arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Будућност Српске

28. јул 2021.

„Српска свакако тежи Србији, али она тренутно не може опстати осим као екстензија Србије. Неопходно је вратити Српску у српски образовни, финансијски, безбједоносни, друштвени систем. Иако и Србија има своје потешкоће и огромне проблеме, Српској је интеграција са Србијом у свему у чему је то тренутно могуће – императив опстанка“ Пише: О. Дарко Ђого Републике Српска у којој данас живимо није иста она коју је стварао мој отац. Она се разликује по својим симболима: ти симболи, опет, нису никакве крпе и закрпе, већ вјековни, архетипски обриси Српства које се бранило и – чини се, у неком физичком смислу – одбранило. Те исте симболе је данашња гарнитура политичара у Републици Српској

Обесили би их за ноге и тукли, на мучењу би им и нацисти позавидели

9. јул 2021.

Убили су стотине Срба, па однели тела: Исповест логораша који су прошли тортуру Хусеина Мујановића. Јовичић: За једно вече сам избројао 123 гробна места, после су их прекопали. Управник логора за Србе у Храсници 1992. године, Хусеин Мујановић звани Хусо, добио је премалу казну затвора за мучење Срба и силовање Српкиња у објектима попут ОШ „Алекса Шантић“, зградама, подрумима, гаражама који су заједно чинили систем логора. Мала је то сатисфакција за стотине логораша који су прошли овај казамат смрти код Сарајева. То, за „Новости“, кажу логораши из Храснице, а поводом пресуде од десет година затвора, која је Мујановићу изречена у Београду. Овај случај је и затегао односе између Београда и

Идентитет Срба у Хрватској: Између изумирања, асимилације и слабашне наде

8. јул 2021.

Хисторијски, културни и национални идентитет Срба био је вјековима оптерећен чињеницом да је тај народ живио располућен у барем двије царевине, отоманској и хабсбуршкој, такођер и унутар млетачке републике, између којих су стајале двије државе, Србија и Црна Гора, које су своју независност, непрестано под разноразним вањским притисцима, стекле релативно касно, у другој половини 19. вијека. Оно што је у тој комплексној хисторијској ситуацији битно јест да је српски национални идентитет био формиран у различитим културама и традицијама, које су га с једне стране без сумње обогатиле али с друге, изостала је, као код других народа, трајна политичка и културна акција, која би дјеловала повезујуће на разне огранке разбацаних и

Мастиловић: Српска – једини гарант опстанка Срба западно од Дрине

5. јул 2021.

Институционални оквир Републике Српске штити и гарантује опстанак српског народа западно од Дрине, након што је Други свјетски рат оставио демографску катастрофу по Србе у БиХ, оцијенио је историчар Драга Мастиловић. Мастиловић је на предавању у Теслићу о српском националном питању у БиХ у 20. вијеку истакао да српско национално питање и историјски процеси 20. вијека, поготово за Србе западно од ријеке Дрине, дубинске коријене вуку од 19. вијека. – Односно од 1844. године када је римокатолички идеолог Ћезар Балбо означио Дрину као границу два свијета, а као најважније питање за тадашњу Европу оцијенио да се православљу и Русији мора спријечити продор на топла мора, и то јачањем Пруске у

Обиљежавање 26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“

29. април 2021.

Удружење породица „Суза“, обавјештава да се због Вскршњих празника помјера датум  обиљежавања  26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“. Тужна годишњица обиљежиће се у недељу, деветог маја, 2021. године са почетком у 11 часова и 30 минута Свештенство цркве „Свети Марко“ служиће ПОМЕН жртвама а послије тога положићемо вијенац и руже на споменик жртвама ратова деведесетих у Ташмајданском парку. Војну операцију „Бљесак” спровеле су хрватске војне и полицијске снаге, Првог маја 1995. године на територији западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН-а. За само 36 сати протјерано

Словенија: Ратни ветерани против спомињања страдалих војника ЈНА на изложби

21. април 2021.

