arrow up

Ђурђица Драгаш: Делија се не предаје лако!

Трактор! Џаба му се смеју, џаба му се ругају… у њему је више снаге, поноса, љубави и живота него што ће они икада моћи и да замисле. Породичним консензусом дођосмо до закључка да је крај нашег “олујног” пута био 11 и 12. августа 1995. Нису датуми тад били много важни, време се мерило пређеним километрима и умором, ал’ некако се сагласисмо да су ова два означила крај. После 8 дана кише, сунца, прашине и чемера, стигли смо у Војводину, у оно што од тад зовем резервним завичајем! Нисмо имали ништа, али имали смо све јер смо били заједно. Добро је да, опијени срећом што се коначно можемо окупати и спавати

Ђурђица Драгаш: И ја сам из колоне

Ми, који смо неповратно изгубили део живота, ми које је колона “пресекла”, увек ћемо носити њен жиг. Наш живот никада неће моћи да се назове нормалним. Недавно, на промоцији моје збирке песама посвећене страдању Срба у НДХ, пришла ми је колегиница из РТС-а. Представила се, рекла где и шта ради, а онда ме  погледала у очи и онако, готово заверенички додала – и ја сам из колоне. Тих пар речи било је довољно да се препознамо и разумемо. И није то први пут. За ових 29 година често сам, чувши их, до тада непознате људе доживљавала као своје. Као да нас је “припадност” колони чинила приснима и уједињенима. Тај сурови знак,

У ВЈЕЧНОСТ СЕ ПРЕСЕЛИЛА ГОРДАНА ЈАНИЋИЈЕВИЋ: Одлазак најхрабрије српске новинарке

У дану када СПЦ слави свештеномученика владику Саву Горњокарловачког и годишњицу страдања ђенерала Драгољуба Михаиловића одјекнула је вијест да је овоземаљски свијет напустила угледна српска новинарка Гордана Јанићијевић, дугогодишња новинарка куће Политика, а касније уредница емисије „Српски св(иј)ет“ које се емитовала на ТВ ИН4С. Гордана Јанићијевић је рођена 22. августа 1959. године у Смедереву, од оца Ђорђа и мајке Радмиле. – Одрасла сам у старој, честитој српској породици у Умчарима. Прадједа је погинуо на Солунском фронту, дјед је био за краља тако сам ја у породици слушала другачију причу од оне званичне. Комунисти су нас послије рата ојадили и мислим да се никада нисмо опоравили. Управо дјед ми није дозволио

„Веритас” чува истину о 8.500 страдалих у Хрватској

Убице у највећем броју случајева нису процесуиране. База података Документационо-информационог центра „Веритас” чува истину о судбини око 8.500 лица страдалих током рата у Хрватској. Од тог броја, 38 одсто су цивили усмрћени и масакрирани најчешће на кућном прагу. Њихове убице у највећем броју случајева нису процесуиране, изјавио је директор „Веритаса” Саво Штрбац. Он је навео случај Анђе Катић (дјевојачки Мељанац, 73), која је убијена испред своје куће у селу Отишић код Сиња 16. јула 1993. Један од убица је био Тихомир Армада звани Мирко из Хрваца, који је тада имао свега 23 године. „Армада је, када је Анђа уписана у нашу базу података у фебруару 2001. године, још некажњен живео

Саво Штрбац: Рођендан Републике Српске Крајине

На Правном факултету Универзитета у Београду, у организацији Клуба за друштвене односе, 14. децембра ове године одржана је трибина под називом „Правни субјективитет Републике Српске Крајине”, на којој сам, поред Бранка Ракића, редовног професора на том факултету, и историчара Милана Гулића, и ја био један од говорника. Организатори су пред нас говорнике ставили списак питања која би „волели да обухватимо”: околности које су довеле до формирања РСК, проглашење РСК, гаранције за опстанак, унутрашње уређење (државни органи, оружане снаге, привреда, Устав), свакодневни живот у РСК (демографија, култура и образовање, учешће становништва у одлучивању), статус РСК (међународно признање државе и владе, дипломатски представници), План З-4, крај рата, губљење територија, укидање РСК и

