arrow up
Sluzena_liturgija_u_hramu_Svete_Petke_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС И ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ KОД СПОМЕН-KРСТА

Служена литургиjа у спомен храму Свете Петке у Козарскоj Дубици Kод Спомен-крста на обали риjеке Уне у Kозарскоj Дубици служен jе парастос за воjнике и цивиле погинуле у агресиjи Хрватске воjске 18. и 19. септембра 1995. године, а затим су званичници Републике Српске и њихови изасланици положили виjенце.   Виjенце су положили изасланик предсjедника Српске Миладин Драгичевић, делегациjа Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, изасланик српског члана Предсjедништва БиХ Велимир Сакан, замjеник воjног аташеа руске Амбасаде у БиХ.   На Спомен-крст виjенце су положиле делегациjа Борачке организациjе Републике Српске, Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Савеза организациjа и удружења ратних воjних

Недељко Митровић

МИТРОВИЋ: НЕМА ОДУСТАЈАЊА ОД РЕФЕРЕНДУМА

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да власти Републике Српске не смиjу одустати од одржавања референдума о Суду и Тужилашту БиХ, jер структурални диjалог о реформи правосуђа у БиХ не даjе никакве резултате.   „Има оправдања за референдум, jер сматрамо да jе предсjедник Републике Српске ослушкивао `вапаjе` и приговоре жртава рата из Српске на дискриминаторски однос Суда и Тужилаштва БиХ у погледу процесуирања српских жртава рата“, рекао jе Митровић Срни.   Он наглашава да jедино референдум може постићи неке циљеве у погледу реформе правосуђа у БиХ, jер структурални диjалог тренутно ништа не обећава, изузев могућности одуговлачења ове реформе.   „Федерална страна, потпомогнута

Београд - "Српски зид плача

ГЕЈ ПАРАДА ДА НЕ ШЕТА ДО „ЗИДА ПЛАЧА“

Зид плача испред Народне скупштине у Београду Удружење киднапованих и убиjених на Kосову и Метохиjи саопштило jе да се не смиjе дозволити да учесници геj параде, заказане за недjељу, 20. септембра, прошетаjу до Скупштине Србиjе jер се испред ње налази „Српски зид плача“, односно фотографиjе киднапованих и убиjених Срба са Kосова.    Удружење jе позвало премjера Србиjе, руског амбасадора, представнике министарстава унутрашњих послова и одбране, градоначелника Београда, борачке организациjе и породице жртава да у недjељу у 12.44 дођу испред Скупштне на прес-конференциjу и обиђу „зид плача“.   Удружење jе истакло у саопштењу да су породице жртава наjобесправљениjи грађани и упитали представнике ЛГБТ заjеднице коjа су то њихова права угрожена.  

Crkva_svete_Petke_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

К. Дубица: 20 година од одбране западних граница Српске од хрватске агресије

Црква Св. Петке у Козарскоj Дубици У Храму Свете Петке биће служена Света архиjереjска литургиjа. Виjенце на Спомен-крст, код обале риjеке Уне, положиће броjне делегациjе и званичници Републике Српске, представници борачких организациjа, те општина Козарска Дубица, Костаjница, Нови Град и Градишка. Током офанзиве Хрватске воjске, Хрватског виjећа одбране и Армиjе БиХ на jугозападни дио Републике Српке, Хрватска jе напала и западни дио Српске на простору од Новог Града до Градишке с намjером да се окупира териториjа до Бањалуке и створе предуслови да се деjства продуже до риjеке Дрине. У агресиjи хрватске воjске 18. и 19. септембра 1995. године на подручjу Дубице, Новог Града и Костаjнице убиjена су 104 лица, од

Gordana_Trbojevic_Tetchner.jpg

Гдje гoд крeнулa, Koрдуну сe врaтилa

Свaкoг 6. мaja дoђeм нa Вeљун, пoлoжим цвиjeћe и зaпaлим свиjeћe зa дeду и прaдeду, кaжe Гoрдaнa Tрбojeвић Teтцхнeр Гoрдaнa Tрбojeвић Teтцхнeр Нeмa тe зaпрeкe кoja би сприjeчилa рoђeну Бeoгрaђaнку Гoрдaну Tрбojeвић Teтцхнeр (1963.), кoja живи у Стрaсбoургу, дa нeкoликo путa гoдишњe нe дoђe у oчeв зaвичaj, нa Koрдун, у Лaпoвaц, сeлo дo Вeљунa, пa дa љeтo и гoдишњи oдмoр сa супругoм Eрицoм нe прoвeдe уз oбaлe Koрaнe. Иaкo пут ниje ни jeднoстaвaн ни jeфтин, хиљaду килoмeтaрa у jeднoм смjeру ниje je сприjeчилo дa нa мjeсту стaрe бaкинe и oчeвe кућe нe нaпрaви нoву. Нa кућишту вeличинe oкo 3500 квaдрaтa joш je jeднa, тeткинa, кућa aли je пoтпунo дeвaстирaнa нaкoн Oлуje.

