Отаџбински рат Архиве - Страница 62 од 502 - Јадовно 1941.

Караџићу казна доживотног затвора

20. март 2019.

Међународни резидуални механизам за кривичне судове у Хагу изрекао је данас првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу другостепену пресуду којом га је осудио на казну доживотног затвора. Другостепена пресуда изречена је након што су размотрене жалбе одбране и тужилаштва на првостепену, којом га је 2016. године Хашки трибунал осудио на 40 година затвора. Потврђена је првостепена пресуда којом је Караџић проглашен кривим за „геноцид на подручју Сребренице 1995. године“, нападе на цивиле током опсаде Сарајева и узимање припадника мировних снага УН за таоце. Жалбено вијеће одбацило је жалбу Тужилаштва и потврдило првостепену пресуду којом је Караџић ослобођен за наводни геноцид у другим општинама у БиХ током 1992. године. Одбачен је

Саво Штрбац: “Потурица гори од турчина”

20. март 2019.

Вијест дана у региону за 15. март ове године била је објава првостепене пресуде Жупанијског суда у Ријеци хрватском војнику, српског порјекла, Рајку Kричковићу (62), којом је проглашен кривим због убиства трочлане српске породице у селу Kијани код Грачаца и осуђен на казну затвора од 10 година. Према оптужници ријечког Жупанијског државног одвјетништва (тужилаштва), чије инкриминације је суд прихватио, оптуженик је након акције “Олуја”, у периоду од 15-28. августа 1995, брата и сестру, Радомира (43) и Миру (45) Совиљ, усмртио хитцима из аутоматске пушке, док је њихову мајку, Мару Совиљ (72), запалио заједно са кућом и стоком закључану у приземном дијелу куће. Kо је убица? Дјед му Станко и отац

Споменко Гостић – 27 година од погибије 15-годишњег јунака

20. март 2019.

Двадесетог марта ове године навршава се 27 година од како jе у одбрани родног села Јовића на Озрену погинуо Споменко Гостић, петнаестогодишњак коjи jе одбио понуду да се склони од ратних страхота и раме уз раме са комшиjама и приjатељима био борац ВРС. Мали хероj jе данас заборављен, до сеоског гробља гдjе jе сахрањен може се доћи само пjешице, шумским путем, а ни jедна институциjа ниjе се никада сjетила да ода дужну пошту дjечаку коjи jе живот уградио у темеље Републике Српске. Споменков саборац Бране Миливоjевић сjећа се да jе дjечаку умрла маjка почетком 1992. године, а већ у септембру исте године граната jе пред кућом убила баку са коjом jе живио. Ратни вихор га jе

У среду промоција књиге о најмлађем страдалом српском борцу

19. март 2019.

Снимљен и филм „Споменко на вечној стражи“, чији ће делови бити приказани на сутрашњој промоцији. У Бањалуци ће у среду бити промовисана књига „Споменко и Озрен“, која говори о животу и смрти Споменка Гостића(14), најмлађег погинулог српског борца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, као и о љубави тог дечака према планини Озрен и родном селу. Аутор ове књиге Миле Савић рекао је да је ово дело објављено поводом 26. година од погибије Гостића – 20. марта 1993, у његовом селу на Озрену. – Књига говори о животу и смрти Споменка Гостића, љубави једног дечака према планини и селу, али и традицији и обичајима становника Озрена осамдесетих и деведесетих година прошлог века.

Одата почаст Споменку Гостићу

18. март 2019.

Чланови породице, некадашњи саборци и поштоваоци, данас су положили вијенце и одали почаст најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу на мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај. Парастос је служио свештеник Владимир Кукић, који је истакао значај посјете гробу младом борцу Војске Републике Српске који је погинуо прије 26 година. Он је нагласио величину Споменкове жртве, те указао и на обавезу да од заборава буде сачувана његова жртва и свих који су своје животе уткали у темеље Републике Српске. Аутор документарног филма „Споменко на вјечној стражи“ Миле Савић изразио је задовољство што су послије пројекције филма од заборава сачувани лик и дјело Споменка Гостића. „Кажу да човјек умире

Нападе на Србе увек правдају, а никада нам не дају да се бранимо

18. март 2019.