Српска деца у Хрватској уче како је рат изазвала “српско-црногорска агресија ЈНА” – ВИДЕО

Тзв. хрватски бранитељи траже да српска деца у Хрватској уче како је рат деведесетих година изазвала “српско-црногорска агресија ЈНА”. У земљама региона деца се уче да су Срби кривци за сва зла деведесетих година, поставља се питање да ли се тиме утире пут ка неком новом рату? “У Хрватској се за националне мањине настава изводи на основу три програма, три модела боље речено. Модел А подразумева да се изводи комплетна настава на српском језику и на писму, по уџбеницима државе матице. По моделу Б друштвени предмети се изводе на језику националних мањина, а природни на хрватском језику. И модел Ц где имате програм углавном на хрватском језику, а имају два

Веритас: Неразјашњена судбина 1.517 српских жртава

Из Документационо информационог центра “Веритас” саопштили су да се, према њиховим подацима, међу 7.713 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Рапублике Српске Крајине из рата деведесетих, налази 1.517 особа чије судбине још нису расвијетљене. Међу њима је 1.083 цивила /71 одсто/, од чега су 424 /28 одсто/ жене, саопштено је из овог центра поводом Међународног дана несталих – 30. августа. Из “Веритаса” је указано да је највише несталих, њих 750, у посљедњој ратној години, док је међу несталим, за којим се још трага 607 оних који су погинули на самом почетку рата. – Више од трећине са тог списка не налази се у Књизи несталих за

СВЕМОЋНИ

ВИС (Вокално избјеглички састав) МЛАДИЋИ – (Official Music Video) Жене, старци, дјеца – покретне мете,ко пребита змија вијуга колона,видиш ли Свемоћни са својега трона,видиш ли земљу црвену од срама,чујеш ли Уну што хучи пред нама?Од сузе мајчине и запаљене свијећеда ли су ти светији бомба, кама, пиштољ и крваво распеће? Пошаљи ИЛИЈУ нек удари громом,позови СВЕ СВЕТЕ, не штеди даха,пошаљи ГЕОРГИЈА да оштри копље,јер све је већа и јача аждаха.Пошаљи ПЕТKУ да загрли ми Жељкушто матери се уз скуте привила,сакриј је у зору у Гору Петрову,реци ми Свемоћни, шта је скривила ….. ко је крив, ко је крив? ЈОВАНЕ KРСТИТЕЉУ, руку промоли,потеци миром из сивих облака,обриши сузу моме Николи,није начинио

Програм обележавања 28. годишњице од страдања српског народа у “Олуји“

Поводом 28. годишњице, највећег прогона и страдања Срба у Хрватској, у операцији хрватске војске тзв. “Олуја“, Удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује конференцију за новинаре у петак, 4. августа, у 11 часова, у Прес центру Удружења новинара Србије (Кнеза Михаила 6/III). Тема конференције: Немамо право на заборав – 28 година од „Олује“ Планирани учесници: • Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица• Наташа Станисављевић, комесар за избеглице и миграције Републике Србије• Др. Милан Гулић, историчар• Драгана Ђукић, председница Удружења породица „Суза“• чланови породица несталих/погинулих лица у ,,Олуји” Парастос погинулима служиће се на Дан сјећања у суботу 5. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду. Позивамо Вас, да нам

Да ли знате ко је беба са фотографије? Мајка је држала у наручју док беже од „Олује“, а данас…

Беба у завежљају бјежи од злочиначке Олује, данас поносна супруга, мајка, ћерка, најбољи Срби 21. века. Два пута је Наталија Јокић била на насловној срани „Новости“. Пре 28 година и ових дана. Први пут као беба, нешто мало млађа од њене малене кћерке Огњене, а ових дана као супруга славног Николе Јокића, најбољег кошаркаша планете. Момка који је прославио Денвер, Србију и померио границу спорта, који ће се, од сада, мерити по резултатима „дерана из тег Сомбора“. Репортери Новости „упознали“ су Наталију у дану ужаса за српски прогнанички народ из Крајине. Био је 6. август 1995. године. У наручју мајке бежала је од „Олује“. Врео дан. Танка линија између живота и смрти испред

