arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Слово на Дан Републике Српске

10. јануар 2019.

  1995. године као дјечак од 9 година био сам свједок колона протјераних Срба из Републике Српске Kрајине. Слике спаљених цивилних возила, бомбардоване од стране хрватске авијације, до данас су ми урезани у сјећању. Тада сам био премлад да бих знао да ово није први пут у нашој новијој историји, да авијација сусједне земље бомбардује колону српских цивила. Недуго затим, моја ће породица угостити родбину из Подвидаче и Санског Моста. Нама дјеци је то било драго јер смо имали више другара за улични фудбал. Међутим, моја браћа и сестре нису дошле код нас због фудбала. Они су протјерани од стране хрватско-муслиманско-нато војске. До данас, један дио њих је отишао у

ДОДИК: ДЕВЕТИ ЈАНУАР – СИНОНИМ ЗА СЛОБОДУ

9. јануар 2019.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је данас да је 9. јануар синоним за слободу српског народа за коју су положени животи. „Та слобода је изграђена на рушевинама бивше земље. Важно је да се данас окупимо око 9. јануара јер се окупљамо око слободе, нашег идентитета, свега што је важно за један народ“, рекао је Додик новинарима у Бањалуци након Свете архијерејске литургије коју је у Саборном храму Христа Спаситеља служио Његова светост патријарх српски Иринеј. Он је нагласио да српски народ гради ту слободу да би развијао све своје вриједности – вјеру, културу, образовање, спорт, економију, локалну заједницу и цијелу Републику. „Данас је важан дан у историји Републике Српске.

БАЊА ЛУКА: ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА СПОМЕН-КОСТУРНИЦУ

8. јануар 2019.

Поводом обиљежавања 9. јануара – Дана Републике Српске данас су положени вијенци на Спомен-костурницу на бањалучком Градском гробљу, гдје су похрањени посмртни остаци 670 лица која још нису идентификована. Вијенце су положили делегација Владе Републике Српске на челу са премијером Радованом Вишковићем, а у којој су били и министар унутрашњих послова Драган Лукач и министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић. Вијенац је положила и делегација Народне скупштине Републике Српске у којој су били посланици Давор Шешић, Горан Селак и Маринко Драгишић. Вијенце су положили изасланик предсједника Републике Српске Синиша Каран, изасланик предсједавајућег Предсједништва БиХ Драган Вуковић, делегација Вијећа народа Српске у којој су били Франц Сошња и Војислав Глигић,

Док је бранио Хрватску, Хрвати му сјекиром убили мајку

8. јануар 2019.

Прича о којој се скоро 30 година ћути Аутор: Марин Влаховић Ове године, навршиће се пуних десет година од када је Сања Kнежевић, тада деветнаестогодишња студентица хрватског језика и књижевности, написала интимно и надасве дирљиво писмо, свом прерано и изненадном преминулом тати, хрватском бранитељу. Писмо под насловом ”Kад умреш, више ниси бранитељ” и снимку објављену у телевизијским емисијама на ХРТ-у, прочитало је, и погледало, стотине хиљада Хрвата. У писму, између осталог, Сања Kнежевић пише сљедеће: ”Питаш се како смо ми. Па лоше смо. У папирологији проводимо сате и сате. Врте нас у круг с папирима. Толико потврда, доказа. За што? Јесу ли и тебе 91′ тражили толико потврда, папира? Знам

ПЛЕНКОВИЋЕВА ИЗЈАВА БЕСТИДНА

8. јануар 2019.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић осудио је као „бестидну“ изјаву хрватског премијера Андреја Пленковића на божићном пријему Српског народног вијећа у Загребу о „великосрпској агресији“ и да је „реинтеграција Срба једна од највећих оставштина првог предсједника Хрватске Фрање Туђмана“. „Замислите каква је то бестидност да на прослави Божића, међу оно мало Срба што их је остало у Хрватској, изговорите да је Туђманова највреднија оставштина реинтеграција Срба. Само не знам да ли Пленковић притом мисли и на оних 220.000 наших несрећника из `Олује`“, рекао је Дачић за „Вечерње новости“. Поводом Пленковићеве изјаве да је истина кључна за помирење и да се она односи на то да је Хрватска „била жртва

Бадњи дан, тамо негде у селима Крајине..

