Остало Архиве - Јадовно 1941.

ПРВО НОВЧАНА КАЗНА, А ОНДА – ПРОТЕРИВАЊЕ!

12. октобар 2026.

Хрвати спремили нови удар, а у фокусу су ОВИ ЉУДИ ИЗ СРБИЈЕ Критичари овог приступа сматрају да би он могао да наруши слободу изражавања и лоше утиче на имиџ Хрватске као туристичке дестинације, истичући потребу за јасним границама између говора мржње и права на мишљење Посланица Драгана Јецков упозорава: “Људима треба омогућити да имају могућност избора… све то под условом да се заиста не ради о говору мржње, који апсолутно сматрам да треба осудити” Пре него што добију прилику да наступају у Хрватској, страни извођачи мораће да пролазе додатне провере – то тражи Удружење хрватских бранитеља. Од надлежних институција очекују прописе којима би се, како наводе, спречили наступи јавних личности

Хрватски напади на ЈНА 1991. године

26. септембар 2026.

У септембру 1991. године, хрватске паравојне снаге и наоружани цивили напали су касарне и остале објекте Југословенске народне армије стациониране у Хрватској. Најжешћи напад је уследио након што су из јединица ЈНА отпуштени војници најобученије септембарске генерације војника и морнара на одслужењу војног рока. Хрватска власт је већ 27. 12 .1990. године направила план напада на објекте ЈНА, под називом „Заробити војарне”. Операционализација тог плана предвиђала је оружане нападе на касарне са већ спремних 60.000 наоружаних и обучених људи уз пропагандно доказивање свету да је Хрватска нападнута, како би Хрвати добили морално и политичко оправдање и подршку за оружану сецесију. У плану је процењено да ће сва борбена техника ЈНА

Српски фудбалер ухапшен усред утакмице у Барањи и експресно осуђен

23. септембар 2026.

Нови правосудни прогон Срба због друштвених мрежа. Документационо-информациони центар „Веритас” указује јавности на најновији, до сада незабележен случај процесуирања Срба у Републици Хрватској због садржаја на друштвеним мрежама. Овај случај је специфичан јер представља прву познату осуду ове врсте на подручју Барање, коју прати потпуно ћутање медија, изостанак званичних објава полиције и суда, као и скандалозно хапшење спортисте током фудбалске утакмице. Према подацима којима располажемо, у недељу, 20. септембра 2026. године, ухапшен је српски држављанин Б. Ј. (1989) из Сомбора. Реч је о фудбалеру који већ осам година наступа за различите хрватске клубове, а у актуелној сезони игра за фудбалски клуб „Јован Лазић” из Болмана (Општина Јагодњак, код Белог Манастира).

„ГЕНЕРАЛЕ, ОПСТАЋЕМО“ – ТВОЈА РЕПУБЛИКА СРПСКА

9. септембар 2026.

Драга браћо Срби, Генерал нам је у аманет оставио ове ријечи: „Никакве судове сем суда мога народа. Нити ми треба одбрана. За мене није битно колико ћу живети, већ ми је битно шта ћу за свога живота урадити за мој народ. Ја сам човек који свим својим бићем, као и моји преци, припадам своме народу. Опстаћемо!“ Слушајући и читајући комшијске медије, човјек понекад стиче утисак да је улога српског народа у рату у Босни и Херцеговини требало да буде једноставна — да стоји скрштених руку и дозволи да на његовом кућном прагу, на земљи на којој је вијековима живио, буде убијан, прогоњен, мучен и протјериван. Као да је требало да

Срби са свих страна испратили генерала Ратка Младића

8. септембар 2026.