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: ХУМАНОСТ СРБА СА ПОДРУЧЈА БАНИЈЕ, ЛИKЕ И KОРДУНА ПРЕМА МУСЛИМАНСKОМ НАРОДУ ЗАПАДНЕ БОСНЕ

Сваки ратни сукоб доноси тешке и трауматичне догађаје чије последице трају деценијама, вековима а неке, чини се, чак и вечно. Међутим, и у тим тешким тренуцима каквих је било безброј током минулих ратова за време распада бивше нам државе – СФР Југославије, могу се пронаћи светли примери људскости и хуманости. Пише: Игор Митић, Београд Баш у тим тешким тренуцима сваки појединац нађе се у ситуацији да покаже своје право лице – да ли је човек или не. Наш српски народ, пре него што је и сам прогнан из својих домова у августу 1995. године, показао је велику хуманост према добрим људима – припадницима муслиманског народа Цазинске Kрајине и Западне Босне.

Промовисани зборници „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“

Удружење породица Суза представило је јавности 8. марта 2023. у галерији Жад у Београду два двојезична српско-енглеска зборника свједочанстава о страдању српског народа у Хрватској у периоду 1991–1995. године под називом „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“. Удружење породица Суза представило је јавности 8. марта 2023. у галерији Жад у Београду два двојезична српско-енглеска зборника свједочанстава о страдању српског народа у Хрватској у периоду 1991–1995. године под називом „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“. У оба издања објављено је 30 прича у којима породице свједоче о својим несталим и погинулим члановима, о борби за голу егзистенцију, о свом болу, неизвјесности и дугогодишњем чекању да пронађу посмртне остатке својих

Одживљени филм: Зашто нисам плакала док сам гледала “Олују”

Одгледах “Олују”. Чекала сам намерно да се мало слегне прашина, да прође она уобичајена еуфорија која прати премијере оваквих филмова. Чекала сам баш онако како сваке године, на годишњицу наше трагедије, чекам да прођу комеморације, говори, парастоси, с једне и славље и еуфорија с друге стране. Отишла сам у биоскоп сама јер увек ми је тако најлакше да се суочим с муком и искушењем. А баш то сам очекивала од филма који се бави темом која ми је обележила живот. Иако сам последњих двадесетак дана прочитала и чула најразличитије коментаре (од оспоравања до дивљења) по глави ми се “мотала” само једна реченица Јове Максића. Баш уочи премијере, Јово, који иначе тумачи

Биљана Ковачевић: Олујни филм Милоша Радуновића

Публика је без речи пошла из сале. Можда је та тишина једина истина о филму ‒ да је Олују немогуће приказати, али да се то мора, да нас ова земља ‒ једном ‒ не би прогутала. Фото: Инстаграм Прибојавала сам се филма о Олуји. Кад сам пре неколико недеља сазнала да један редитељ ‒ од свих редитеља ‒ први пут говори о овом догађају, запитала сам се зашто то ради: нас да подсети на оно са чиме живимо сваки дан и не знамо да живимо, или све друге који су у августу пре скоро двадесет и осам година играли на плажи пикадо и успешније ту погађали мету него што би

Miodrag_Linta.jpg

Линта: Срамно присуство амбасадорке Јелене Милић на промоцији књиге Мате Гранића

Мате Гранић је био један од најближиx сарадника ратног злочинца Фрање Туђмана. За вријеме злочиначке ације „Олуја“ био је министар спољних послова. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да срамно присуство амбасадорке Србије у Загребу Јелене Милић на промоцији књиге „Дипломатска олуја“ Мате Гранића представља понижавање српских жртава и дубоку увреду за преживјеле у злочиначкој акцији „Олуја“, све прогнане Србе, као и за читав српски народ. Посебно је скандалозна чињеница да се амбасадорка Милић похвалила на твитеру да јој је Мате Гранић потписао њен примјерак и да се нада да ће књига, како каже, помоћи у расвјетљавању околности које оптерећују наше односе.  Јелена Милић се прави да не

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Oтjeрaнa у грoб

Стoja Tривкaнoвић (1950 – 2019) из Сискa изгубилa je свe судскe пoступкe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.