Ministar_Milenko_Savanovic.jpg

САВАНОВИЋ: ВИШЕ РАЗВИЈАТИ ЛИЧНУ И КОЛЕКТИВНУ СВИЈЕСТ

Министар Миленко Савановић Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе данас да jе потребно више развиjати личну и колективну свиjест народа о потреби бољег познавања историjе, преиспитивања историjских догађаjа и потреби jединства српског народа у одбрани националних интереса и свега оног што чини jединствену Републику Српску.   „Мислим да до сада, а нарочито приjе деведесетих година (20. виjека), колективна свиjест српског народа ниjе била на високом нивоу и брзо смо заборавили историjске догађаjе и грлили смо оне коjу сам чинили зла“, рекао jе Савановић на конференциjи за новинаре Одбора Владе Српске за његовање традициjа ослободилачких ратова.   Он jе нагласио да се такво нешто не смиjе

Detalji_izlozbe_Nezaborav_za_nestale.jpg

И ДАЉЕ НЕПОЗНАТА СУДБИНА 2.000 СРБА

Детаљ изложбе “Незаборав за нестале“ Предсjедник Удружења породица несталих и погинулих „Суза“ Драгана Ђукић рекла jе данас у Београду да jе, према евиденциjи овог удружења, и даље непозната судбина 2.000 Срба коjи су нестали у Хрватскоj током протеклог рата. Она jе на изложби под називом „Незаборав за нестале“, коjа jе данас отворена у Дому Воjске у Београду, истакла да jе Удружење незадовољно динамиком у досадашњем процесу рjешавања судбине несталих у Хрватскоj jер се ни двиjе децениjе од страдања Срба у операциjама „Бљесак“ и „Олуjа“ проблеми избjеглих и расељених не смањуjу, а процес ексхумациjа и идентификациjа предуго траjе. „Жалосно jе да и послиjе 20 година у Хрватскоj jош има 15 регистрованих

Brod.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ПРВУ ЖРТВУ РАТА – ВОЈИСЛАВА ГОРАНОВИЋА

Брод Воjислав Горановић, технички директор индустриjе грађевинског материjала „Грамат“, био jе прва жртва рата у БиХ деведесетих година прошлог виjека – убиjен jе 16. септембра 1991. године током агресиjе Воjске Хрватске.   У ноћи између између 15. и 16. септембра извршена jе прва оружана агресиjа Воjске Републике Хрватске на простор БиХ, у току коjе jе са подручjа Славонског Брода гранатирано неколико српских насеља, као и производно построjење „Грамата“.   Након овог напада започиње низ оружаних удара на Брод коjи кулминираjу 25. и 26. марта у селу Сиjековац, када се догодио низ стравичних убистава српских цивила.   У Мjесноj заjедници Клакар Горњи, у дворишту Цигларске индустриjе „Клакар“, одржан jе помен Горановићу,

Sluzen_parastos_stradalim_iz_Serdara.jpg

Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима

Служен парастос страдалим Србима из Сердара На мjесном гробљу у Кукавицама код Котор Вароша данас jе служен парастос за 16 Срба из Сердара, коjе су 17. септембра 1992. године убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага. У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра 1992. године убиjени су Бранко (60), Босиљка (53), Јеленко (31), Радмила (21), Славко (60), Данка (54), Драго (47), Мирко (31), Славиша (22) и Споменка (19), сви Сердар, затим Љубица Тепић (40) и њене кћерке Слободанка од 12 и Сњежана од четири године, Никола Дукић (40), те Славко (55) и Славоjка Бенцуз (21). Парастос страдалима служио jе свештеник Мирко Батар, а потом су виjенце на

Sahrana_izmasakriranih_Srba_na_Koranskom_mostu.jpg

Помен страдалим Србима на Коранском мосту (Најава)

Сахрана измасакрираних Срба – припадника ТО Кордун, на Коранском мосту Завичаjни клуб Кордунаша и Секциjа бораца 8. кордунашке ударне дивизиjе и ратова 90-тих позиваjу Вас на   Помен за погинуле Србе – припаднике Териториjалне одбране Кордуна на Коранском мосту 1991. године   Помен ће се одржати у недjељу 20. септембра 2015. године у 11 часова испред Споменика жртвама рата у Ташмаjданском парку.   Везане виjести: Календар геноцида: 21. септембар 1991. Годишњица масакра на … НИЖИ СУДОВИ ДА ПОШТУЈУ МИШЉЕЊЕ ВРХОВНОГ СУДА … данас 23 године од убиства припадника jна на коранском мосту

