arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Србија пописује имовину у Хрватској вредну 1,8 милијарди евра

6. септембар 2018.

Београд прави регистар имовине српских фирми, а до сада су оне углавном неуспешно саме покушавале да поврате некретнине које поседују у Хрватској Аутор: Јелена Церовина Републичка дирекција за имовину позвала је предузећа и јавне установе који су имали непокретну имовину на територији бивших југословенских република да доставе податке и документацију, како би се формирао јединствен регистар. Позив се, како је објаснио директор Републичке дирекције Јован Воркапић, односи на сва правна лица, предузећа и установе које су имале одмаралишта, локале. Процењује се да је вредност имовине предузећа из Србије у Хрватској око 1,8 милијарди евра. „Питање имовине се решава између тих предузећа и држава сукцесора, најчешће је то држава Хрватска. Циљ

„Приче из Ратомира“ – књига о првој линији фронта

6. септембар 2018.

Из штампе је изашла књига „Приче из РатоМира“, требињског новинара Ратомира Мијановића, коју чини 25 истинитих казивања из одбрамбено-отаџбинског рата. Мијановић је приче прикупљао током дугог низа година, након чега се одлучио да их сједини у књигу, чије је прво издање готово распродато. Приче су занимљиве, али веома потресне. Говоре о догађајима са прве линије фронта широм Херцеговине, гдје су рањавање и погибија најбољих пријатеља били свакодневица. Зато су, напомиње аутор, „Приче из РатоМира“ својеврсна „омеђина“ периода од октобра 1991. до 1996. године, у којем је буктио рат, док се у причама тражи мир, јер је рат многима одузео најбоље године младости, унаказио живот и однио најбоље другове. Мир је

„Чувари манастира“ роман о одбрани Озрена

6. септембар 2018.

У Модричи је промовисан постхумно објављени роман „Чувари манастира“ посвећен одбрани српских територија и манастира у Гостовићу, Возући и на Озрену у одбрамбено-отаџбинском рату, а који је написао ратни командант Гостовићког батаљона Петар Лукић-Вук из Гостовића. О роману су синоћ говорили посљедњи командант Возућке бригаде Нинослав Николић и књижевник из Модриче Глигор Мумновић, рецензент романа. „Лукић у роману `Чувари манастира` говори о томе како су јединице Војске Републике Српске браниле вијековна српска огњишта и манастире, те како су уз пробуђени инат и храброст на крају грађанског рата сачували манастир `Светог Николе` у Петрову на Озрену од надмоћнијег непријатеља“, рекао је Николић. Он је истакао да је Лукић на упечатљив начин

Вeчерас академија у спомен на Србе страдале у Возући и на Озрену

6. септембар 2018.

У Добоју ће вечерас бити одржана академија, поводом обиљежавања 23 године од страдања Срба у Возући и на Озрену, гдје је у акцији такозване Армије БиХ спаљено 30 села, протјерано 1.920 породица са 7.680 чланова, а убијено 459 српских бораца и цивила. Академији, која ће бити одржана у Центру за културу и образовање, присуствоваће, између осталих, и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, најављено је из Министарства. У знак сјећања на побијено и прогнано српско становништво из Возуће и са Озрена у понедјељак, 10. септембра, биће одржан 11. марш „Стазама егзодуса“. У акцији такозване Армије БиХ прије 23 године спаљено је 30 села, протјерано 1.920 породица са

У Хрватској се трага за 2.000 људи

4. септембар 2018.

Саветници председника Србије и Хрватске, Веран Матић и Ивица Вркић, у уторак о несталима КОЛИКИ је тачан број несталих на подручју бивше Југославије за којима се трага нико и даље, више од две деценије по окончању сукоба, не зна. Јединствен списак оних за којима се још трага, идентификација ексхумираних посмртних остатака и ексхумација нових, биће теме састанка у уторак специјалног изасланика председника Србије за питања несталих Верана Матића, и његовог колеге, посебног саветника хрватске председнице, Ивице Вркића. Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, у оружаним сукобима на простору бивше Југославије нестало је око 40.000 лица, а и даље се трага за 10.281. Од овог броја 1.648 на КиМ, 2.027 у

Никола Н. Живковић: Утисци са трибине посвећене Космету или да ли ће нам Руси помоћи?

