе Срни Томић, коjи jе провео више од 100 дана у сараjевском воjном затвору. Он истиче да jе Каменица пориjеклом из Горажда, као и већина чувара у сараjевским казаматима, и свjедочи да се због малтретирања и мучења пожалио командиру страже Сакибу Јунузовићу, коjи га jе упутио на Каменицу. „Каменица ми jе, након што сам

Коњичанин Сакиб Балић (42), коjи jе у протеклом рату био припадник Хрватских одбрамбених снага (ХОС), тврди да jе одбио наређење да стреља све српске цивиле у селу Ферхатлиjе код Пазарића, те да jе због тога неколико месеци заjедно са своjим саборцима боравио у затворима и логорима Армиjе БиХ. Балић тврди да jе био затворен у „Силосу“, „Челебићима“ и ОШ у Коњицу. Каже да су га мучили електрошоковима и да jе била спремна његова ликвидациjа. Према сведочењима Балића и мештана Срба из овог села, коjе су посетиле „Независне“, злочин у селу Ферхатлиjе десио се у лето 1992. када jе убиjен мештанин Шпиро Братић а његова сестра Велинка више пута избодена ножем,

Наjмање 8 255 Срба убиjено jе у Сараjеву од 1992. до 1995. године, пописао jе Институт за истраживање српских страдања у 20. виjеку из Београда. Осим тога, jош 860 особа води се као нестало. Из Института наводе да jе могућност грешке у попису три одсто и да се списак jош провjерава. Сарадници Института податке су прикупљали преко свjедока коjи су били по логорима, људи коjи су живjели у Сараjеву све вриjеме и чланова породице коjи су преживjели злочине, а тамо гдjе су побиjене читаве породице, свjедочили су њихове комшиjе и приjатељи. Један од сарадника Института Страхиња Живак рекао jе да се списак jош провjерава и да ће за сваку жртву

Породице заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сараjевско-романиjске региjе изразиле су револт и протест што су и данашњу обдукциjу четири тиjела у Спомен-костурници у Источном Сараjеву, по налогу Тужилаштва БиХ, обавили патолози из Федерациjе БиХ, а не из Републике Српске. У саопштењу Организациjа истиче да у Републици Српскоj постоjе сви потребни услови за обдукциjу и идентификациjу тиjела. „Бошњаци су убиjали Србе, сакрили их и сада обављаjу обдукциjу и идентификациjу, тако да се никада неће знати прави начин на коjи начин су жртве убиjене“, наводи се у саопштењу. Због поновног чињења злочина над српским жртвама, из ове организациjе траже да Тужилаштво БиХ и главни тужилац за ратне злочине именуjу представнике

Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против Бесима Мудеризовићa (59), Рамиза Авдовићa званог „Даиџа“ (56) и Винтила Лулиана Николае (47), сва троjица настањени у Сараjеву, због ратног злочина против српских цивила у затвору у бившоj касарни „Виктор Бубањ“, саопштено jе из Тужилаштва. Мудеризовић, рођен у Сараjеву, био jе замjеник управника на петом спрату Окружног затвора у Сараjеву и командир воjног затвора у бившоj касарни „Виктор Бубањ“, Авдовић, рођен у Фочи, био jе командир страже на петом спрату Окружног затвора у Сараjеву и у воjном затвору у бившоj касарни „Виктор Бубањ“, а Винтил Лулиан Николае, рођен у Букурешту, стражар у воjном затвору у бившоj касарни „Виктор Бубањ“. Оптужница их терети као свjесне