8. јануар 2019.

САМИ, СИРОМАШНИ, ГЛАДНИ, БЕЗ СТРУЈЕ – Христос се роди!   Здјела купуса од јучер и лонац воде који увијек стоји у куту његове плоче једино је што још може загријати стари шпорет баке Љубе Обрадовић (88) из Листоваче. Готово се може чути хладноћа коју јој снажна бура уноси кроз окно и преко прага, иако су и прозор и врата затворени. На зиду су два календара, један из 2007., а други је од прошле године. Између њих петролејска лампа. Kреденац је од земљаног пода издигнут циглама. У њему су три сата, све један прати другога. Kревет у куту уредно је сложен. Погрбљена старица слабо види, а чује само ако јој се

Затирање Срба у Хрватској (22): Паклени план Загреба

6. јануар 2019.

У обимном, научном раду „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011.“, који анализира 130 последњих година пописа становништва у Хрватској, најпризнатији живи српски научник у Хрватској, професор Светозар Ливада је конкретним примерима оправдао веома суморан наслов књиге. Својеврстан је закључак да су на демографски слом Срба у Хрватској утицали Први и Други светски рат, а да је „завршни ударац“ уследио после 1991. године. Прогони, клања, колонизација – Дугорочни тренд опадања броја и удела Срба у Хрватској евидентан је још од краја Првог светског рата. Од 1941. приметна је континуирана политика према Србима у Хрватској: Павелићеви прогони и, каснија клања, наставили су се колонизацијом и завршили се Туђмановим прогонима.

ПАРАСТОС ЗА НАСТРАДАЛЕ СРБЕ – ПОЧИНИОЦИ ЗЛОЧИНА НЕКАЖЊЕНИ

5. јануар 2019.

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије данас је у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици, код Братунца, служио парастос за 158 српских цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у посљедњем рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и братуначких села на Божић, 7. јануара, 1993. године. Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих, а присутне делегације положиле су цвијеће код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из регије Бирач који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату. Цвијеће је положила делегација Владе Републике Серпске предвођена премијером Радованом Вишковићем, изасланик предсједника Републике Српске и предсједавајућег Предсједништва БиХ Миладин Драгичевић, предсједник Посланичког клуба СНСД-а

ОВИХ ДАНА ФОРМИРАЊЕ МЕЂУНАРОДНЕ КОМИСИЈЕ ЗА ИСТИНУ О СРЕБРЕНИЦИ

5. јануар 2019.

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић најавио је да ће ових дана бити формирана међународна комисија која ће истражити шта се дешавало у и око Сребренице, па и страдање српског народа у протеклом рату. „Надам се да ће послије тога истина бити мало другачија и да ћемо је као такву презентовати међународној заједници па послије тога, надам се, да ће суд и тужилаштво уважити те чињенице“, рекао је Вишковић новинарима у Кравици код Братунца. Он је подсјетио да је Народна скупштина Републике Српске прије неколико мјесеци укинула срамни извјештај о Сребреници. Вишковић је напоменуо да је правосуђе трећи стуб у свакој држави и да би требало да ради независно, али

Prebilovci_1.jpg

Крвави камен херцеговачки: Крвави Божићи

4. јануар 2019.

Трећи талас у сповођењу усташког геноцида у Херцеговини инициран jе упутством Главног усташког стана од 20 jула 1941 године. Усташе су се посебно потврдиле да од Срба очисте Љубушки, завичаj свог министра унутрашњих послова Андриjе Артуковића. Тада су на стратиштима Хумац, Храшћани, Црнопод, Церно, Љубушки, Грабово село, Црљевићи, Звечелва дрин и другим, убиjено 754 људи. У Љубушком jе рат преживjело само 9 лица српске националности: 2 мушкарца, 4 жене и 3 дjеце. Једна од наjстрашниjих трагедиjа погодила jе Пребиловце, наjхомогениjе српско село у околини Чапљине, у коjем су од 1 008 житеља 994 били Срби. Само 6 августа од 7:30 до 13:30 часова у 120 метара дубоку jаму Голубинка хрватске

СКАНДАЛОЗНА ПОРУКА ИЗ БиХ: “Честитке” установама РС са сликом лешева

4. јануар 2019.