3. септембар 2018.

Моја Русија биће она, када ће већински народ слободно моћи да каже „ми смо Руси“. Зато нисам нимало сигуран да ће Путинова Русија да помогне Србији. У седам увече, 1. септембра 2018, био сам у Свечаној сали београдске општине Стари град (Македонска 42). Присуствовао сам трибини посвећеној будућности Космета. Сала може да прими четири стотине људи и била је готово попуњена. То је за мене било прво пријатно изненађење. Организатори скупа јавили су о том догађају свега два дана раније. Сем тога, дан је био веома топао, па сам се и из тих разлога прибојавао, да можда сала неће бити добро посећена. На трибини под називом „Против издаје! За Косово

Пустош српских села западне Славоније

Старци међу рушевинама чувају гробља и чекају родбину из Србије

3. септембар 2018.

У Копривни, Шишљавићу, Чечавцу, Вучјаку, Расни и другим српским селима код Славонске Пожеге у Хрватској нигде никога. Исти су призори и на широком подручју Пакраца, Липика, Дарувара, Окучана, Јасеновца, Рајића, Старе и Нове Градишке. Тек по нека кућа у ратом опустошеној Славонији је насељена али њихови становници не нуде нарочити оптимизам. Они су дошли на огњиште, на родну груду терани носталгијом и жељом да ту, на очевини и дедовини заврше животно путовање. Годинама, кажу свештеници западнославонске епрахије којом управља владика Јован Ћулибрк, пореклом из Градишке у РС, смењују се сахране и опела, а крштења су реткост. – Дани пролазе у ишчекивању бољег времена које ускоро неће доћи, и посета деце, потомака расутих

Илустрација/Thinckstock

Данас наставак суђења за злочин над Србима у Броду

3. септембар 2018.

Суђење припаднику Хрватског вијећа одбране /ХВО/ Алминку Исламовићу за злочин над српским цивилима у Броду 1992. године биће настављено данас пред Судом БиХ. Исламовић је оптужен да је као припадник и командир Војне полиције 101. брдске бригаде ХВО-а од марта до октобра 1992. године учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању српских цивила. Оптужница терети Исламовића за одвођење заробљених Срба на принудни рад, као и паљење и пљачкање њихове имовине, али и уништавање вјерских, културних и историјских споменика. На рочишту одржаном 9. јула, свједок Тужилаштва БиХ Ранко Ђабић изјавио је да га је оптужени тукао у старој станици полиције у Броду у прољеће 1992. године, те да је био

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 03. септембар 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

2. септембар 2018.

Дрежник, 30. августа и 3. септембра 1942. године усташе масакрирале неколико десетака Срба из села Грабовац, Липовача.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

На данашњи дан почело је садистичко НАТО бомбардовање Републике Српске!

31. август 2018.

На данашњи дан 1995. почела је НАТО агресија на Републику Српску у којој је убијено више од стотину цивила. Број убијених цивила и војника од стране НАТО пакта неће никада бити прецизно утврђен јер становништво и данас умире од малигних болести као последица кориштења муниције са осиромашеним уранијом. У јеку ратних дејстава и борбе за одбрану Републике Српске, на Војску Републике Српске, а која је држала фронт од око 1.100 километара, обрушио се поред такозване „Армије БиХ“, ХВО и војске Хрватске, још један непријатељ. 30. августа 1995. године је почела НАТО агресија на Републику Српску под називом „Намерна сила“. Агресија је прекинута 12. и 13. септембра због лошег времена, а

Српска имовина у Госпићу уништена до темеља / Фото Веритас

Срби плаћају чишћење запаљених кућа у Хрватској

31. август 2018.

Србима који су за време рата избегли из Госпића стигло обавештење којим их власти уцењују. Ако одбију, општина ће продати плац да намири трошак Удружење Госпићана „Никола Тесла“ послало је преко посланика Миодрага Линте петицију шефу српске дипломатије Ивици Дачићу, којом тражи помоћ и заштиту. Њих 150 добило је, а још толико очекује, обавештења из Госпића да морају или сами да уклоне шут од кућа које су им хрватске формације минирале и запалиле у периоду од 1991. до 1993. или да плате општини за те услуге 2.500 евра. У супротном, чека их судбина Радета Комленца из Кусоња, код Пакраца, коме су Хрвати срушили кућу, а онда узели плац да намире трошкове

Обиљежене 23 године од страдања десет војника ВРС на Зловрху

31. август 2018.

