Отаџбински рат Архиве - Страница 106 од 503 - Јадовно 1941.

Spomenici_svestenika_Bozidara_Sarenca_i_Hakije_Sarica_jedan_do_drugog_1.jpg

Има ли игдје већег споменика људскости? (Фото)

13. јун 2018.

Споменици свештеника Божидара Шаренца и Хакиjе Шарића коjи су на данашњи дан приjе 77 година убиjени заjедно и бачени од стране усташа у jаму Пандурицу недалеко од Љубиња. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2015. године. Године 1919, отац свештеника Божидара Шаренца, стари прота Стеван, иако измучен робовањем у Араду сачекао jе црногорске комите и увео их у цркву Рођења пресвете Богородице. Тамо их jе натjерао да се закуну, да љубињским муслиманима неће фалити длака са главе. Тако jе и било! 1941. године Хакиjа Шарић jе попут свог земљака Стевана дигао глас против злочина. Истина његов глас jе отишао у празно

“ИГРА”: Ко убије више Срба – осваја Книн

13. јун 2018.

Уз места којима је пролазила Хрватска војска, уписани су тенкови, српски војници, али и хрватски војници који су приказани као већи, јачи и опаснији од српских Јосип Брнић патентирао је нову хрватску друштвену игру “Олуја 1995” која је слична игрици “Човече, не љути се”, а победник је онај ко побије више Срба и први уђе у Книн. “На идеју сам дошао пре три године, слушајући што се све негативно прича о Олуји. Нисам желео да се заборави тај битан догађај за Хрватску, објашњава привредник Јосип Брнић (47) из околине Загреба. “Олуја 1995” хрватска је игрица “Човече, не љути се”, а цена од 14 куна, око 220 динара. Могу да се

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје

12. јун 2018.

Половином 6. стољећа продиру са истока племена Авара с којима стижу и бројна славенска племена. Тада су Јужни Славени углавном населили просторе Балканског полуотока и Паноније. Од славенских племена, која су сеобом народа прешла Карпате, једино су Срби и Хрвати очували своја имена. Називи Словенаца и Словака најближи су опћем појму Славена. Том приликом, изгледа да су се Хрвати и Срби „мимоишли” јер су Хрвати прешли на западну страну, док су Срби са запада, из Полабља-Лужице, прешли на источну страну Балкана. Византијски цар Константин Порфирогенет у записима из 10. стољећа наводи ријеку Цетину као границу између хрватских племена на западу и српских на истоку. Аварска држава пада под ударима моћне

Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године

12. јун 2018.

Бракусова Драга jе заселак коjи се налази између Залужнице и Врховина, недалеко од Оточца у Лици. Усташе су 16. jуна 1944. године, окупили становништво Бракусове Драге и утjерали их у кућу Бранка Бракуса Ђиде због како су рекли пописивања. Митраљески рафали косили су све по кући, да би jе усташе послиjе запалиле. Мjесто гдjе су сахрањени посмртни остаци жртава ниjе обиљежено до данас, а злочин су извршиле усташе из сусjедних села. Неколико људи jе игром случаjа успjело преживjети оваj масакр међу коjима и Стево Геце Бракус чиjе jе свjедочанство обjављено у књизи Ђуре Затезала „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005., на стр. 284-286.(У

Из Хрватске избегао трактором, бежао од бомби 1999, а сада игра на Светском првенству

12. јун 2018.

Сиднеј – Милош Дегенек има поприлично незавидну причу иза себе, али са срећним крајем. Рођен у Хрватској, због рата избегао у Србију са породицом, на трактору, а тамо га дочекало бомбардовање и сакривање по склоништима. Међутим, сада живи нови живот, а наћи ће се на Светском првенству у Русији, са својом земљом Аустралијом. „Нисам овде рођен, нисам знао енглески када сам дошао. Да будем искрен, ово место ми се чинило поприлично чудним када сам га први пут видео. Али… Аустралија је удомила моју породицу и дала нам наду када ју нам је рат одузео. Дала нам је прилику да напорно радимо, купимо кућу и изградимо нови живот. Показала ми је

Milan_Bastasic_jedini_prezivjeli_od_77_srpskih_djecaka_3.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Увод

11. јун 2018.