„Новости“ са мати Анастасијом, игуманијом манастира Девич у Србици , светиње коју је под опсадом држало неколико стотина албанских екстремиста Албанци су и 2004, али 1999. године обили и оскрнавили плочу испод које се налазе свете мошти. Хвала Богу да су мошти остале у светињи, јер су дубоко закопане у земљу. Овако речима се мати Анастасија, игуманија манастира Девич у Србици, присећа мартовског погрома. Данас, осим монахиња у овом манастиру, у пречнику од неколико десетина километара нема ниједне живе српске душе. Светиња је од мартовског погрома, када су конаци и део цркве спаљени, већим делом обновљена. На прилазу налази се пункт косовске полиције, која је 2012. године преузела надлежност од

Линта: Сарајевски Срби оправдано страховали

18. март 2019.

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да су сарајевски Срби били принуђени да напусте своја вјековна огњишта јер су оправдано страховали да ће бити угњетавани и дискриминисани, што потврђује трагичан положај оних малобројних који данас живе у Кантону Сарајево. „Сарајевски Срби су јуначки одбранили српску земљу, али су били принуђени да поднесу велику жртву и да напусте своја вјековна огњишта ради опстанка Републике Српске“, истакао је Линта поводом 23 године од егзодуса сарајевских Срба. Линта је оцијенио да је тај егзодус један од најтрагичнијих догађаја у историји Републике Српске и српског народа током ратова на простору бивше Југославије. Према његовим ријечима, сарајевски Срби нису пристали да

МАРТОВСКИ ПОГРОМ: Злочин без казне пред очима света

17. март 2019.

Настрадало десет Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира Мартовски погром и даље траје… Данас се навршава 15 година од етнички мотивисаног насиља и прогона Срба од стране Албанаца 17, 18. и 19. марта 2004. године, а одјеци овог злочина трају до данас. Пред међународном војном и цивилном мисијом на Косову и Метохији, оличеном у Кфору и Унмику, догодили су се нечувени терор над Србима и њихов прогон. Тада је на Косову и Метохији било 38.000 војника Кфора из 39 земаља, као и 8.000 полицајаца УН из 52 земље. И поред тога, нечувено насиље Албанаца према Србима одиграло се пред очима читавог света. Последице мартовског насиља никада нису саниране,

Сјећање на Србе у одбрани сарајевско-романијске регије

16. март 2019.

У Манастиру Светог Георгија на Равној Романији данас је служен парастос за све Србе страдале у одбрамбено-отаџбинском рату. Парастос је служен у оквиру обиљежавања 23 године од егзодуса сарајевских Срба, а претходио му је помен погинулим борцима и полагање вијенаца на Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу. Парастосу, који су служили свештеници Митрополије дабробосанске, присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, те делегација Народне скупштине Српске предвођена потпредсједником Скупштине Соњом Караџић Јовичевић. Служењу парастоса присуствовали су и изасланик предсједника Српске Миладин Драгичевић, изасланик предсједавајућег Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, представници удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, директор Републичког центра за истраживање

Злочин са непоправљивим посљедицама

16. март 2019.

У погрому је спаљено или оштећено 46 српских цркава и манастира, око 1.000 кућа, на десетине гробаља је порушено, а убијено је 19 лица… Сутра се навршава 15 година од мартовског погрома, у којем су, у присуству 45.000 припадника НАTО-а, на мети Албанаца били сви који су говорили српским језиком, као и све што чини српску културну и вјерску баштину на Косову и Метохији. Све је почело лажним и сензационалистичким медијским сценариом, како је то ОЕБС касније званично оцијенио, о наводном утапању двојице албанских дјечака код села Чабра у ријеци Ибар, на сјеверу Косова. Без аргумената и чињеница, медији на албанском језику утркивали су се у лажима да су „Срби

Меденица: Српска села су горела, сваком сам пламену знао име…

16. март 2019.

