Гест мештана села Бастаси код Босанског Грахова требало би да служи за пример поштења, човекољубља, толеранције и изостанка сваке верске и националне мржње. Наиме, становници овог малог православног села у Доњем ливањском пољу, у Федерацији БиХ, испред својих кућа већ 20 година чувају спомен-плочу два хрватска војника коју су ту подигле њихове породице. Иако је на споменику Жељку Ливаји и Ивици Саксу јасно назначено да су били припадници ХВО-а, што значи да су директно учествовали у протеривању Срба из овог и околних места, нико од Басташана до сада није оштетио ни наружио споменик. У неколико околних села и општинама Босанско Грахово и Ливно никада нису живели Хрвати, већ искључиво православни

У Хрватској се у другој половини 2017. године и даље не зна је ли устаски поздрав “За дом спремни” илегалан или није, пише портал Индекс хр, наводећи да то, очигледно, зависи од тога где се неко налази У Хрватској се у другој половини 2017. године и даље не зна је ли устаски поздрав “За дом спремни” илегалан или није, пише данас портал Индекс хр, наводећи да то, очигледно, зависи од тога где се неко налази. “Како, наиме, другачије објаснити чињеницу да је интервентна полиција јуче у Книну муњевито привела седморицу мушкараца који су у једном кафицу урлали ‘За дом спремни’, а истог дана у Слуњу уочи, за време и након

Дан сјећања на страдање српског народа у посљедњој деценији 20. вијека обиљежен је данас на Тргу од ћирилице у Херцег Новом са кога је поручено да жртве не смију бити заборављене.Домаћин Дана сјећања био је Генерални конзулат Србије. Генерални конзул у Херцег Новом Слободан Бајић рекао је да Србија чини и чиниће све да се никада не понове тешка догађања која су обиљежила крај 20. вијека. “Имајући у виду патње кроз које су прошли прогнани и страдали Срби, можемо поручити да дугачке колоне протераних Срба, пуста српска огњишта, никада нису и ником неће донети срећу”, истакао је Бајић. Предсједник Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” из Херцег Новог Оливера Доклестић

Двадесетдвије године од злочиначке акције хрватске војске и полиције “Олуја”, обиљежено је данас и у сјеверозападном дијелу Српске, кроз који је кобног августа 1995. године прошло више од 100.000 избјеглица из Републике Српске Крајине. Служени су парастоси у храму у Новом Граду и селу Сводна, те положени вијенци код спомен-обиљежја у насељу Туњица и крста у мјесту Сводна. У знак сјећања на егзодус и страдања, прислужене су свијеће, а са Моста спаса у Новом Граду, спуштени су вијенци у ријеку Уну. Август 1995. године никада неће заборавити Раде Ракас, избјеглица из Двора, који је међу протјераним Србима спасавао голи живот у избјегличкој колони. Са тугом и жалом, присјећа се Раде

У Новом Граду обиљежава се 22 године од злочиначке акције хрватске војске и полиције “Олуја”. Обиљежавање 22. годишњице од прогона и страдања Срба из сјеверне Далмације, Баније, Лике и Кордуна у злогласној акцији “Олуја”, почело је јутрос служењем парастоса у храму Светих Апостола Петра и Павла у Новом Граду. У знак сјећања на егзодус и страдања, симболично су са “моста спаса” у Новом Граду, како га називају прогнани Срби из бивше Републике Српске Крајине, спустили вијенце у ријеку Уну. Положени су и вијенци код спомен обиљежја у насељу Туњица. Парастос је служен и у храму Светог Саве у Сводни. У Сводни су положени вијенци код спомен крста који је подигнут

Пише: Драган Милашиновић Истине ради, треба констатовати да је прослава годишњице “Олује” у Хрватској ове године била мање гламурозна и национално мирнија него претходних. Изостали су хистерични изливи анти-српске мржње, први пут после неколико година концерт у Книну на овај дан није држао проусташки настројени Томпсон, већ “Прљво казалиште”, а десило се и то чудо да је хрватска председница Грабар-Китаровић први пут изразила жаљење и за српским жртвама. Она је, по доласку на Kнинску тврђаву, рекла да не види разлог зашто се неко не би поклонио српским жртвама, и готово помирљиво додала: „Ми се не веселимо било чијој тузи и верујемо у заједничку будућности свих грађана“(1). Од кога је много