Историјско искуство породице, па и цијелог једног народа, јесте ризница која се не пуни сама од себе. Рад чланова породице, али и институција једног народа на допуњавању те ризнице представља дуг према прецима, али, у исто вријеме, и одговоран однос према потомству. Много је чинилаца који опструирају грађење историјског искуства, али оно се, унаточ низу субјективних и објективних околности, испреплетености сукобљених интереса у миљеу различитих друштвених система одвија, макар и обичним усменим предањем, са кољена на кољено. Билогорске породице чиниле су до 1941. године најбројнију западну енклаву српског православног народа, смјештену точно на дијагонали Будимпешта–Рим. Као најистуренији православни клин, забијен још почетком XV вијека у неприкосновено прозелитистичко католичко окружење, окренут

Обиљежено 26 година од формирања Которварошке бригаде

11. јун 2018.

Служењем парастоса и полагањем вијенаца код Спомен-обиљежја погинулим борцима у Котор Варошу данас је обиљежено 26 година од формирања Прве лаке которварошке пјешадијске бригаде, чијих је 109 припадника дало живот за одбрану Републике Српске. Парастос за погинуле борце служио је јереј Живко Илић који је истакао да је Прва лака которварошка пјешадијска бригада имала изузетан значај у судбоносним временима јер је заштитила Србе на овом подручју и помогла одбрани Републике Српске. Предсједник општинске Борачке организације Госто Тривуновић истакао је да су 363 припадника Которварошке бригаде теже или лакше рањена у одбрамбено-отаџбинском рату. „Да није било њих данас не бисмо живјели у слободи коју имамо. Увијек смо као приоритет стављали борбу

Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.

11. јун 2018.

Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Прва до сада издана књига о континуитету страдања српског народа Билогоре и Грубишног Поља Аутентична свједочанства о геноциду – Списак жртава 26/27. априла 1941. – Списак јасеновачких жртава 1941-1945. са ширег подручја Грубишног Поља – Исељавање Срба у међуратном периоду – Разговор с књигом „Вила билогорска’ – Фотодокументација ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! Прво издање књиге је распродано. Књига је доступна у формату Ацробат ПДФ: Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – садржај Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и

Две трећине Срба тугује због Косова

11. јун 2018.

Замрзнут конфликт најбоље је решење за 63 одсто грађана, а више од половине је за употребу војне силе ради заштите народа на КиМ, показује анкета агенције „Фактор плус” Да би замрзнути конфликт био тренутно најбољи развој догађаја на Косову и Метохији мисли чак 63 процента грађана, показује истраживање агенције „Фактор плус”. Петина грађана, тачније 21 одсто, сматра да би најбоље решење у овом тренутку био договор којим ће и Срби и Албанци нешто добити, односно изгубити, док девет одсто њих оцењује да треба постићи договор између Београда и Приштине по сваку цену. Њих седам одсто нема став о овом питању, које се, наглашава директор агенције Владимир Пејић, не тиче крајњег

Обиљежено 26 година од формирања Кнежевске бригаде

10. јун 2018.

Полагањем вијенаца и цвијећа у Спомен-соби Лаке кнежевске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/, данас је у Кнежеву обиљежено 26 година од формирања ове јединице, која је током рата имала 19 погинулих и већи број рањених бораца. Вијенце и цвијеће су тим поводом положили начелник Кнежева Горан Боројевић, први командант бригаде Маринко Ћелић, њени припадници, представници локалне Борачке организације, породице палих бораца ове бригаде и других јединица. У Цркви Рођења Пресвете Богородице у Кнежеву раније је служен парастос за све погинуле борце ове бригаде и Кнежева. Предсједник Борачке организације Кнежева Ранко Вучић рекао је Срни да је ова бригада основана 10. јуна 1992. године у саставу Првог крајишког корпуса ВРС, те

Обиљежено 26 година од оснивања Друге оклопне бригаде ВРС

10. јун 2018.