Полагањем вијенаца и цвијећа на спомен-обиљежје на Зловрху, јуче су обиљежене 23 године од НАТО бомбардовања телекомуникационог торња на овом мјесту гдје је страдало десет припадника Војске Републике Српске. У НАТО бомбардовању телекомуникационог торња на Зловрху 30. августа 1995. године страдало је десет недужних припадника Војске Републике Српске који су били задужени за обезбјеђење торња. Те кобне ноћи страдали су Љубомир и Драгомир Бакмаз, Зоран и Раденко Сорак, Велимир Ујић, Милош Јовичић, Дарко Мотика, Зоран Нерић, Андрија Обрадовић и Милан Станишић, саопштено је из општине Рогатица. Вијенце и цвијеће положили су чланови породица, начелник општине Рогатица Милорад Јагодић, предсједник и потпредсједник Скупштине општине Рогатица Ђоко Раздољац и Нинослав Прелић, те

Обиљежавање дана ослобађања више од 7.000 српских мјештана Смолуће, Тиње и Потпећи из вишемјесечног окружења непријатеља - парастос.

Операција „Смолућа“ – једна од најхуманијих битака Српске војске

30. август 2018.

Предсједник Борачке организације Српске Миломир Савчић оцијенио је у Бијељини на обиљежавању дана ослобађања више од 7.000 српских мјештана Смолуће, Тиње и Потпећи из вишемјесечног окружења непријатеља 1992. године да је овај пробој једна најхуманијих битака српске војске у протеклом рату. „Непријатељ је имао намјеру потпуног уништења српског народа на простору Смолуће, Тиње и Потпећи и на сваком другом простору гдје су процијенили да је то могуће“, навео је Савчић на градском гробљу у Пучилама, гдје је служен парастос и положени вијенци испред споменика. Евоцирајући успомене на херојску побједу Војске Републике Српске која је донијела дуго очекивану слободу за хиљаде Срба у непријатељском окружењу, командант операције „Смолућа“ генерал у пензији

Капетан Драган

Вести сазнају: Капетан Драган пребачен у Загреб

30. август 2018.

Драган Васиљковић познатији као капетан Драган данас је пребачен из Сплита у затвор Реметинец у Загребу, чиме је и формално отпочела процедура после које ће тек бити у прилици да затражи да буде превремено пуштен на слободу, сазнају Вести. Због годишњих одмора, капетану Драгакану је тек недавно достављено решење којим је почетком јула правоснажно осуђен на 13,5 година затвора, Према правној процедури у Хрватској он је после добијања тог решења упућен на „посматрање“, а након тога би требало да добије решење у ком затвору ће одслужити остатак казне. Правни заступник Драгана Васиљковића у Хрватској, Слађана Чанковић каже да ће „посматрање“ у Реметинцу трајати између три и четири недеље, али да

Врличко коло

На извору ријеке Цетине: 400 година православне цркве Светог Николаја у Врлици

29. август 2018.

Свети Нико учитељу, и владико, светитељу, на свему ти хвала! Православна Далмација прогоњена, сакаћена, од свих зала намучена,  најсветије што родила  за Христа је дала! У Далмацији је народ наглашено лијеп, складан у задатости тјелесних мјера, што се оно вели природно „шесан“. Лица им наличе витешким кацигама уоквирена у правилност и снагу. И небо је над овом земљом посебно ведро у својој сињајевини, кажу да се крила од анђела најљепше зрцале у камену и води. Зрак је опојно слаткаст, богат аромама боровине и отопина соли, које меки југо проноси ријечним коритима Крке, Цетине, Зрмање и Крупе. А њих четири су вјечне одиве Далмације, непрестано увјенчане морем, том накупином суза од

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

О, срам и грдоба

Нашавши се у обручу мноштва усташа, Пребиловчани нису оклиjевали. Већина одраслих мушкараца

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА