„За три године мандата Српска jе издвоjила 50 милиона КМ за повратак Бошњака, док jе ФБиХ обезбиjедила само три милиона КМ за повратак Срба у приjератна мjеста живљења. С друге стране, огромна су дуговања Федерациjе према РС и све то заjедно социjално-економску слику код нас чини тежом“, рекао jе Стевановић на конференциjи за новинаре. Он jе навео да се мора наћи неко рjешење да Српска наплати средства од ФБиХ по основу дуга Фонду ПИО РС, као и великог укупног дуга како би таj новац био враћен народу, коjи због економске кризе живи на рубу егзистенциjе. Говорећи о теми „Будимо патриоте – помозимо jедни другима како би кризу заjеднички и лакше

Прошла су четири и пол мjесеца од хапшења Владимира Миланковића и Драге Бошњака те отварања истраге. Иако jе убиjених пуно више, терете се за 31 убоjство и 38 протузаконито затворених и злостављаних цивила. Истражитељи ускоро мораjу показати резултате. – Вjеруjем Жупаниjском државном одвjетништву у Осиjеку да ће довршити истраге и подигнути оптужнице против Владимира Миланковића и свих одговорних за ратне злочине у Сиску 1991. Била сам на свjедочењу у Осиjеку, и то на дан смрти човjека коjи jе наjодговорниjи за све што се тада у граду догађало – за „Новости“ jе изjавила Вjера Солар, чиjа jе кћи Љубица jедна од жртава етничког чишћења грађана српске националности у Сиску. Као што

У интервjу бањалучком дневнику „Фокусу“ Денис Латин изразио jе „ужасно“ разочарање што jе на Програмском виjећу ХРТ-а за именовање Хловерке Новак Срзић, гласао и представник националних мањина, а то jе био Србин Драган Црногорац. Своjу улогу 90-тих када jе Хловеркина опциjа почистила Србе из Хрватске, Латин jе обjаснио да jе био „обичан новинарчић коjи jе имао 25 година“. Аутор некоћ утjецаjне „Латинице“ Денис Латин открио jе у понедjељак у интервjуу бањалучком дневнику „Фокус“ да jе до укидања те емисиjе дошло када jе мало дубље загребла по позадини убоjства Иве Пуканића. Латин у интервjуу о том убоjству ниjе рекао ништа ново, а помало jе збуњуjуће што говори о укидању емисиjе 2008.

У касарну у Хаџићима, коjу jе током протеклог рата у неколико наврата НАТО засуо осиромашеним ураниjумом, на обуку и боравак долазе углавном српски официри и воjници, припадници Оружаних снага БиХ, пише „Фокус“. „Драстичан примjер небриге нашег воjног вођства jесте боравак и обука у воjном обjекту код Хаџића, коjи jе бомбардован осиромашеним ураниjумом. Средства с те локациjе требало jе да буду измjештена у Бањалуку. Наши воjници и старjешине се већ три године упућуjу на боравак и обуку на тоj ризичноj неперспективноj локациjи. Изговор jе да то ниjе толико штетно за здравље. Колико jе штетно наjбоље знаjу наше избjеглице из Хаџића, коjе jедно по jедно одлазе с овог свиjета, углавном због карцинома“,

Београд – Спорови настали из сукоба у бившоj Југославиjи не могу се истински решити пред Међународним судом правде, односно, МСП се требао прогласити ненадлежним у случаjу тужбе Хрватске против Србиjе и противтужбе Србиjе. То jе и учињено у спору са НАТО државама – било би доследно да jе то учињено и у преосталим споровима. Мислим да решење ниjе у колективноj одговорности, већ у доследном утврђивању индивидуалне одговорности – а у том погледу и Србиjа и Хрватска су учиниле значаjне кораке напред – каже за Данас академик Тибор Варади, бивши бивши главни правни заступник Србиjе пред Међународним судом правде, одговараjући на питање да ли се његова раниjа оцена да пресуда хрватским

Бивши српски борац Јован Стевановић из Попова код Биjељине, тешко оболио и готово непокретан, живи у некадашњем jавном купатилу у центру села и преживљава од хране коjу му даjу мjештани. Од Центра за социjални рад из Биjељине мjесечно прима 60 марака, а од општине jе само jедном у 20 година добио 200 марака jеднократне новчане помоћи. У садашњем стамбеном смjештаjу од 25 метра квадратна – наjстариjем jавном купатилу у Босни направљеном 1924. године – Јово нема ни струjе, ни воде. Упркос свему, наглашава, никада ништа ни од кога ниjе тражио. Дрва за огрев добиjе од хуманих људи и од Центра за социjални рад коjи му jе ове године додиjелио 210

Јасуши Акаши, бивши изасланик генералног секретара УН за бившу Југославиjу, у књизи „У долини између рата и мира“ наводи да jе ратна сараjевска влада све оне коjи су настоjали да буду неутрални сматрала „просрпски ориjентисаним“ и да jе све чинила да изазове НАТО интервенциjу на Србе. Он пише да су напори УН да сачува непристрасност и неутралност у односу према три етничке групе посебно иритирале власти у Сараjеву. Муслиманске власти стално су рачунале на политичку подршку САД и њену евентуалну воjну интервенциjу. Њихова влада прибjегавала jе свим средствима да се таква интервенциjа оствари. Поставили су Мухамеда Шаћирбеjа /касниjе оптуженог за проневjеру/ за амабсадора УН коjи jе неуморно критиковао хуманитарне и

Десетине Срба чекаjу у истражном притвору евентуално подизање оптужнице, док се особама бошњачке националности и онима коjи су били лоjални ратним властима Алиjе Изетбеговића омогућава да се бране са слободе и шаљу им се молбе на саслушања, пише „Прес РС“ позиваjући се на изворе из Суда и Тужилаштва БиХ. Говорећи о двоструким аршинима ових правосудних институциjа, извори наводе да се нериjетко уклањаjу докази о злочинима коjе су починиле особе бошњачке националности и они коjи су били лоjални ратним властима Изетбеговића, те да се Суд и Тужилаштво БиХ не либе и да застрашуjу или поткупљуjу свjедоке. Посљедњи примjер пристрасног понашања правосудних институциjа БиХ десио се прошле седмице када jе бившем команданту

Београд — Шефови дипломатиjа држава региона учествоваће данас у Београду на међународноj конференциjи посвећеноj решавању проблема избеглих и расељених у региону. На конференциjи учествуjу министри из Србиjе, Црне Горе, Хрватске и БиХ. Поред министара учествоваће европски комесар за проширење Штефан Филе, високи комесар УН за избеглице Антонио Гутереш, помоћник америчке државне секретарке за питања избеглица Деjвид Робинсон и представници ОЕБС-а и Савета Европе. Наjављено jе да ће министри Вук Јеремић, Свен Алкалаj, Горан Јандроковић и Милан Роћен потписати заjедничку декларациjу коjом се четири државе обавезуjу на проналажење решење за преостале расељење и избегле у региону, после чега ће се обратити новинарима. Коалициjа удружења избеглица указала jе да регионална конференциjа у