Полагањем вијенаца и цвијећа на споменик генералу Војске Републике Српске /ВРС/ Славку Лисици данас је у Бањалуци обиљежено 26 година од оснивања Друге оклопне бригаде Војске Републике Српске /ВРС/, која је дала велики допринос у одбрани и стварању Српске. Вијенце и цвијеће су на споменик Лисици на бањалучком гробљу Свети Пантелија положили ратни командант Друге оклопне бригаде ВРС Мико Шкорић, као и генерали Мирко Tепшић и Стаменко Новаковић. Почаст првом команданту Друге оклопне бригаде Славку Лисици одали су и његови ратни саборци, пријатељи и чланови породице. За све погинуле и умрле припаднике Друге оклопне бригаде ВРС раније је у Спомен-соби ове јединице у бањалучком универзитетском кампусу служен парастос. Ратни командант

Обиљежено 26 година од оснивања Градишке и Србобранске бригаде

10. јун 2018.

Служењем парастоса и полагањем вијенаца код Централног спомен-обиљежја у Градишци је данас обиљежено 26 година од оснивања Прве градишке лаке пјешадијске бригаде и 19. србобранске пјешадијске бригаде. Код Централног спомен-обиљежја данас су освештане и спомен-плоче на којима су исписана имена 611 погинулих бораца. Начелник општине Градишка Зоран Аџић рекао је да је постављањем плоча са именима погинулих бораца отаџбинског централни споменик у Градишци добио изглед какав заслужују борци који су уградили животе у темеље Републике Српске. Он је нагласио да 611 погинулих бораца не смију бити заборављени, да се треба посветити пажња њиховим породицама и обезбједити посао њиховој дјеци. Ратни командант Прве градишке лаке пјешадијске бригаде генерал Бошко Гвозден подсјетио

Парастос убијеним Србима у селу Чемерно код Илијаша Фото: СРНА

Служен помен српским жртвама из Чемерна

10. јун 2018.

У селу Чемерно у општини Илијаш данас је обиљежено 26 година од злочина над 32 српска војника и цивила које су починили припадници муслиманских формација. Тим поводом код спомен-обиљежја у Чемерну парох илијашки јереј Божидар Тановић служио је парастос настрадалим, а потом су чланови породица страдалих, изасланик предсједника Републике Српске, представници организацијама породица заробљених бораца и несталих цивила Источно Сарајево, Зворник и Бијељина, Удружења ратних војних инвалида из Зворника положили цвијеће и прислужили свијеће. Злочин у селу Чемерно, гдје је до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, али за то још нико није одговарао. Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића

Служењем парастоса у храму Светог Василија Острошког на Вељинама за 23 погинула припадника Осмог одреда Специјалне бригаде полиције Републике Српске, те полагањем цвијећа на спомен-обиљежје испред Полицијске станице Источно Сарајево, данас је обиљежено 26 година од формирања овог одреда.

Обиљежено 26 година од формирања 8. oдреда Специјалне бригаде полиције

9. јун 2018.

Служењем парастоса у храму Светог Василија Острошког на Вељинама за 23 погинула припадника Осмог одреда Специјалне бригаде полиције Републике Српске, те полагањем цвијећа на спомен-обиљежје испред Полицијске станице Источно Сарајево, данас је обиљежено 26 година од формирања овог одреда. Ратни командант Одреда Специјалне бригаде полиције Илиџа Бранислав Окука изјавио је новинарима у Источном Сарајеву да је ово прилика да се сви присјете ове бригаде, која је била и најелитнија јединица коју је Република Српска имала. Окука каже да су припадници Осмог одреда Специјалне бригаде полиције учествовали у одбрамбено-отаџбинском рату на свим ратиштима у Републици Српској, односно тамо гдје је било најпотребније да се одбране српске територије и становништво. „Поносни смо

Милан Мартић, Драгомир Милошевић,Милан Лукић Фото OVE MAIDLA

Тортура над Хашким осуђеницима: Србе на преглед одводе у кавезу

9. јун 2018.

Црвени крст писао Хагу о тешким условима у естонским затворима. Док их прегледају везане су им руке и ноге Међународни комитет Црвеног крста писао је председнику Механизма у Хагу Теодору Мерону о изузетно тешким условима у којима хашки осуђеници Милан Мартић, Драгомир Милошевић и Милан Лукић у Естонији издржавају казне. Како „Новости“ сазнају, од Мерона је затражено да одговори на питања у вези са основним људским правима српских осуђеника и да предузме одговарајуће мере за побољшање услова у којима издржавају казне. После овог упозорења Црвеног крста, чији су се представици током недавног боравка и лично уверили какво катастрофално стање влада у естонском затвору у Тартуу, судија Мерон је упутио допис