У пoтпунo дoвршeнoj и лиjeпo oпрeмљeнoj кући Kуљaнин, прaвник-криминaлист умирoвљeн пoчeткoм рaтa, ниje имao прeбивaлиштe, пa нe мoжe дoбити oбнoву. Иaкo су oсумњичeни зa минирaњe њeгoвe и oстaлих кућa нa тoм пoдручjу дaвнo признaли свoje нeдjeлo, Вojнo je тужилaштвo oдбaцилo пoлициjску приjaву Mилoсaв Kуљaнин (1945) у Зaгрeб дoлaзи 1965. из хeрцeгoвaчкoгa сeлa Брaдинa, Oпћинa Koњиц, и зaпoшљaвa сe кao милицajaц. Нaкoн зaвршeнe Вишe шкoлe зa унутрaшњe пoслoвe пoстaje прaвник-криминaлист и нa тoм мjeсту рaди oд 1980. дo 1991, кaдa je, сa 46 гoдинa, умирoвљeн. У њeгoв зaгрeбaчки стaн усeлит ћe сe тe гoдинe jeдaн пoлицajaц, супругa ћe му oстaти у Зaгрeбу, a oн ћe, дa сaчувa живoт, илeгaлнo пoбjeћи у

Дирeктoр зaгрeбaчкe Oснoвнe шкoлe Пeтрa Зринскoг Kрeшимир Mихajлoвић, кojи je jaвнoсти пoстao пoзнaт кaдa je нa шкoлски зид oбjeсиo плaкaт с ликoвимa гeнeрaлa Aнтe Гoтoвинe и Mлaдeнa Maркaчa, пa je рoдитeљимa кojи су сe бунили збoг злoупoтрeбe шкoлe у пoлитичкe сврхe oдгoвaрao у стилу „кoмe смeтa нeкa сe сeли у Србиjу“, вишe ниje нa тoj дужнoсти. Рeчeну шкoлу пoхaђajу и дjeцa aктуaлнoг прeмиjeрa Зoрaнa Mилaнoвићa. Иaкo сe у брojним пaтeтичним и пoлуписмeним СMС-пoрукaмa и e-мaилoвимa упућeним кoлeгaмa дирeктoримa, aли и свимa кojи су му били у имeнику, пoжaлиo дa je смиjeњeн у „чистки Kукурику кoaлициje“ и дa гa смjeњуjу „Jудe нaшeг дoбa кoje су издaлe гeнeрaлe уз кoje je дaнaс

Директор Документационо- информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац противи се повлачењу тужби за геноцид коjе су међусобно поднеле Хрватска и Србиjа. „За будућност и помирење хрватског и српског народа, чиjе односе ништа не оптерећуjе као питање геноцида, пресуда Међународног суда правде без обзира каква, била би боља од извансудског договора политичких елита у Србиjи и Хрватскоj“, казао jе Штрбац. Он сматра како би таква нагодба значила само привремено стављање „под тепих“ тог проблема, коjи би „доласком нових елита на власт могао изаћи испод тепиха у наjгорем облику“. Штрбац jе рекао да jе изjава хрватске министарке спољних послова Весне Пусић, да ће Загреб повући тужбу против Србиjе, „помало извучена из контекста“ и

Министарка спољних послова Хрватске Весна Пусић изjавила jе да ће Загреб повући тужбу за геноцид против Србиjе, jер се том оптужбом „дижу ниске страсти, а то ниjе морално према народу“. „У случаjу тужби имате двиjе могућности. Једна jе да желите риjешити проблеме као што су нестали, опљачкана имовина и процеси за ратне злочине. Друга jе могућност да на дужи рок у региону у животу желите одржавати сукоб ниског интензитета“, рекла jе Весна Пусић за „Јутарњи лист“. Уз оцjену да то има своjу функциjу зато што jе и jедноj и другоj страни на располагању могућност да узбурка колективне емоциjе непосредно приjе избора, Пусићева jе изjавила да то штети друштвима коjа су