Срби са свих страна стигли су данас у Београд како би испратили генерала Ратка Младића. Од раних јутарњих часова грађани су пристизали у цркву Светог Луке на Видиковцу, а потом се велики број њих придружио поворци која је кренула ка Топчидерском гробљу, где је генерал сахрањен у породичној гробници, поред своје кћерке Ане. Из Београда, али и из других крајева Србије, Републике Српске и Црне Горе, људи су дошли да одају последњу почаст. Међу њима су били ветерани, породице, старији људи који памте ратне године, али и млади који су генерала упознали кроз приче својих родитеља и сународника. Од раног јутра испред храма су се смењивали људи који су палили

Ковчег са тијелом генерала Младића изложен у цркви Светог Луке (ФОТО/ВИДЕО)

7. септембар 2026.

Ковчег са тијелом генерала Ратка Младића изложен је у цркви Светог Луке у београдском насељу Видиковац, гдје ће од њега моћи да се опросте пријатељи и поштоваоци. Мимоход грађана је почео, а уз генералов одар су војници, као и син Дарко. На ковчегу је изложена шапка генерала Младића, а поред сви његови ордени. Од раних јутарњих часова код цркве је формирана велика колона грађана који желе да се опросте од генерала Младића. Уз саобраћајницу код храма су постављене кутије гдје грађани могу да упале свијеће. Мимоход је предвиђен до 12.00 часова када ће бити служено опијело некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске. Према протоколу сахране, долазак на Топчидерско гробље,

Ђурђица Драгаш: Не питајте колико нас има

6. септембар 2026.

Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. Питате колико нас има…Има нас више него вас!!! Са нама спавају нерођена деца и пресахле мајчине груди. Иза нас осташе пуста села, изгубљена стада и неузоране њиве.Из наших костију расте трава по којој газите.Из наших очију побеже небо под којим ходате. Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. У сваком смо дрвету, листу, цвету, ветру што вам милује лице.У свакој смо капи мирисне кише, у пахуљи што се леди на прозору. Наша душа је у

Генерал Младић: Живот, рат и наслеђе

1. септембар 2026.

Кад је једном ушао у гусларску песму, постао је легенда, која, ма о каквим забранама да се ради, више никада из песме неће изићи. Легенди ће народ опростити грехе, и хотимичне и нехотимичне. И култ Ратка Младића биваће међу Србима с временом све већи. Немања Девић Кад је једном ушао у гусларску песму, постао је легенда, која, ма о каквим забранама да се ради, више никада из песме неће изићи. Легенди ће народ опростити грехе, и хотимичне и нехотимичне. И култ Ратка Младића биваће међу Србима с временом све већи Када је Ратко Младић дошао на овај свет, водио се светски рат, који му је сам одредио име. Сам је

До вјечности, Генерале! Народ памти, Отаџбина те чека

28. август 2026.

Неколико свијетлих слика из дјетињства и успомена на Генерала – увијек су ме тјерале да за његовим трагом идем, као и за очевим. Сва потоња пропаганда никад ми није умрљала успомену на тог горостаса, величанствену личност, војсковођу каквог, рецимо, једна огромна Русија, није имала од 1945 наовамо. Пише: О. Дарко Ристов Ђого У документима и свједочанствима која сам сабрао издвајају се Генералов говор 12.5.1992, на дан оснивања ВРС. У њему је сажео свој будући програм: имамо два пута – да се боримо и опстанемо или да се предамо и пропаднемо. Изабрали смо пут борбе. У њој је ваљало наћи реалне циљеве и могућа средства. Тако је говорио и дјелао Генерал.

Покрет за одбрану КиМ: Саопштење поводом упокојења генерала Ратка Младића

28. август 2026.

Генерал и командант славне Војске Републике Српске, Ратко Младић, умро је у хашком казамату. У бесудном трибуналу и његовој Проклетој авлији био је мрцварен, и физички и ментално, петнаест година. Генерал Младић носио је на својим леђима и војни и поствојни (далеко од мирнодопског) терет. Онај први био му је много лакши од другог. Ако је рат завршио као победник, послератно време му је наменило доживотно губилиште – најпре скривање у сопственој држави, а потом монтирани судски процес у туђини и, коначно, казаматску смрт. Генералов петнаестогодишњи боравак у мрачном Хагу састојао се од сијасета подметања, уцена и смутњи у режији планетарних кадија (дакле и тужилаца и судија), тајних служби и

Успон и пад Крајине: Сећања једног министра (1)

4. август 2026.

Након што смо ми из Крајине одбили Венсов план, Слободан Милошевић је извршио смену Милана Бабића и комплетне власти коју је он представљао. Заменио га је Гораном Хаџићем, који је већ сутрадан прихватио план, чиме је био утрт пут за сламање Крајине. Аутор: Боривој Рашуо Методолошки приступ у писању мемоарске грађе, у што спада и овај рад, иде од фаворизовања личности до давања већег значаја догађајима који су предмет обраде. Приступ практикован у овом раду биће комбинација та два концепта, зато што се на тај начин може најпотпуније изразити бит обрађиваног предмета. Наиме, познато је да личности праве догађаје, а онда ти догађаји у последичном низу захтевају укључивање већег броја

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Звао се Слободан Стојановић и само је хтио да нађе свог пса

14. јул 2026.

Имао је само једанаест година када су га, једне дубоке јунске ноћи 1992. године, родитељи шапатом пробудили и руком му дали знак да је вријеме да крену. У збјег. У бијег пред смрћу. Зору нису смели да дочекају у својој кући, у свом селу Доња Каменица, у братуначко-зворничком крају. Разуздано и крволочно зло се спремало да у то своје уобичајено “радно време” дође по њих. Као што је претходних зора долазило по друге сељане српске вере и нације. Искрадали су се на прстима, погнути, у страху да не нагазе на неку грану и све остало што од себе звук даје. Плашили су се властитог кашља… Чуо се само псећи лавеж,

Бојан Вегара: Има и нас који се сјетимо трагедије породице Голубовић

1. јул 2026.

На данашњи дан 1992. године у Коњицу су убијени Ђура, Власта, Петар и Павле. Познавао сам их. Ђура и Власта нису у животу мрава згазили. Петар је имао 7 година, а Павле 5 година и били су криви јер су Срби. Извели су их из стана ти њихови “специјалци” и убили. Петра чак два пута, јер прво стрељање је преживио. Наишао је на патролу муслиманске полицији која га је вратила убицама. Други пут су били прецизни, погодили су то мало тијело и убили га. Ни данас се у широј јавности о том злочину не зна и убијамо их наново нашим заборавом. Али, ето, видим да има и нас који их

Ратни злочин силовањем по хрватском моделу (2)

2. јун 2026.

У тексту под истим насловом, објављеном на овим страницама пре осам дана, написао сам да су у последњих пола године, по истом моделу, подигнуте и две оптужнице против двојице припадника СВК, што је привукло пажњу читалаца уз молбу да и тим случајевима посветим једну колумну, што и чиним овом приликом. Пише: Саво Штрбац Жупанијско државно одветништво у Сплиту 27. новембра 2025. на службеној интернетској странци ДОРХ-а објављује два саопштења, у којима се наводи да су, након спроведене истраге, подигли две оптужнице против два припадника СВК због кривичног дела ратног злочина силовањем, с предлогом да им се суди у одсуству, јер се од августа 1995. крију у Србији. Први (1970) се

Ратни злочин силовањем по хрватском моделу

27. мај 2026.

Миле П., избеглица из Хрватске, недавно је на адресу у Србији, у којој живи од августа 1995. добио решење о спровођењу истраге, коју је против њега, брата му и комшије отворило Жупанијско државно одветништво у Загребу још 21. децембра 2022. А кад је прочитао да му се на терет ставља кривично дело ратног злочина – силовање братићеве жене – шокирао се. Пише: Саво Штрбац И до сада сам знао да хрватско правосуђе олако процесуира припаднике српске националности за ратне злочине, укључујући и оне почињене силовањем, с тим да су ови потоњи били права реткост све док Хрватска 2015. није донела Закон о правима жртава сексуалног насиља за време оружане агресије