Удружење за очување вредности словеначке независности сматра „планираном провокацијом” намеру музеја да изложба обухвати и случај војника ЈНА погинулих на граничном прелазу Шкофје. Изложба коју припрема музеј у Копру, поводом 30 година независности Словеније, изазвала је негодовање неких ратних ветерана, који сматрају да у поставци не треба да се помињу погинули припадници Југословенске народне армије.  Из музеја одговарају да ће догађаји у вези са стицањем независности, проглашене 25. јуна 1991. године, на изложби бити представљени на објективан и свеобухватан начин. Са своје стране, Музеј у Копру, који покрива Словеначко приморје, одговорио је да је мисија свих музеја да очувају и протумаче културно наслеђе и историју на што је могуће објективнији

Мајка Херој из Горажда: Божани су Муслимани убили петоро деце, три зета и унуче!

15. април 2021.

У мају се навршава 29 година од незапамћеног злочина у Црквинама код Горажда, када су муслимански војници и полицајци поубијали готово целокупно становништво овог малог села. Међу жртва су и четири сина и кћер Горажданке Божане Делић, затим четири зета и унуче. Сви су зверски побијени само јер су били Срби. Прошло је 15 година како је у 93. години преминула тиха и доброћудна старица Божана Делић. Ипак, сећање на њу и њене најмилије не бледи. Херојску жртву коју је ова недужна жена поднела многи и данас памте и са тугом помињу. Помињу да се не заборави и да се не понови. Припадници регуларне ратне Армије БиХ терете се да

Купрешки Срби преживјели голготу прије 29 година

5. април 2021.

Документационо информациони центар „Веритас“ саопштио је да се навршава 29 година од када су припадници ЗНГ, ХОС-а и ХВО убили 54 српска цивила и територијалца на простору Купреса, а у логоре у западној Херцеговини и Хрватској одвели 150 Срба, који су у њима убијани, мучени и прошли праву голготу. Из „Веритаса“ подсјећају да су хрватске јединице напад на српска села на купрешкој висоравни започели 3. априла 1992. године, а да су до 6. априла заузеле сва српска села, укључујући и општински центар. У саопштењу се истиче да су Хрвати 6. априла у ресторану фирме „Квалитет“ у Купресу сакупили шездесетак припадника Територијалне одбране и цивила и одмах по предаји, пред осталим

Ђурђица Драгаш: Колико пута један Вук (Драшковић) може да промени и длаку и ћуд!?

14. март 2021.

Март…. Верујем да бисте се, исто као и ја, сложили кад би га неко и званично прогласио за најбаксузнији српски месец. Свашта нас је сналазило у том марту који би, да се само природа пита, био месец пролећа, буђења и оптимизма. Еее, ал’ нажалост, питамо се и ми…људи! 12.марта 2003. убијен је српски премијер, а само дан раније, али 2006. у Хашком „казамату“ умро бивши председник. 17.марта 2004. брутално су нападнути преостали Срби на Kосмету, баш они чија је голгота почела 24. марта 1999. агресијом НАТО пакта на тадашњу СРЈ. 27. марта 1941., у ишчекивању зла које ће нас тек снаћи, у Београду се клицало-боље рат, него пакт- а 50

Брчко: Обиљежено 28 година од масакра над српским војницима

11. март 2021.

У брчанском насељу Грбавица, обиљежено je 28 година од масакра над 13 српских бораца који су починили припадници тзв. Армије БиХ на данашњи дан 1993. године. Брчко – парастос Фото: СРНА Тим поводом је на гробљу служен парастос, а потом је положено цвијеће на споменик погинулим борцима овог краја. Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић рекао је да је процес против починилаца почео, али није окончан и да рука правде још није стигла одговорне, те ће наставити да инсистира да они буду кажњени. – Овим данашњим окупљањем желимо да пошаљемо поруку да човјеку више никада не треба да падне на памет да у његовој свијети превлада толика мржња

Обиљежавање Дана бораца и почетка Првог српског устанка

14. фебруар 2021.