Кантонално тужилаштво у Сараjеву подигло jе оптужницу против Ибрахима Чеча, бившег припадника Армиjе БиХ, коjи jе оптужен за ратни злочин над српским становништвом у сараjевском насељу Добриња. У оптужници се наводи да jе Чечо прекршио правила Међународног права за вриjеме рата и оружаног сукоба тако што jе намjерно цивилима српске националности наносио снажни тjелесни и душевни бол, нечовjечно поступао према њима и противзаконито их затварао. Оптужени jе 18. септембра 1992. године као припадник Армиjе БиХ, заjедно са два наоружана и униформисана воjника по надимцима Шеки и Зока-усташа, у просториjама Мjесне заjеднице Добриња три, општина Нови Град Сараjево, физички злостављао цивиле српске националности, наводи се у саопштењу Кантоналног тужилаштва Сараjево. Извор:

Дана 23. децембра 2011. године изабрана jе нова хрватска Влада на челу са Зораном Милановићем. Коалициjа удружења избjеглица предала jе истог дана у хрватскоj амбасади Отворено писмо, у коме апелуjемо на господина Милановића да подржи нашу инициjативу да се између Србиjе и Хрватске отвори диjалог о повратку имовине и стечених права избjеглим и прогнаним Србима и грађанима Србиjе коjи су оштећени у своjим имовинским и другим правима у Хрватскоj. Такође, апелуjемо на господина Милановића да се заложи за што хитниjи напредак у диjалогу у вези успоставе истих стандарда за ратне злочине и коначног решења питања несталих лица. Што се тиче водеће српске странке у Хрватскоj, Самосталне демократске српске странке Милорада

Предсjедница Суда БиХ Медџида Кресо „под кључем“ држи око 500 аутоматских пушака и другог оружjа коjе су током рата користили припадници Специjалне полициjе МУП-а такозване Републике БиХ, чиjи jе командант био Драган Викић, пише „Прес“. Викићеви специjалци су и данас смjештени у бившоj касарни „Виктор Бубањ“, у згради коjу користе од 1992. године, иако jе касарна приjе седам година дата на коришћење правосудним институциjама БиХ. Пошто циjели комплекс бивше касарне обезбjеђуjе судска полициjа коjом командуjе Кресо, она практично „под кључем“ држи оружjе коjим су убиjани сараjевски Срби, наводи лист. Зграда у коjоj се налази оружjе jе подземним тунелом повезана са зградом Суда БиХ, а управо у том тунелу jе била

Тужилаштво БиХ затражило jе од Суда БиХ да одреди притвор Расеми Хандановић званоj “Зоља“, коjа се терети за злочине почињене у Трусини 1993. године, уз образложење да постоjи могућност да утиче на свjедоке, контактира саизвршиоце и напусти териториjу БиХ. Одбрана Хандановићеве предложила jе Виjећу Суда БиХ да умjесто притвора буду изречене мjере забране састаjања и контакта са одређеним свjедоцима и одузимање путних исправа. „Да сам обавиjештена или позвана пред Суд, дошла бих добровољно. Нисам знала да сам Суду потребна“, рекла jе Хандановићева и додала да нема намjеру бjежати. Суд БиХ ће одлуку о приjедлогу за одређивање притвора дониjети накнадно, преноси Бирн. Тужилаштво БиХ терети Расему Хандановић, бившу припадницу Специjалног одреда

Предсjедаваjући Колегиjума директора Института за нестале БиХ Амор Машовић побринуо се да истина о страдању српских цивила и воjника на подручjу коjим jе владао злогласни Пети корпус Армиjе БиХ, предвођен генералом Атифом Дудаковићем, никада не угледа свjетло дана, а у томе му несебично помаже шеф канцелариjе Института у Бихаћу Муjо Бегић, пише „Фокус“. Предсjедник Организациjе породица заробољених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао jе да jе Бегић био високопозиционирни официр у корпусу Атифа Дудаковића, коjи jе био алфа и омега у касарни „27. jули“, мjесту страдања заробљених Срба, те да jе несхватљиво да надлежне институциjе не покрећу истрагу у том случаjу. „Не бих преjудицирао шта

На основу захтjева правосудних институциjа БиХ, из САД jе властима БиХ изручена Расема Хандановић, звана „Зоља“, осумњичена за ратне злочине почињене у Трусини код Коњица. У саопштењу Тужилаштва БиХ наводи се да jе Хандановићева са Међународног аеродрома у Сараjеву прослиjеђена у притвор, те ће бити предата поступаjућем тужиоцу Специjалног одсjека за ратне злочине Тужилаштва БиХ. Осумњичена jе под истрагом Специjалног одсjека за ратне злочине Тужилаштва БиХ, те се као бивша припадница Специjалног одреда за посебне намjене при штабу Врховне команде Армиjе Р БиХ „Зулфикар“ сумњичи за ратни злочин почињен 16.априла 1993. године у селу Трусина код Коњица. Хандановићева jе осумњичена да jе учествовала у нападу на цивилно становништво хрватске националности

Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против Шабана и Елвира Ђелилбашића коjом их терети да су 1992. године у мjесту Турбе убили српске цивиле Неђељка Кошћу и Божу Катану. Оптужница терети Шабана и Елвира Ђелилбашића да су као припадници „Турбетанског одреда“ Армиjе РБиХ поступали противно правилима међународног хуманитарног права, при томе кршећи одредбе Женевске конвенциjе о заштити цивилних лица за вриjеме рата. У оптужници се наводи да су Ђелилбашићи 9. децембра 1992. године, након сазнања да им jе брат Суљо погинуо у борбама са Воjском Републике Српске, у намjери да убиjу грађане српске националности коjи су живjели у мjесту Турбе, дошли до породичне куће Неђељка Кошће и убили га тако што

Институт за нестала лица БиХ и предсjедаваjући Колегиjума директора ове институциjе Амор Машовић главни су кочничари процеса проналаска несталих Срба, изjавио jе предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Он jе навео да податак да jе идентификовано више од 800 Бошњака, а око 25 Срба показуjе праве намjере Машовића и Института, истичући да jе сваки коментар на то сувишан. „Броj ексхумираних и идентификованих лица у БиХ показао jе да Институт ниjе испунио очекивања и да су резултати његовог рада слабиjи од резултата некадашњих ентитетских комисиjа. Очито jе риjеч о промашеном проjекту коjи jе у функциjи само jедног народа – бошњачког“, рекао jе Митровић

Након што их jе Месић умировио, кариjере некадашњих субораца кренуле су различитим путовима: Котромановићева према СДП-у и министарскоj позициjи, Крстичевићева у високи бизнис, па накратко на изборну листу ХДЗ-а Међународни комитет за људска права нашу jе построjбу оциjенио као наjбољу у поступању према заробљеницима, одликовани смо свим одличjима коjа постоjе у овоj држави, а 12 наших субораца оптужено jе за ратне злочине. Кажу да jе Лора била мучилиште, а од тога ништа. Вриjеме ће показати да неке оптужнице нису онакве какве би требале бити… Ово jе у Сплиту, на прослави двадесетогодишњице 72. боjне Воjне полициjе, изjавио њен ратни заповjедник Михаел Будимир. Риjеч jе о човjеку коjи би се – да

Републичка организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила подржава активирање Српског покрета невладиних организациjа „Спона“, чиjи ће глас бити вjетар, снага и подршка здравим патриотским снагама у Републици Српскоj, изjавио jе предсjедник ове организациjе Недељко Митровић. „Наjважниjи задатак `Споне` биће очување Републике Српске и достоjанствен однос према учесницима одбрамбено-отаџбинског рата у Републици Српскоj“, рекао jе Митровић Срни. Савез логораша Републике Српске покренуће почетком jануара инициjативу за активирање рад „Споне“, наjавио jе данас предсjедник овог савеза Бранислав Дукић. Он jе рекао Срни да су међусобну сагласност за активирање „Споне“ постигли представници Савеза логораша Републике Српске, Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, Савеза ратннх воjних инвалида и Студентске

Тиме би исправили грешке коjе су чиниле претходне владе коjе су због своjе пасивности, жртвама злочина и њиховим породицама ускратили право на истину, правду и одштету, изjавио jе директор АИ за Европу и централну Азиjу Никола Дакворт, а пренели су хрватски електронски медиjи. У извештаjу АИ посебно jе споменут потпредседник донедавно владаjуће Хрватске демократске заjеднице (ХДЗ) Владимир Шекс о чиjоj се командноj одговорности за злочине у Славониjи говорило за време суђење Бранимиру Главашу, осуђеном за ратне злочине над српским цивилима у Осиjеку. Као и у раниjим извештаjима те међународне организациjе наведено jе и име бившег воjног функицонера, пензионисаног адмирала Давора Домазета, у вези са коjим су се поjавиле информациjе о