Krajišnici iz bosanskog grahova, u Banat posle „Oluje“ osim tuge, doneli i staru naviku. Ni u banatskoj nepreglednoj ravnici nisu od balotanja nedeljom po podne Kada ih je „Oluja“, mimo njihove volje i bilo kakvih planova, dovela na sever Banata, Krajišnike iz okoline Bosanskog Grahova, osim čežnje za zavičajem, mučila je još jedna „rana ljuta“. Hoće li ponovo zaigrati „balote pored puta“. I nije dugo prošlo kada su, sećajući se stare navike i zabave, već naredne godine, u izbegličkom kampu „Jezero“, ponovo počeli da „valjaju“ buće. Igrali su povremeno, za utehu napaćenoj duši, zbog tuge za izgubljenim zavičajem, radi nade da će se nekada, možda, tamo vratiti i „zapjevati“ ispred

Navodi se da je Plenković u više navrata tokom govora podsećao na „ulogu i zasluge prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana“. Predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je danas u govoru na 18. Opštem izveštajnom saboru HDZ da Hrvatska, nakon odluke o kupovini američkih borbenih aviona F16 od Izraela, u bezbednosnom i odbrambenom smislu više nikada neće biti ista. „Punu dimenziju ovoga osetićete na 25. godišnjicu “Oluje“ kad hrvatski F16 zagrme nad Kninskom tvrđavom“, obećao je Plenković, prenosi Hina. Navodi se da je Plenković u više navrata tokom govora podsećao na „ulogu i zasluge prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana“. „Borimo se za Hrvatsku kakvu su sanjali

Porodice četvorice zarobljenih vojnika Vojske Republike Srpske Krajine /RSK/, koje je 1995. ubio mudžahedin pod imenom Teufik, tokom akcije „Oluja“, u kojoj je učestvovao i Peti korpus takozvane Armije BiH, tražiće nadoknadu štete od Hrvatske, jer su njihovi najmiliji ubijeni na teritoriji Hrvatske, koja je tada bila vojni saveznik Sarajeva, rekao je Srni direktor „Veritasa“ Savo Štrbac. „Ako su pripadnici Petog korpusa iz Bihaća, te 505. Bužimske, „Hamze“, kao hrvatski saveznici prešli na teritoriju današnje Hrvatske, ondašnje RSK, onda država Hrvatska odgovara i za vojsku svojih saveznika“, rekao je Štrbac. Štrbac pojašnjava da će nadoknada štete biti tražena od Hrvatske, jer po zakonima u BiH nije moguće naplatiti odštetu zbog

Beograd – Milanka Vukašin iz Drniša, žena iz zbega spasa prema Srbiji, put kroz pakao od svog doma do prognaničkog centra u Krnjači, sublimira u – šest reči: “Ubijte me, da se ne sećam”. „Kažu, pao Knin, narode ili polazi, ili ćeš na pragu dočekati smrt. Tako smo krenuli. Mislili smo, samo koji dan, pa se vraćamo svojim kućama. Niko, zato, ništa nije poneo sa sobom. Osim života. A on je, usput, za mnoge bio završen.“ Milanka Vukašin vraća sećanje na akciju hrvatske vojske, nazvanu “Oluja”, 4. avgusta 1995. godine. Jutro, u danu posle pada Knina, ova žena je prelomila. Sa dvoje unučadi pridružuje se zbegu. Instinkt ju je vodio

U vukovarskom Srpskom kulturnom centru održana je promocijia knjige “Spomenička baština Srba sa područja današnje Republike Hrvatske” autora Milojka Budimira. Osim autora knjigu su predstavili mladi istoričar porijeklom iz Dalmacije dr Milan Gulić (prvi sa desna) i dugogodišnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika u Vukovaru, danas profesor beogradskog univerziteta dr Velimir Ćerimović. “Jasno je da je mnogo toga otišlo u nepovrat i zato je ova knjiga važna. Autor je prošao kroz sudbine svih sakralnih objekata kojih je nešto ispod 500 i od kojih mnogi danas samo predstavljaju uspomenu na lokaciju na kojoj je bio srpski verski spomenik, jer dvadeseti vijek je vijek stradanja srpskog naroda ali i njegove spomeničke baštine.

Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir izjavio je da je hrvatski premijer Andrej Plenković u velikoj zabludi kada smatra da bi Hrvatska profitirala otvaranjem pitanja ratne odštete, jer je realno očekivati da bi ta zemlja trebalo da isplati desetine milijardi evra ratne odštete Srbiji i Srbima. Budimir je izjavio za Srnu da se vrijednost evidentirane privatne imovine koja je ostala iza Srba izbjeglih iz Hrvatske, prema nezvaničnim podacima, procjenjuje na 30 milijardi evra. „Zvaničnih podataka još nema, jer Srbija nije napravila procjenu na osnovu evidencije koju je izvršila još 1996. godine“, ukazao je Budimir. On je podsjetio da je popis imovine Srba izbjeglih iz Hrvatske tada organizovalo Odjeljenje