У Скеланима код Сребренице данас је обиљежено 25 година од формирања Скеланског батаљона Војске Републике Српске. У току одбрамбено-отаџбинског рата основана је општина Скелани са већинским српским становништвом у којој је формиран овај батаљон, чији је циљ био да сачува Србе у неколико села на подручју те општине. Поводом обиљежавања 25 година од формирања Скеланског батаљона, данас је служен парастос за све погинуле српске борце и цивиле овог краја код Централног спомен-обиљежја за 305 погинулих Срба са простора бивше општине Скелани. Након успостављања двоетничке власти у Сребреници, у јуну 1999. године под притиском високог представника и међународне заједнице дошло је до реинтеграције Скелана у састав ове општине, али је, ипак,

У знак сјећања на 25 погинулих бораца Војске Републике Српске из Челопека код Зворника данас је код споменика у овом мјесту служен парастос и прислужене свијеће. Парастос код споменика, који је прошле године подигнут и освештан, служио је мјесни свештеник Раденко Мировић у присуству породица погинулих бораца, мјештана Челопека и представника Градске управе Зворник. Предсједник Мјесног одбора Борачке организације Челопек Цвико Ерић рекао је да је споменик подигнут у знак захвалности борцима из тог мјеста који су погинули у одбрани и стварању Републике Српске. “Ово је само мали знак захвалности свих мјештана Челопека према погинулим борцима, који су положили животе за слободу свог народа”, навео је Ерић. Он је подсјетио

Код споменика на Папратној њиви, на старом макадамском путу Фоча-Калиновик, данас је служен помен-парастос за 42 српска борца и цивила који су погинули у засједи муслиманске војске 20. септембра 1992. године. Припадници такозване Армије БиХ су из засједе напали војни камион који се враћао из Калиновика за Миљевину, а на којем је био и велики број цивила. Камион је погођен са више ракетних бацача, тако да нико није преживио. Међу погинулима је било и шест жена, а најмлађа жртва Слободан Мастило имао је непуних 16 година. Јока Цицовић из Миљевине изгубила је двадесетједногодишњег сина Данила. “Жеља ми је да буду пронађене убице, да знамо ко је убио нашу невину дјецу”,

Код споменика на Папратној њиви, на старом макадамском путу Фоча-Калиновик, данас ће бити служен помен за 42 српска борца и цивила који су на том мјесту погинули у засједи муслиманске војске прије 25 година. Припадници такозване Армије БиХ су 20. септембра 1992. године из засједе напали војни камион који се враћао из Калиновика за Миљевину, а на којем је био и велики број цивила, међу којима шест жена претходно избјеглих из Трнова. Камион је погођен са више ракетних бацача, тако да нико није преживио. Међу убијенима су били и Слободан Мастило који је имао непуних 16 година и двије године старија Драгана Џилит. Из Борачке организације Фоча напомињу да за

У наставку суђења Сакибу Халиловићу и Елфети Весели за убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића 1992. године код Зворника, свједок Тужилаштва БиХ Зоран Милошевић изјавио је да му је Илија Стојановић на сахрани сина Слободана рекао да га је убила нека жена Елфета, Албанка из Власенице. Милошевић је навео да су дјечака, који је пошао кући у село Језера да одвеже пса, ухватили муслимански војници. Он је објаснио да је Илију Стојановића, који је имао супругу Десу, кћерку Слађану и сина Слободана, познавао од дјетињства и да је био кум његовој дјеци. Рекао је да су они почетком рата остали у својој кући у селу Језера, које је било под муслиманском контролом,

Поводом 25 година од страдања 11 припадника Војске Републике Српске, полицajaцa и цивила, које су 10. септембра 1992. године из засједе убили сребренички муслимани, данас је код Спомен-плоче на Црном врху код Зворника служен парастос, положени вијенци и прислужене свијеће. Парастос је служило мјесно свештенство, а вијенце су положиле породице погинулих, градоначелник Зворника Зоран Стевановић и припадници Полицијске управе Зворник. Замјеник предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Вељко Лазић рекао је да се чланови породица сваке године на данашњи дан окупљају код Спомен-плоче да се сјете најмилијих који су недужно страдали на овом мјесту. “Тог 10. септембра 1992. године имали смо највише страдалих у

Дечак из Доње Каменице, убијен на почетку рата, добиће обележје у Зворнику. Посла се прихватио доказани хуманиста, академик СКАНУ Драгољуб Драги Мирковић Дванаестогодишњи дечак Слободан Стојановић из села Доње Каменице, код Зворника, који је измасакриран на почетку рата у БиХ, на родном огњишту кад се вратио по свог пса Лесија, добиће споменик у Зворнику. Остаје само да се утаначи са зворничким властима да ли ће то бити у центру града или, рецимо, на неком од места крај магистрале која води ка Сарајеву, односно Бијељини и Бањалуци. Ово нам је рекао генерал Миломир Савчић, председник Борачке организације Републике Српске, који је са аутором споменика, ликовним уметником и академиком СКАНУ Драгољубом Драгом

У Кукавицама надомак Рогатице сјећање на 26 српских цивила страдалих на данашњи дан прије 25 година, када су муслиманске снаге подмукло напале избјегличку колону која се од Горажда кретала ка Рогатици. Преживјели и породице жртава огорчене су срамотном пресудом бх. Суда која је четворицу припадника тзв. Армије БиХ, у првостепеном поступку, ослободила одговорности за овај свирепи злочин, уз скандалозно образложење да су били у заблуди о статусу жртава. Двадесетпет година туге и бола за страдалима. Двадесетпет година не блиједе слике ужаса када су се добро организоване муслиманске снаге мучки и кукавички обрушиле на српску нејач, која је бјежала из Горажда да сачува главу. – Убијено је 26 Срба, односно српских избјеглица, жена, дјеце,

Предсједник Удружења породица киднапованих и убијених на Космету Симо Спасић изјавио је да је данашње постављање паноа са фотографијама Срба убијених у Сребренице преко пута Тужилаштва за ратне злочине у Београду својеврсна опомена, али и апел да злочин над српским цивилима у Подрињу не остане некажњен. Он је нагласио да “Српски зид плача – Сребреница 1992. године” и фотографије масакрираних, унaкажених тијела српских цивила говоре саме за себе и траже правду. “Српске породице жртава не могу да прихвате да је Хашки трибунал осудио само српске генерале по командној одговорности. Да није било српских жртава 1992. године, сигурно не би било ни оних Бошњачких из јула 1995. године”, рекао је Спасић