Измасакрирана па запаљена тјела госпићких Срба

Некажњене убице госпићких Срба на високим положајима

У jесен 1991. године хрватска воjска и полициjа у Госпићу убиле су наjмање 124 Срба, коjи су одвођени из кућа и станова и ликвидирани на више мjеста, подсjетио jе данас Документационо-информатициони центар „Веритас“. „Ликвидирани су углавном виђениjи Срби – судиjе, тужиоци, директори, новинари, полицаjци, пензионери, коjи су били лоjални новоуспостављеном хрватском `демократском` режиму“, саопштено jе из „Веритаса“. Према подацима „Веритаса“, међу ликвидиранима било jе 38 жена. Убиjено jе десет брачних парова, а у четири наврата по jедан родитељ и диjете. Скоро половина од 124 убиjених Срба убиjено jе 17. и 18. октобра 1991. године, а пронађени су и сахрањени посмртни остаци свега 50 жртава, док се за осталима jош трага.

Драгомир Анђелковић Фото: Novosti.rs

Драгомир Анђелковић: Нови талас сепаратизма

Од када jе, у руху Призренске лиге, у другоj половини 19. века рођен албански национални програм, карактерише га наизглед ирационални максимализам Драгомир Анђелковић Драгомир Анђелковић Од када jе, у руху Призренске лиге, у другоj половини 19. века рођен албански национални програм, карактерише га наизглед ирационални максимализам. Налик размаженом детету Албанци категорички тврде да jе њихово и оно за шта нема никаквог основа да се ухвате. И нису битне баjке коjима своjе бесмислене претензиjе образлажу, већ суманута упорност са коjом истраjаваjу у отимачким намерама. Шта jе истина спрам снаге убеђења, нарочито када се надовеже спремност на чињење било каквих злочина рад остварења шовинистичких снова. На тим основама – уз помоћ неких

Kozaraska_Dubica.jpg

ИСТОРИЈСКИ ЧАС О ОДБРАНИ ЗАПАДНИХ ГРАНИЦА СРПСКЕ

Козарска Дубица У свим основним и средњим школама у Козарскоj Дубици сутра ће бити одржан историjски час поводом обиљежавања 20 година од одбране те општине и западне границе Републике Српске од хрватске агресиjе.   Наставници историjе, представници Борачке организациjе-старjешине и борци, непосредни учесници одбране, ученицима ће говорити о ратним догађаjима из септембра 1995. године.   Из Борачке организациjе општине Козарска Дубица саопштено jе да се историjски час организуjе у школама уназад четири године, дан уочи  обиљежавања годишњице одбране, те да ће та пракса бити настављена и убудуће.   За ученике Основне школе „Маjка Кнежопољка“ у Кнежици историjски час биће организован с почетком у 8.20 часова, а за ученике у подручноj

Spomen_krst_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

ПОРАЖАВАЈУЋЕ НЕПРОЦЕСУИРАЊЕ ЗЛОЧИНА

У агресиjи Хрватске воjске 18. и 19. септембра 1995. године на подручjу западнокраjишких општина, односно на териториjи општина Козарска Дубица, Нови Град и Костаjница, убиjена су 104 лица, од коjих 54 цивила и 50 припадника оружаних снага Републике Српске.   Спомен крст у Козарскоj Дубици Приредио: Миломир САВИЋ Представници Борачке организациjе (БОРС) и некадашњи борци сматраjу краjње неприхватљивом и поражаваjућом чињеницу да ни након 20 година нико не одговара за злочине над српским воjницима и цивилима у агресиjи воjске Хрватске на подручjе западнокраjишких општина. Предсjедник БОРС-а Миломир Савчић каже за Срну да су све жртве на почетку сукоба били Срби, а да за то нико ниjе одговарао. „Република Српска мора до краjа истраjати

Parastos_u_Borovu.jpg

Парастос жртвама рата у Борову

Парастос жртвама рата од 1991. до 1996.године. Данас се сећамо свих наших мештана коjи су трагично изгубили животе у последњем рату. Жалимо за свима њима и понављамо да су и они жртве без обзира на националност коjоj су припадали. И данас након толико година Србима у Хрватскоj чак и новим законима одриче се право да могу бити жртве. Ако нисмо жртве сигурно смо мете. Мете за свакодневне нападе малих и великих медиjа, малих и великих политичара. Али ми имамо своj пут, пут на коме су животе изгубили и наши мештани. Њихова жртва нас обавезуjе да будемо храбри и тражимо начин да опстанемо у Републици Хрватскоj. Хвала вам свима што сте

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.