arrow up
Душко Милетић Фото: РТРС

Крстичевић за злочин над Србима награђен министарским звањем?!

Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић рекао је да још нико није одговарао за стравичне злочине хрватске војске над Србима на подручју Мркоњић Града 1995. године, као и да је ружна порука то што је Дамир Крстичевић, командант Четврте гардијске бригаде која је починила те злочине, именован за потпредсједника Владе и министра одбране Хрватске. “Четврта гардијска бригада и седма из Вараждина биле су директни учесници окупације ових простора. Овдје је почињен стравичан злочин, људи су свирепо убијани и мучени, што доказују обдукциони налази патолога Зорана Станковића”, рекао је Милетић Срни. Он је навео да су примјењиване различите методе убијања, међу којима је често било убиство тупим предметима, што

Атиф Дудаковић

Прогоњено и убијано становништво, имовина уништавана

Свједоци су детаљно описали убијање цивила српске националности, спаљивање скелета, паљење и уништавање имовине, прогон српског становништва, злочине по наредби команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића, преноси Радио-телевизија Републике Српске. Српско становништво Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе, Санског Моста и у још око 60 села и заселака, прогоњено је и убијано, а њихова имовина, цркве и храмови до темеља уништени. Свједоци су детаљно описали ситуацију у којој Дудаковић војницима из бригаде наређује да девет лица, колико их је према исказу свједока било испред мотела у Босанском Петровцу, одведу у “сабирни центар”. “Заробљени су кренули и дошли до, већ, описане увале у којој сам, по мом доласку, затекао седам

Добровољачка Фото: РТРС

У Миљевићима данас обиљежавање 26 година од страдања у Добровољачкој

У Миљевићима у Источном Сарајеву данас ће бити обиљежено 26 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године када су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а око 207 заробљено и мучено у логорима. Овај догађај од прошле године обиљежава се у насељу Миљевићи, умјесто на мјесту гдје се напад догодио, да би се избјегло понижавање жртава и њихових потомака. Према програму обиљежавања, планирано је да у 11.00 часова буде служен парастос у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима, а у 11.30 часова положени вијенци на Спомен-крсту. Обраћање званичника заказано је у 11.45 часова. Обиљежавању овог историјског догађаја присуствоваће предсједник Одбора Владе Републике Српске за

Коњиц - помен

Почаст за 383 српске жртве страдале у Коњицу

Данас је одата почаст за 383 српске жртве, страдале током рата у општини Коњиц. Око седам хиљада Срба који су прије рата живјели у Коњицу, расељено је широм свијета. Коњичани су својим мртвима одали пошту у Гацку, гдје је прије двије године изграђен заједнички споменик за цивиле и борце. На мермеру уклесана 383 имена. Међу њима дјеца, жене, старци, жртве логора Челебићи и Мусала, борци, припадници Друге херцеговачке лаке пјешадијске бригаде. Коњиц је једна од најстрадалнијих општина за српски народ, гдје су у масовним злочинима убијане комплетне породице. “Убијен ми је отац, стриц, бројна родбина, а ево хвала Богу ми живи се окупљамо савке године да их се сјећамо, упалимо свијеће”,

Служењем парастоса за више од 100 погинулих хероја и полагањем вијенаца на Споменик ослободиоцима, у Бијељини је данас обиљежено 26 година од оснивања ратне бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ "Гарда пантери".

Обиљежено 26 година од оснивања славне ратне бригаде

Служењем парастоса за више од 100 погинулих хероја и полагањем вијенаца на Споменик ослободиоцима, у Бијељини је данас обиљежено 26 година од оснивања ратне бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ “Гарда пантери”. Предсједник Удружења ветерана “Гарде пантери” Милан Стевић подсјетио је на славни ратни пут и велике побједе ове специјалне бригаде током четворогодишње борбе за слободу српског народа у некадашњој БиХ, од пробоја “Коридора живота” и деблокаде српског живља Смолуће, до борби на мајевичком, сарајевском и бихаћком ратишту. Према ријечима Стевића, кроз бригаду је током рата прошло више од 2.000 бораца. Ратни команданти “Гарде пантери” били су Љубиша Савић Маузер, Бранко Пантелић и Љубиша Лазић, а име ове славне јединице ВРС

Добровољачка Фото: РТРС

На данашњи дан прије 26 година почео општи напад на ЈНА у Сарајеву

На данашњи дан прије 26 година почео је општи напад муслиманских формација на ЈНА у Сарајеву. Само на Скендерији, у засједи је убијено 14 официра и војника који су кренули у помоћ опкољеним друговима у Дому ЈНА. Овај догађај у Сарајеву су упорно представља као покушај напада на Предсједништво БиХ иако су у нападнутој колони била и два видно означена санитетска возила. Процјене су да је у засједи било близу 2.000 нападача. Кулминација напада на ЈНА десила се 3. маја када је брутално нападнута колона која се извлачила у Лукавицу. У нападима 2. и 3. маја убијена су 42 припадника ЈНА, 71 рањен, а 207 било је заробљено. Тужилаштво БиХ

Вијенце у Саву поводом егзодуса Срба из западне Славоније спустили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, министри, народни посланици, предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крсто Жарковић, те директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.

Додик: Срби да буду јединствени и чувају Српску и Србију

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Градишци да Срби морају бити јединствени и чувати двије државе – Српску и Србију. Он је истакао да је неопходно чувати Републику Српску која је створена као вапај за слободом, у којој данас живе и Срби протјерани из западне Славоније. “Морамо бити јединствени, јер не постоје босански и хрватски Срби”, поручио је Додик. Он је подсјетио да за српске жртве још нема правде, што је видљиво из случаја хапшења некадашњег команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића који није задржан у притвору иако постоје релевантни докази да је починио ратне злочине над Србима. “Зато је потребно да јачамо нашу Републику и

Вијенце у Саву поводом егзодуса Срба из западне Славоније спустили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, министри, народни посланици, предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крсто Жарковић, те директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.