У Вишеграду ће данас бити обиљежено 217 година од почетка Првог српског устанка и Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске у којем су живот дала 23.184 припадника Војске Републике Српске. У 10.30 часова у манастиру Добрун биће служен парастос погинулим српским устаницима, а у 11.00 часова положени вијенци и цвијеће на споменик вожду Карађорђу. Делегације ће у 12.00 часова положити цвијеће на централни споменик браниоцима Републике Српске на вишеградском Тргу палих бораца. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова и министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, најављено је из ресорног министарства. Из парламента Српске је најављено присуство

Саво Штрбац: Хрвати процесирају хиљаде Срба за сваковрсне ратне злочине

30. јануар 2021.

Хрвати континуираним и несметаним процесирањем припадника бивших ЈНА и СВК за сваковрсне ратне злочине поткрепљују свој званични државни наратив o рату. Југословенске снаге у Вуковару (Фото: Tumblr) У децембру 2020. године пред хрватским судовима заказане су главне расправе у 14 предмета због ратних злочина у којима је обухваћено укупно 59 оптуженика: пред Жупанијским судом у Загребу заказане се расправе у седам предмета против 46 оптуженика, пред ЖС у Осијеку у четири предмета против седам оптуженика и пред Жупанијским судом у Сплиту у три предмета против шест оптуженика. Четворици се суди у присуству и сви су екстрадирани из других држава, а свим осталима у одсуству. Сви оптужени су припадници бивше ЈНА

НИСМО УСПЕЛИ, АЛИ ТО НЕ ЗНАЧИ ДА НЕЋЕМО! Клинички центар у Нишу неће бити назван по др Лази

29. јануар 2021.

Влада Србије одлучила је да се нишки Клинички центар убудуће зове Универзитетски клинички центар Ниш, а разлог је нови План мреже здравствених установа. БИО ЈЕ ВЕЛИКИ РОДОЉУБ, ХИРУРГ, ДОБРОВОЉАЦ, ЧОВЕК! НЕКА МУ ЈЕ ЛАКА ЗЕМЉА! ВИРУС КОРОНА ЈЕ УСКРАТИО ЈОШ ЈЕДАН ПЛЕМЕНИТИ ЖИВОТ. Ова вест изненадила је и разочарала више од 12.500 потписника петиције и чланова Фејсбук-групе која негује лик и дело др Лазића има 53.100 чланова, ову групу води (администратор) Зоран Бајић. И даље мислимо да је др Лаза заслужио да КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР носи његово име и презиме. Уједињене две петиције са истим циљем, Зорана Бајића и Ђорђа Бојанића. ПОТПИШИ ПЕТИЦИЈУ (отвори линк)… Петицију покренуо, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Мира Фурлан: Писмо суграђанима из 1991.

23. јануар 2021.

Глумица Мира Фурлан преминула је 20 јануара у 65. години. Рођена је и живјела у Загребу до 1991. Након што је добила отказ у Хрватском народном позоришту, одузет јој је и стан који је наслиједила од баке, а дневно је добијала око 50 пријетњи смрћу. Те, сада већ давне 1991. године, Мира се одселила у Америку где је отпочела потпуно нови живот. Те године написала је писмо суграђанима у Загребу. Писмо суграђанима „Овим путем желим захвалити својим суграђанима који су се безрезревно придружили овој малој, успутној и, по свему судећи, не нарочито значајној хајци на мене. Иако успутна, она ће ипак промијенити и означити цијели мој живот. Што је, наравно,

Месић пише Бајдену: Од БиХ направите Граџанистан

15. јануар 2021.

Бивши предсједник Неовисне Републике Хрватске Стјепан Месић писао је изабраном америчком предсједнику Џозефу Бајдену, али не како намјерава послати Хрватску војску у Посавину да пресијече Републику Српску, ако буде самостална, већ да БиХ постане Граџанистан. Месић у писму које објављује Национал износи приједлог како Босну и Херцеговину устројити по грађанском, а не националном принципу, што је супротно оном што заговара државни врх Хрватске, али и најмање половина Републике Српске и хрватски дио Ефбиха. У Ефбиховским медијима прича о преустроју Дејтонске БиХ као да зависи од САД или ЕУ, а не од људи који ту живе и имају право гласа, те да је побједом кандидата Демократске партије малтене па све ријешено

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Божић у Придворици 1942.

У знак сjећања на невине жртве jедног од наjмонутрознииjих злочина, покољ српског становништва

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА