Ислам Грчки је било велико и богато равнокотарско село са претежно српским живљем и само неколико хрватских породица. Почетком 1993. године, у овом селу је живело 197 српских породица са 976 душа. Живео је ту и Јован Шљепица са супругом Тонком, синовима Здравком и Војиславом и кћерком Бранком, док му се кћер Марија пре рата удала за Јусупа, Хрвата из суседног села Ислама Латинског, и живела је у Задру. Здравко је био тешки бубрежни болесник и војно неспособан, док је Војислав био ангажован у СВК. Синови нису били ожењени, а Бранка је била још девојчурак. Тако је било док хрватска војска 22. јануара 1993. није извршила агресију на Равне Котаре.

Масакр над Србима се догодио на планини Велебит, на локацији Мали Алан, 22. јануара 1993. године, када су усташе мучиле, заклале и мучки убиле 22 особе српске националности, од којих и једну медицинску сестру. Српски камиони су тада упали у замку између две базе УНПРОФОР-а, базе на Матрасу-Свети Рок и Малог Алана. Осам српских војника је успело да се извуче из заседе и преживи, а њих 22 су заробљена и зверски масакрирана. Усташе су им тада препречиле једини пут којим би могли да изађу, а после тога су заузели и везе комуникације и преко њих јавили српским војницима да на Малом Алану има рањеника. У замку је тада упала група од око 30

„Једва смо их препознали“ На идентификацији 22 страдалих српски војника, Веселиновић је препознао око 10 убијених, док 12 није препознао јер су били масакрирани. – Довезени су у врећама Унпрофора у Грачац у Дом здравља. Неки нису могли да присуствују иденфикацији. Неки су били рањени и живи мучени, па су их препознавали по каишу или сату. Други су били заклани, а убијали су их крамповима и лопатама – каже Веселиновић. Тужилаштво за ратне злочине, почев од 2011. године, прикупљало је информације, доказе и податке у вези са масакром на Велебиту, на превоју Мали Aлан, у селима Кијане и другим, који су почињени у акцији „Масленица 93“, када је убијено неколико

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима са подручја Равних Котара и Малог Алана које су прије 25 година убили припадници Хрватске војске у акцији „Масленица“. Tада је у заштићеној зони УН убијено 348 војника и цивила српске националности, међу којима и 35 жена и троје деце, а за тај злочин, до данас нико није одговарао, ни пред домаћим, нити међународним судовима. Уз прислужене свијеће, избјегли Срби и пријатељи страдалих одали су пошту сународницима са надом да ће одговорни за тај злочин бити процесуирани. Послије парстоса, представнци удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ су у Tашмајданском парку положили вијенац и цвијеће код споменика убијеним Србима.

Парастос ће се служити у цркви Св. Марка, у Београду, 22. jануара 2018. године (понедјељак), с почетком у 11 часова. Ове године као и до сада, породице несталих и poгинулих Краjишника обиљежиће Парастосом 25. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима (Масленица 93.) и на Малом Алану. Операциjа хрватске воjске „Масленица 93.“ изведена jе 22. jануара 1993. године на подручjу Равних Котара и Велебита, коjе jе било под заштитом УН. У злочину хрватске воjске, са подручjа Равних Котара протjерано jе више од 10.000 Срба, тако да jе то подручjе етнички очишћено од Срба. У тоj операциjи погинуло jе 348 српских воjника и цивила, међу коjима 35 жена и троjе дjеце узраста до 12 година. Краjем 1996. године,

Данас се навршава 25 година од агресије хрватских оружаних снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/, извршеној у акцији под кодним називом „Масленица“, у којој је 1993. године убијено 348 Срба, међу којима 35 жена и троје дјеце узраста до 12 година, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“ из Београда. Осам особа се и даље воде на листи несталих, а у збјеговима је умрло још 165 лица, углавном старије популације. Из равнокотарских села протјерано је више од 10.000 Срба, који су се раселили широм свијета. Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико

До 1993. у Равним Котарима на српској страни погинуло 348 војника и цивила Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом „Масленица“ на јужне делове Републике Српске Крајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Котарима и Буковицом болно је одјекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бележио и по десетак имена погинулих