Ноћ нас је тог проклетог 17. марта 2004. затекла на путу ка метохијским енклавама. Пројурили смо Дреницом без светала… Суманута “деца орла” и ђавола славила су крвави пир. Уплашио сам се као мало кад до тад, а нимало ме није било страх- никакво зло није могло да нас задеси на божијем метоху, а лица суштог зла свукуд око нас… Никад јасније нисам видео српска села у ноћи- горела су! Ништа тужније него кад сваком пламену знаш име, знаш домаћина, свештеника, преславу… Господ нас је водио кроз огњену врзину, разгртао је и комадима самог неба чинио пут… Никакво нас зло није могло задесити међу суштим злом- где ђаво потпаљује небо и

Данас обиљежавање 23 године од егзодуса Срба из Сарајева

16. март 2019.

Двадесет три године од завршетка егзодуса сарајевских Срба биће обиљежене данас на Палама и Сокоцу. Планирано је да у подне на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу буде одата почаст погинулим борцима и положени вијенци. У 13.00 часова у Манастиру Светог Георгија на Равној Романији биће служен парастос за све страдале Србе у одбрамбено-отаџбинском рату, првенствено за Србе Сарајевско-романијске регије који су страдали у одбрани ових простора. Почетак културно-духовног програма планиран је у 14.00 часова у Културном центру на Палама, гдје је предвиђено и обраћање званичника. Обиљежавању 23 године од егзодуса сарајевских Срба присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, као и делегација Народне скупштине Републике Српске

Веритас: За злочине у „Олуји“ осуђен Србин

15. март 2019.

Жупанијски суд у Ријеци осудио је Србина Рајка Кричковића, припадника 118. Домобранске пуковније Хрватске војске, на 10 година затвора за злочин над српским цивилима након хрватске акције „Олуја“ у августу 1995. године, саопштио је Информативно-документациони центар „Веритас“ из Београда. Према оптужници из новембра 2014. године, Кричковић је убио троје цивила у селу Кијани крај Грачаца. Кричковић је био оптужен да је брата и сестру, Радомира /43/ и Миру Совиљ /45/, усмртио хицима из аутоматске пушке, док је њихову мајку Мару Совиљ /72/, запалио заједно са кућом и стоком, закључану у приземном дијелу куће. Оптужени се бранио са слободе, а, према подацима „Веритаса“, до рата 90-тих, често је долазио у Кијане,

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА: Обележавање годишњице погрома на Косову и Метохији

15. март 2019.

Поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. – Погром на Косову и Метохији, у недељу у 19 часова биће одржана комеморативна академија на Великој сцени Народног позоришта у Београду Поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. – Погром на Косову и Метохији, у недељу у 19 часова биће одржана комеморативна академија на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Том приликом присутнима ће се обратити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, након чега ће бити одржан пригодан уметничко – сценски приказ о догађајима тог 17. марта 2004. Организатор комеморативне академије је владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Програму ће присуствовати представници Народне скупштине Републике

Додик и Вуковић о обиљежавању годишњице егзодуса Сарајевских Срба

15. март 2019.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик разговарао је данас у Источном Сарајеву са градоначелником Источног Сарајева Ненадом Вуковићем о обиљежавању 23 године од егзодуса Срба из Сарајева. Додик и Вуковић су оцијенили да је то био један од најпотреснијих догађаја у историји Републике Српске, јер су Срби из Сарајева, након неколико тешких година и одбране својих кућа у одбрамбено-отаџбинском рату, били принућени да напусте своја вјековна огњишта, не желећи да наставе живот са онима који их нису прихватали ни онда, као што их не прихватају ни данас након 23 године од егзодуса. У прилог тој тврдњи, констатовано је на састанку, говори и тренутно стање у Федерацији БиХ, у којој су Срби