Институцијама Српске, уочи 9. јануара, стигле скандалозне поруке из федерације БиХ На адресе институција Републике Српске, поводом Дана Републике 9. јануара, стигле су “честитке” морбидног садржаја. Наиме, на њима су фотографија гомиле људских костију и лешева и натпис: “Ако обележавате Дан Републике Српске, не заборавите – ово су њени темељи”. На полеђини су наведени називи 25 углавном бошњачких удружења проистеклих из рата, међу којима је и коалиција “1. март”, али и удружења која се званично декларишу да се залажу за толеранцију, мир, истину и правду. Међу њима су Форум грађана Тузле и Фондација истине, правде и помирења из Тузле. – Ово није први пут да нам на овакав начин, пред

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (21): Криви што су рођени

4. јануар 2019.

Светозар Ливада је анализирајући период од 131 године, колико се на простору Хрватске врше организовани пописи становништва, после детаљне анализе података спроведених и по жупанијама, регијама и градовима, из свега извукао неколико кључних закључака о даљој будућности Срба у овој земљи. Први закључак је да су све до краја 19. века, на простору Хрватске живели готово искључиво само Хрвати и Срби. „Пописи из 1900. и 1910. бележе скоро удесетостручење ‘осталих’ националности, осетно смањење броја и удела Хрвата (са преко 80 на испод 70 процената, што је и најмањи забележени удео Хрвата у Хрватској у свих 14 пописа), док је удео Срба остао на стабилних 16-17 процената.“ Анализирајући податке добијене након

ХЕБРАНГ: НАПЛАТИТИ ОД СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ 300 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА ОДШТЕТЕ

3. јануар 2019.

Некадашњи министар одбране и здравства Хрватске и функционер ХДЗ-а Андрија Хебранг тражи избацивање ћирилице из Вуковара и наплату ратне штете од Србије и Црне Горе у висини од 300 милијарди долара. Он поручује да треба „укинути терор ћирилице“ и тврди да су ћирилични натписи били „на свакој испаљеној гранати“. „У новој години прижељкујем закон о Вуковару, са којим би се, бар дјелимично, одужили граду који је сломио кичму српском агресору и омогућио ослобађање Хрватске“, поручује овај десничар, некада веома близак првом хрватском предсједнику Фрањи Туђману. Хебранг жели да изједначи наставне програме у српским школама са хрватским програмима, односно да српска дјеца уче историју онако како је види хрватска страна. Он

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (20): Одмазда над Книном

3. јануар 2019.

Главни град неславно окончане Републике Српске Крајине, Книн, за последњих 110 година увећан је за више од девет пута. Према анализи статистичких података из пописа становништва од 1880. до 1991, професор Светозар Ливада је дошао до егзактних података о демографским променама у Хрватској за последњих 130 година. Када је реч о Книну, хрватско становништво се увећало за око два пута, а истовремено српско – за више од 22 пута. Демографска кретања – Ово је значајно утицало на промену етничке структуре: удео хрватског становништва од 65,46 процената 1880. свео се на 13,46 одсто1991, а српског становништва у истом периоду од 34,23, попео се на 80,02 посто, док су остале етничке групе

У СУБОТУ ПАРАСТОС ЗА СРБЕ СТРАДАЛЕ У КРАВИЦИ

2. јануар 2019.

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца, у суботу, 5. јануара, биће служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака страдалих у одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а у 12.00 часова биће прислужене свијеће и положено цвијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за 3.267 страдалих Срба из регије Бирач. На овај начин биће обиљежено 26 годинa од великог српског страдања на подручју ове братуначке мјесне заједнице. Настављајући етничко чишћење започето у априлу 1992. године и уништавање свега што је српско, муслиманске снаге из Сребренице

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА