arrow up
derventa-pomen.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ОПШТИНЕ

ДЕРВЕНТА, 29. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Полагањем виjенаца и служењем парастоса погинулим борцима испред централног-спомен обиљежjа у Дервенти jе обиљежен 29. септембар, дан када jе приjе 22 године ослобођена општина Дервента у одбрамбено-отаџбинском рату. Виjенце и цвиjеће положили су начелник општине Милорад Симић и његов замjеник Игор Жунић, потпредсjедник Скупштине општине /СО/ Милан Ђукић, делегациjе борачких организациjа проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и представници политичких странака. Начелник општине Дервента Симић уприличио jе свечани приjем за руководство општинске Борачке организациjе и представнике других борачких организациjа. “Ово jе дан када се сjећамо оних коjи су наjзаслужниjи за слободу свих нас, да покажемо да нису заборављени, као и њихове породице. Правимо нормализациjу стања и радимо

Delije-i-Milan-Tepic.jpg

Годишњица страдања припадника ЈНА у Бјеловару (29.09.1991)

Уjутро у 7.20 часова, 29. септембра 1991, припадници Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске отпочели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом. Пошто jе изостала помоћ виших команди ЈНА, а настала ситуациjа на измаку дана ниjе давала никакву шансу за даљу успjешну одбрану, командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Воjновићу, пуковник Раjко Ковачевић, наредио jе обуставу даље одбране, одлагање оружjа, предаjу воjника и старjешина и њихово построjавање у кругу касарне, након чега су око 19 часова припадници ЗНГ ушли у касарну из коjе се више ниjе пружао никакав отпор. По уласку у касарну, Јуре Шимић,

varivode-gosic.jpg

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА СРПСКЕ ЦИВИЛЕ УБИЈЕНЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

ШИБЕНИК, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У знак сjећања на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе, коjи су убиjени након хрватске акциjе “Олуjа”, у селима Вариводе и Гошић данас су одржани комеморативни скупови и служени парастоси. Служен jе парастос за шеснаест особа стариjе животне доби коjе су у љето 1995. године остале у своjим кућама. Раниjих година комеморациjи су присуствовали представници државног врха Хрватске, при чему се обавезали да ће се залагати за кажњавање злочинаца, наводе у Српском народном виjећу /СНВ/. Будући да се више од 19 година након завршетка хрватске акциjе “Олуjа” готово ништа ниjе урађено на процесуирању одговорних за почињене злочине, Српско народно виjеће ни ове године на комеморациjу

ostra-luka-pomen.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСНИВАЊА ШЕСТЕ САНСКЕ ПЈЕШАДИЈСКЕ БРИГАДЕ

ОШТРА ЛУКА, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У Оштроj Луци данас jе обиљежен Дан оснивања Шесте санске пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске. Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић рекао jе да се данас навршаваjу 23 године од формирања Шесте партизанске бригаде у оквиру ЈНА коjа од 1992. године постаjе Шеста санска пjешадиjска бригада у саставу Воjске Републике Српске. “Оно што jавност Републике Српске врло мало зна jесте да су овдjе у Санском Мосту сви они коjи нису пружали оружани отпор, коjи се нису илегално наоружавали и коjи се нису паравоjно и параполициjски организовали, остали мирно да живе без обзира на националност до краjа рата”, рекао jе Савчић. Он jе подсjетио

sinisa_cuckovic.jpg

Живот испуњен оправданим страхом

Сретно дjетињство Синише Чучковића, рођеног Загрепчанина из Дубраве, траjало jе кратко, но тих неколико дjечаштва Синиша данас памти као нешто наjбоље у свом животу. Никад касниjе, па све до данас, нити наjмањи дио те љепоте ниjе се нит приближно поновио – од његове десете године живота невоље су се почеле редати jедна за другом.   Проблеми обитељи Синише Чучковић, његове сестре Сњежане, маjке Зоре и оца Љубана, почели су кад и рат, онаj из деведесетих година. Отац, запослен као полицаjац у Загребу, 1991. остао jе у униформи хрватске полициjе и наставио радити своj посао. Двиjе године касниjе, маjка jе jедног дана jедноставно нестала. Њезино тиjело пронађено jе неколико мjесеци касниjе,

tepic-porodica.jpg

ГОДИШЊИЦА СЈЕЋАЊА НА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

У понедjељак, 29. септембра, у Козарскоj Дубици биће обиљежене 23. године од погибиjе народног хероjа Милана Тепића. У присуству породице овог хероjа, коjи jе своjим чином заслужио вjечно поштовање, на породичноj гробници Тепића виjенце ће положити и свиjеће запалити представници Општине Козарска Дубица, Борачке организациjе, СУБНОР-а и политичких партиjа. Приjе 23. године, 29. септембра, у бjеловарскоj касарни на Беденику маjор Југословенске народне армиjе Милан Тепић не желећи да препусти неприjатељу оружjе коjим би убиjао његове воjнике погинуо jе, дигавши у ваздух воjно складиште и себе. За оваj jуначки подвиг маjор Тепић jе одлуком Предсjедништва Социjалистичке Федеративне Републике Југославиjе постхумно одликован Орденом народног хероjа. Њему у почаст, Република Српска jе установила

strbac.jpg

НИЈЕ КРАЈ ПРАВНЕ БОРБЕ

БЕОГРАД, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Одлука америчког савезног суда у Чикагу да ниjе надлежан за случаj тужбе групе Срба из Хрватске против америчке воjне консултантске фирме “МПРИ”, коjа jе припремала и обучавала хрватске снаге за акциjу “Олуjа”, не значи краj правне борбе, коjа ће бити, ако треба, настављена и пред хрватским судовима, рекао jе Срни директор “Веритаса” Саво Штрбац. Он jе додао да, у сваком случаjу, адвокати Срба из Краjине, из Хрватске, коjи су заступали оваj случаj у САД могу да поднесу жалбу америчком Врховном суду на ову одлуку судиjе из Чикага и да траже додатна обjашњења, као и увид у читаву одлуку. “Наши адвокати имаjу право жалбе и вjеруjем

mostar-la-or.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА МЈЕШТАНА ОРТИЈЕША И ЛАКШЕВИНЕ

Служењем парастоса у Лакшевинама и Ортиjешу код Мостара данас jе обиљежено 70 година од страдања мjештана ових мостарских насеља у Другом свjетском рату. Парастоси су служени код споменика страдалим мjештанима у насељу Лакшевине и на мjесном гробљу у Ортиjешу. Годишњица страдања становника Лакшевина и Ортиjеша обиљежена jе у организациjи Епархиjе захумско-херцеговачке и приморске, Српске православне црквене општине Благаj и Удружења за кориштење и одржавање гробља Ортиjеш. Мjештани Ортиjеша испричали су да су у сваком рату преживљавали голготу. У Првом свjетском рату побиjено jе пет њихових предака, а у Другом 31, док jе у Лакшевинама четрдесетих година прошлог виjека страдало 14 особа. Стариjи мjештани овога насеља посвjедочили су о злочину коjи

vlasenica.jpg

ПОМЕН ЈУНАЦИМА РОГОСИЈЕ

ВЛАСЕНИЦА, 26. СЕПТЕМБРА /СРНА/- Парастосом за погинуле борце, те полагањем цвиjећа и паљењем свиjећа, данас jе на узвишењу Рогосиjа код Власенице обиљежено 22 године од погибиjе 29 бораца Власеничке бригаде Воjске Републике Српске, коjе су 26. септембра 1992. године на свиреп начин убили припадници муслиманских воjних формациjа. Цвиjеће на спомен обиљежjе, подигнуто на мjесту погибиjе приjе 10 година, положили су делегациjа републичке Борачке организациjе /БО/ предвођена предсjедником Миломиром Савчићем, делегациjа Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, представници локалних борачких организациjа и удружења, општинских власти, те чланови породица палих бораца и саборци. Савчић jе новинарима рекао да су борци ВРС дали своjе животе, бранећи своjе огњиште, земљу и народ. “Нису

bijeljina.jpg

ОСВЕШТАЊЕ ОБНОВЉЕНЕ ПРВЕ ВОЈНЕ ЦРКВЕ У РЕПУБЛИЦИ

БИЈЕЉИНА, 25. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских у Касарни “Воjвода Степа Степановић” у Биjељини, прва воjна црква у Српскоj подигнута 1994. године, биће након обнављања освештана у уторак, 30. септембра, наjављено jе из Епархиjе зворничко-тузланске СПЦ. Освештање храма биће обављено са благословом Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Хризостома, уз покровитељство предсjедника Републике Српске Милорада Додика и Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Димензиjе Спомен-храма су 14 метара са 7,40 метара, саграђен jе од пуне цигле као jеднобродна црква без купола, са jедним звоником и jедним звоном. У љетопису храма jе записано да га подижу борци Источнобосанског корпуса Воjске Републике Српске са намjером

zelimir-n.jpg

Хрватска ми отела кућу и стан у Книну!

Желимир Кнежевић већ пуних десет година води правну битку око враћања имовине. Агенциjа за некретнине одобрила продаjу уз лажирану пуномоћ. У документима браћа близанци „рођени 1950. и 1952. године“ СУДБИНА Желимира Кнежевића (53) из Книна и његова децениjска борба са државом Хрватском око имовине само jе jош jедан у низу примера како jе нова чланица Европске униjе етнички очишћена од Срба и како им jе послала jасну порука да и не помишљаjу на повратак у „лиjепу њихову“. Желимир jе са фамилиjом избегао из Книна и jедва jе спасао живу главу пред „Олуjом“. Иза његове породице у Книну jе остао стан и породична кућа од 200 квадрата у центру града. После

podravanj-sreb.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 22 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА У ПОДРАВАЊУ

Код цркве Свете Огњене Мариjе у Подравању, код Сребренице данас jе служен парастос за 60 мjештана овог села погинулих у посљедњем рату, од коjих су 32 цивила и воjника убиjена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа погинулих, неколико десетина мjештана, сабораца и чланова породица страдалих обиљежило jе данас 22 године од погибиjе мjештана овог села. Делегациjе општинске Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организациjе и Срба из општинског руководства Сребренице положиле су цвиjеће код спомен-плоче погинулима. Секретар сребреничке Борачке организациjе Милош Миловановић рекао jе да jе приjе 22 године у Подравању почињен стравичан злочин над Србима и да ни

brcko-panorama.jpg

Узалудна су негирања ратних злочина над буквичким Србима

Судски процеси коjи се воде пред брчанским правосуђем потврђуjу да се страшни злочин над Србима у Буковцу и Буквику код Брчког заиста догодио и да су постоjали логори за Србе из тих села, саопштено jе из Удружења породица погинулих бораца Републике Српске у дистрикту. “Узалудни су напори jедног брчанског бошњачког удружења да негира постоjање ових злочина, jер свjедочења преживjелих Срба, али и броjне хумке и неоткривени посмртни остаци српских цивила из та два села недвосмислено свjедоче о злочину”, наводи се у реаговању поводом саопштења Удружења породица несталих, насилно одведених и убиjених Бошњака дистрикта Брчко у коме се негираjу српске жртве из буквичких села и постоjање логора за Србе.  Породице погинулих

sabranje-najava.jpg

Прво сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у XX вијеку

Удружење грађана Јадовно 1941. и Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС, организује Прво сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у XX вијеку под називом ,,Сјећање није довољно“. Сабрање ће се одржати 03.-05. октобра 2014. на Козари, у хотелу Монумент. Страдање нашег народа у XX вијеку, представља снажну категорију нашег националног идентитета и јединствену спону у процесу широког дијапазона националних интеграција. Усвајање тог страдања у трајно памћење нашег народа, представља не само дужан однос према нашим прецима него и одговоран однос према будућим покољењима у функцији превенције геноцида. Култура сјећања на претке представља значајан дио, како колективног, тако и идентитета сваког појединца. Однос српског

podrvanje.jpg

ПАРАСТОС ЗА 60 ПОГИНУЛИХ СРБА

СРЕБРЕНИЦА, 23. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У новоизграђеноj цркви Свете Огњене Мариjе у Подравању код Сребренице сутра ће бити служен парастос за 60 погинулих српских воjника и цивила из овог села, од коjих jе 32 погинуло 24. септембра 1992. године. Међу убиjеним тога дана било jе седам жена из Подравања. Тог трагичног дана jаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе, синхронизованом акциjом опколиле су ово планинско српско село и пресjекле jедину путну комуникациjу према Милићима. Након цjелодневних борби, уз велике губитке, група мjештана увече се успjела извући из окружења и преживjети. У организациjи Борачке организациjе Сребренице, мjештана Подравања и породица настрадалих сутра ће бити служен парастос и прислужене свиjеће за покоj

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.