Упорно инсистирати да ратни злочини над Србима буду кажњени

Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић изјавио је данас у Градишци да од правосудних институција БиХ зависи да ли ће бити активиран предмет “Добровољачка” и да упорно треба инсистирати да злочини над Србима буду адекватно кажњени. “Политичари могу инсистирати на овоме, али је кључна одговорност на правосудним институцијама”, рекао је Иванић новинарима. Говорећи о случају некадашњег команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића, који је ухапшен због сумње да је починио ратни злочин над Србима, па пуштен на слободу, Иванић је оцијенио да је јасно показан невиђен политички притисак на правосудне институције. “Протести у кантонима у Федерацији БиХ, ставови политичара и политичких партија и свеопшта хистерија због

Предсједник Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач .

Тешко очекивати процесуирање одговорних за “Бљесак”

Предсједник Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач изразио је сумњу да ће бити процесуирани одговорни за злочине над Србима у хрватској војној акцији “Бљесак”, иако породице жртава очекују правду. Он је подсјетио да је у “Бљеску” убијено 283 лица српске нациналности, међу којим деветоро дјеце и 57 жена, као и да је протјерано 15.000. “Данас ће у Хрватској славити и тих 15.000 протјераних Срба прогласити агресорима, а они ће се прогласити за жртве. И за оних 283 убијених Срба говориче да су агресори. Агресори ће бити и оних 22 цивила из Медара који су убијени, међу којим девет жена и троје

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 283 Срба убијених у војној акцији хрватских снага у западној Славонији "Бљесак" 1995. године.

У Београду служен парастос за српске жертве “Бљеска”

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 283 Срба убијених у војној акцији хрватских снага у западној Славонији “Бљесак” 1995. године, за шта још нико није одговарао. Парастос, који су служили свештеници Цркве Светог Марка, организовало је Удружење “Суза” које је на овај начин подсјетило на размјере злочина. Представници Удружења положили су вијенце и цвијеће у оближњем Ташмајданском парку на споменик српским жртвама ратова на подручју бивше Југославије. Парастосу су присуствовале породице жртава, као и представници избјегличких удружења и удружења жртава. Предсједник Управног одбора Удружења “Суза” Драгана Ђукић изјавила је новинарима да се навршавају 23 године од погибије Срба у западној Славонији, те да је хрватска акција

“Плави шљемови” помогли злочин над Србима

На данашњи дан 1995. године Хрватска је покренула акцију “Бљесак”, у којој је са подручја западне Славоније, за само 36 часова, протјерано 5.000 Срба, 283 је убијено или нестало, међу којима 57 жена и деветоро дјеце. Операција “Бљесак” била је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН. Акцију су планирали и тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак, начелник Генералштаба Јанко Бобетко, генерали-потпуковници хрватске војске Петар Стипетић и Имре Аготић, те генерал-мајор хрватске полиције Младен Маркач. Операција је почела у 05.00 часова 1. маја 1995. године артиљеријским нападима

Данас 23 године од егзодуса Срба из области под заштитом УН

Поменом за погинуле и убијене Србе западне Славоније у Цркви Пресвете Богородице у Градишци, те полагањем вијенаца у ријеку Саву, биће обиљежене 23 године од егзодуса Срба из области која је била под заштитом УН. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Републике Српске Милорад Додик, делегација Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, министар индустрије, енергетике и рударства Српске Петар Ђокић, као и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић. Програм обиљежавања, у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, почеће у 10.30 часова поменом за погинуле и убијене Србе западне Славоније. У 11.00 часова предвиђено је обраћање званичника, након чега ће у 11.30

Крста Жарковић

Жарковић: Срби и даље обесправљени

Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић рекао је да је крајње неприхватљиво да након 23 године од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, док су преостали Срби и даље обесправљени, као и у другим дијеловима Хрватске. “Нажалост, ниједно лице хрватске националности није одговарало за ратне злочине почињене над Србима у западној Славонији у операцији хрватске војске и полиције `Бљесак` 1995. године”, рекао је Жарковић Срни. Жарковић је истакао да је чудно да ни Хашки трибунал никада није водио интензивну истрагу о злочинима над Србима у западној Славонији, а да то није учинио ниједан хрватски суд. Говорећи о положају Срба који су остали

Црква св. Марка

Данас парастос за Србе убијене у “Бљеску”

Парастос за погинуле у хрватској војној агресији на западну Славонију “Бљесак” биће служен данас у Цркви Светог Марка у Београду, најављено је из Удружења “Суза”. Представници Удружења, које организује парастос, подсјетиће на размјере злочина и положити вијенце и цвијеће на споменик српским жртвама у ратовима на подручју бивше Југославије, у Ташмајданском парку. Првог маја 1995. године, за само 36 часова, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана протјерале су око 15.000 Срба из Западне Славоније. Убијене су или нестале 283 особе. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага Уједињених нација. Хашки суд је прво

Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године (акција “Бљесак”)

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајина (РСК), у вријеме када је ова област била под заштитом УНЦРО – Сектор “Запад”. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су клани или гажени тенковским гусјеницама. У тој акцији, према “Веритасовим” подацима, погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила и 11 милиционера. Међу жртвама је 56 жена, 11 особа

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.