Са возачем аутобуса излазим и идем пјешке неколико стотина метара напријед. Кад оно тамо некакви људи са танџарама о рамену. Необријани, ненаспавани… Мало и „тукну“… Порушили балване преко цесте и контролишу сваког ко пролази… 17. август 1990. Сунце упекло… Небо гори… А ја кренуо у Книн. На задатак, наравно. Код кафане „Два бора“, одмах кад низ Дерала сиђеш према Стрмици, застој саобраћаја. Контам удес, али… Са Илијом, возачем аутобуса, родом са Стожишта код Босанског Грахова, излазим и идем пјешке неколико стотина метара напријед. Кад оно тамо некакви људи са танџарама о рамену. Необријани, ненаспавани… Мало и „тукну“… Порушили балване преко цесте и контролишу сваког ко пролази… Чујем да су мјештани,

Реакције на подношење кривичних пријава због бомбардовања Банских двора у Загребу пре 26 година. Генерал Бајић: Напад није наредио нико из Београда, ја сам донео одлуку Кривична пријава против мојих колега и мене у ствари је покушај званичног Загреба да скрене пажњу са неугодне хашке пресуде, према којој су Фрањо Туђман и Хрватска војска у БиХ починили агресију, каже за „Новости“ генерал авијације у пензији Љубомир Бајић.  Против њега и још петорице официра ЈНА хрватска полиција недавно је поднела кривичне пријаве због бомбардовања Банских двора у Загребу пре 26 година. На питање да ли је уплашен због најављеног захтева Загреба за изручење, Бајић одговара „да се усташа никада није плашио“,

4. јули 1990. Никада прије у Титовом Дрвару није било више плаваца и којекаквих сумњивих типова. Специјалци МУП-а БиХ, углавном из Цазина и Велике Кладуше, а у мањем броју из Бихаћа, слили се у град херој. Град са именом Тита. Како би у њему обезбјеђивали ред и мир. Јер, иако на вријеме заказан, промотивни, односно оснивачки скуп Српске демократске странке БиХ, како је тада назван, био је забрањен… Међутим, скуп је ипак одржан. У спортском центру „Друго засједање УСАОЈ-а“ окупило се више хиљада људи. Стигли су бројни гости и активисти СДС, странке која је, већ увелико пуштала коријење и у многим другим мјестима. Дошла је и делегација СДС из Книна

9. мај 1990 У Дрвар данас долазе Јован Опачић и Душан Зелембаба, чланови најужег руководства Српске демократске странке из Книна.  Дошли су послије сугестије и на приједлог Добрице Ћосића да кнински СДС пређе ријеку Уну. Била је то уосталом,  и жеља неких виђенијих људи људи из Бањалуке, Дрвара, Босанског Петровца, Кључа, Мркоњића Града, Гламоча, Босанског Петровца… Био је то први искорак СДС у БиХ. У сали за конференције Општинског комитета Савеза комуниста  Титов Дрвар, испод Титове слике која, окачена на зид, још ником није сметала, уз Опачића и Зеленбабу, сједи још и Славко Граховац, Дрварчанин, уз чије име се доводе у везу све активности у вези са формирањем СДС-а. Састанку

Загреб — Хрватској се може приписати одговорност за догађаје у логорима у делу БиХ, након пресуде хашког трибунала у случају Прлић и остали, каже адвокат Анте Нобило. Он каже да је о томе већ разговарао са представницима логораша, али да конкретни кораци још нису предузети. Нобило је гостујући на Н1 тв рекао да је са представницима логораша начелно договорио да ће заједно кренути у том правцу. „Сматрам да се Хрватској може приписти одговорност за оно што се догађало у логорима, али је потребно претходно опсежно истраживање међународног права и осталих чињеница“, навео је. Навео је и да је потребно прочитати пресуду у случају Прлић и остали, која је, каже, веома

На данашњи дан прије 22 година у Паризу је званично потписан Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски споразум, чиме је окончан грађански рат у БиХ. Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, потписали некадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић и Хрватске Фрањо Туђман, те Алија Изетбеговић из БиХ. У својству свједока документ су у Јелисејској палати у Паризу потписали предсједници САД Бил Клинтон и Француске Жак Ширак, премијери Русије Виктор Черномирдин и Велике Британије Џон Мејџор, њемачки канцелар Хелмут Кол и предсједник Владе Шпаније Фелипе Гонзалес, који је био представник ЕУ. Овим документом потврђен је мировни споразум постигнут 21. новембра у Дејтону, који је

Током 1990. године код нас и у свијету почела су велика, прије свега политичка превирања која нису слутила добру 1990. година Нешто се велико кува. Нема више југословенске заставе. Бивше републике свака на своју страну. Током 1990. године код нас и у свијету почела су велика, прије свега политичка превирања која нису слутила добру… У Загребу је одржан први Сабор ХДЗ… На Максимиру обрачун фудбалера Динама и Црвене звезде… У Сарајеву основана СДА, а одржан је и оснивачки скуп СДС… У Хрватској петокрака замијењена шаховницом… Сукоб Срба и муслимана у Фочи… Српско национално вијеће на скупу у Србу прогласило српску аутономију… У БиХ одржани вишестраначки избори… Словенија иступила из Југославије.

Прошло је 26 година од свирепог убиства Михајла, Марије и Александре Зец у Загребу. Иако су убице признале злочин, никада их није стигла заслужена казна. Михајло Зец био је у СФРЈ оно што се у Америци зове self-maid man — човек који је поштеним радом ни из чега створио иметак. Са 19 година напустио је родно село поред Приједора и дошао у Загреб, где је завршио месарски занат. До 1991. стекао је месару, кућу на загребачкој Трешњевци, оженио се и добио троје деце, Душана, Гордану и Александру. Срећа породице Зец прекинута је око поноћи 7. децембра 1991, када је на врата њихове куће закуцала група припадника хрватске паравојне формације, по свом команданту Томиславу Мерчепу позната као „мерчеповци“. То су били Синиша

Те хладне вечери у једном децембру, прије точно двадесет и пет година, дванаестогодишња ученица загребачке Основне школе „Аугуст Шеноа” Александра Зец вратила се из школе и у својој соби радила вјеројатно што дјеца њене доби и иначе раде, слушала музику, писала домаћу задаћу за сутра или преслагивала ормар с гардеробом.  Њен брат Душан и сестра Гордана спавали су у другом дијелу куће. Њен отац, имућни загребачки месар, у кухињи је збрајао рачуне које треба платити, а мајка, власница кафића на Трешњевки, кухала је ручак за сутра. Једна посве нормална и обична вечер у децембру. Једне посве нормалне и обичне обитељи какве живе својим мирним животима свуда око нас. Око двадесет