Цетиње – Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је данас поводом Дана сјећања на све страдале православне Србе у војно-полицијској акцији “Олуја” да можда у читавој историји није било толико братоубилаштва колико у 20. вијеку и да су Хрвати довршили оно што је започео Анте Павелић. Митрополит Амфилохије, који је у манастиру Дуљево у Паштровићима крај Будве, са свештенством служио Свету архијерејску литургију и парастос жртвама “Олује”, рекао је да је саможивост и самољубље основа сваког убиства и свакога братоубиства. “То је основа и овога братоубиства кога данас наша браћа Хрвати прослављају као свој велики историјски подвиг, као основу стварања своје државе и своје власти”, каже владика Амфилохије. Он је рекао да

Сваки мој рођендан пада на годишњицу Олује и милион пута сам се питала зашто се нисам родила неког другог дана Српска глумица Маја Колунџија Зорое спада у ред оних Срба којима су сталне сеобе у великој мјери одредиле живот не хајући за њене животне планове. Рођена је у Книну 5. августа 1977. године. Академију драмских умјетности завршила је у Приштини, живи у Београду, а ради у Бањалуци. Кад испише најосновније личне податке, све дјелује тако необично, а заправо открива њен живот коме никад нису недостајала искушења. Како сама каже, одрастање у Колунџијама које су од Книна удаљене свега 4 километра пожељела би свакоме кога воли. – У Далматинској загори нормално

Полиција је у Книну данас привела мању групу мушкараца који су на главној книнској улици “Фрање Tуђмана”, неколико пута узвикивали усташки поздрав “За дом спремни”, јавио је хрватски “Индекс”. Према ријечима очевидаца, интервентна полиција брзо је интервенисала и мушкарце “стрпала у марицу” и одвезла их у полицијску станицу. Како наводи “Индекс”, мушкарци су били обучени у црне мајице с “натписима непримјереног садржаја”. Мањи дио окупљених негодовао је због полицијског поступка и тражили су “да их пусте”. Инцидент се догодио између 14.00 и 15.00 часова. У центру Книна данас се обиљежавају 22 године од хрватске војне акције “Олуја”. Акција у којој су учествовале и једнице Петог корпуса такозване Армије БиХ, те

У Цркви Светог Марка на Ташмајдану у Београду данас је служен парастос жртвама хрватске војно-полицијске акције “Олуја” током које је из Хрватске протјерано више од 200.000 и убијено око 2.000 крајишких Срба. Парастос је служио новоизабрани владика нишки Арсеније, који је истакао да су људи убијени и нестали у тој акцији “пострадали од злочинаца само зато што су били Срби”, а међу њима је највише било старих и немоћних који нису могли да напусте своје домове. “Навршило се 22 године од тог страшног догађаја када је хрватска војска у акцији `Олуја` оставила за собом пустош. Пустош је и у срцима оних који су морали да напусте своје домове, земљу, гробове

На Пердувовом гробљу у Бањалуци данас су код споменика страдалим Крајишницима положени вијенци за 2.000 погинулих и несталих Срба у војно-полицијској акцији хрватских снага „Олуја“. Тиме је у Републици Српској почело обиљежавање 22 године од злочиначке акције хрватске војске и полиције „Олуја“ у којој је са својих вјековних огњишта протјерано више од 220.000 Срба, а њих 2.000 погинуло и нестало. Координатор Документационо-информационог центра Веритас за Републику Српску Јанко Велимировић каже да је споменик палим Крајишницима једини у Републици Српској који је посвећен страдалим Србима из Републике Српске Крајине. – Надам се да ће овдје, у наредним годинама, бити подигнут споменик свим погинулим Србима у злочиначким акцијама „Олуја“ и „Бљесак“. Циљ

Тог 4. августа, Синиша, с којим сам била у браку, у телефонском јављању ми буквално наређује да спакујем најнужније ствари и драгоцености, оно што би, вели, свака нормална жена требало да понесе кад се спрема да остави дом и крене у непознато. Боже, као да је то свакодневна ситуација; као да редовно путујеш на такве неизвесне дестинације, ал рачунам опет – ма, зна он зашто ми то говори. Он ће, каже, из Голубића са родитељима доћи до Книна, само да још у тракторској приколици повезу и неколико старица из комшилука… Чекамо га у склоништу зграде у којој живимо, наша ћеркица и ја, а ту се тог дана нашла и моја