arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Годишњица страдања Срба 1942. и 1993. године

Срби су на данашњи дан, 22. јануара, страдали у више наврата 1942. и 1993. године: 1942. Шума Орлова, 22. jануара 1942. усташе убиле 64 Србина и Српкиње из Старог Села, Вргинмост. Село Горње Примишље, Слуњ, усташе 22. jануара 1942. Силовале те поклале и спалиле 25 Српкиња с њиховом дjецом Јошевица, код Петриње. Кућа Пеjановића Луке. Усташе су 22. jануара 1942. заклале 80 српских сељака, од коjих 15 спалиле у Лукиноj кући Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. 1993. Двадесетдругог jануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресиjу, под кодним називом „Масленица“, на jужне диjелове Републике Српске Краjине (РСК).

(ВИДЕО) „Српски свијет“ – Др Милан Гулић: Српски политичари у Хрватској успешни у етно бизнису

Др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, био је данашњи гост у емисији Националне ТВ ИН4С. Погледајте шта је др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, рекао у емисији Националне ТВ ИН4С о незалијеченим ранама и тињајућем сукобу, зашто Борис Милошевић није имао мандат да присуствује прослави у Книну; колико је гласова добио на изборима, да ли је то зато што му је отац био у хрватској војсци; Милошевићево присуство прослави у Книну – шамар Србима страдалим у Олуји; да ли је Пуповац окренуо леђа Београду и Србима који му дају мандат; шта је етнобизнис; ко има надмен приступ; да ли је

Служен парастос за 348 Срба убијених у акцији Масленица (ФОТО)

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 348 Срба, међу којим и троје дјеце, убијених прије 27 година у агресији хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/ током акције Масленица. Међу убијеним у тој акцији 1993. године било је 55 цивила од којих троје дјеце до 12 година и 34 жене. Представник Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду Драгана Ђукић рекла је да још нико није одговарао за тај монструозан злочин који је имао за циљ етничко чишћење тог подручја. – Људи који су страдали били су криви само зато што су били Срби, а акција је била спроведена

Jos_nisu_procesuirani_mnogi_ratni_zlocini_nad_Srbima.jpg

Шљепице из Ислама Грчког

Ислам Грчки је било велико и богато равнокотарско село са претежно српским живљем и само неколико хрватских породица. Почетком 1993. године, у овом селу је живело 197 српских породица са 976 душа. Живео је ту и Јован Шљепица са супругом Тонком, синовима Здравком и Војиславом и кћерком Бранком, док му се кћер Марија пре рата удала за Јусупа, Хрвата из суседног села Ислама Латинског, и живела је у Задру. Здравко је био тешки бубрежни болесник и војно неспособан, док је Војислав био ангажован у СВК. Синови нису били ожењени, а Бранка је била још девојчурак. Тако је било док хрватска војска 22. јануара 1993. није извршила агресију на Равне Котаре.

Мали Алан - Велебит

Злочин на Малом Алану

Масакр над Србима се догодио на планини Велебит, на локацији Мали Алан, 22. јануара 1993. године, када су усташе мучиле, заклале и мучки убиле 22 особе српске националности, од којих и једну медицинску сестру. Српски камиони су тада упали у замку између две базе УНПРОФОР-а, базе на Матрасу-Свети Рок и Малог Алана. Осам српских војника је успело да се извуче из заседе и преживи, а њих 22 су заробљена и зверски масакрирана. Усташе су им тада препречиле једини пут којим би могли да изађу, а после тога су заузели и везе комуникације и преко њих јавили српским војницима да на Малом Алану има рањеника. У замку је тада упала група од око 30

Сахрана убијених српских војника

Злочин над Србима на Велебиту „Слушали смо крике наших сабораца“

„Једва смо их препознали“ На идентификацији 22 страдалих српски војника, Веселиновић је препознао око 10 убијених, док 12 није препознао јер су били масакрирани. – Довезени су у врећама Унпрофора у Грачац у Дом здравља. Неки нису могли да присуствују иденфикацији. Неки су били рањени и живи мучени, па су их препознавали по каишу или сату. Други су били заклани, а убијали су их крамповима и лопатама – каже Веселиновић. Тужилаштво за ратне злочине, почев од 2011. године, прикупљало је информације, доказе и податке у вези са масакром на Велебиту, на превоју Мали Aлан, у селима Кијане и другим, који су почињени у акцији „Масленица 93“, када је убијено неколико

maslenica-parastos.jpg

СУТРА ПАРАСТОС СРБИМА УБИЈЕНИМ У АКЦИЈИ „МАСЛЕНИЦА“

У Цркви Светог Марка у Београду, данас ће бити служен парастос за 348 Срба, међу којим 35 жена и троје дјеце млађе од 12 година које су припадници Хрватске војске убили на подручју Равних Котара и Малог Алена прије 26 година. Након парастоса који је најављен за 11.00 часова, представници Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ положиће вијенце и цвијеће код споменика српским жртвама у Ташмајданском парку, саопштено је из овог удружења. Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године извршиле агресију под кодним називом „Масленица“ на јужне дијелове Републике Српске Крајине, што је била трећа агресија Хрватске на заштићено подручје УН. У овој агресији на српској страни погинуло

ЛИНТА: БЕОГРАД ДА РАСПИШЕ ПОТЈЕРНИЦЕ ЗА ХРВАТСКИМ ОСУМЊИЧЕНИМ ОФИЦИРИМА

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је као наставак прогона Срба то што Хрватска покреће нове оптужнице против официра и војника бивше ЈНА и Војске Републике Српске Крајине за наводне ратне злочине у рату 1991-1995. године и затражио да и Србија распише потјернице за осумњиченим хрватским војним и полицијским официрима. „Јасно је да Хрватска покретањем нових истрага, подизањем нових оптужница и доношењем нових пресуда настоји да легализује етничко чишћење српског народа са вијековних подручја с једне стране и да потврди апсурдну и бесмислену тезу да су Србија, ЈНА и крајишки Срби тобоже извршили агресију на Хрватску с друге стране“, наводи Линта у саопштењу. Он тражи од српског Тужилаштва

Чедомир Антић: Дужни смо да памтимо Српску Крајину

Чедомир Антић: Дужни смо да памтимо Српску Крајину

Хрватске власти данас представљају Србију као агресора а Крајину као државу терора. Истина је да је Хрватска била та која је започела рат. Да је на шовинистичкој мржњи према Србима исковала национално јединство. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 31. јула 2016. године. Написао сам једну књижицу под претенциозним насловом Историја Републике Српске Крајине. Скромну синтезу утемељену на основу важније литературе и објављених докумената. Њен је значај пре свега у теми која је код нас мало заступљена и наслову који као такав не постоји. Као што не видим научне домете у тој књизи не мислим ни на зараду, а било би је, и те

Готовина одржао говор на обиљежавању 25 година од убиства Срба

У Задру се обиљежава 25 година од војно-полицијске акције „Масленица“ у којој су убијени Срби са подручја Равних Котара и Малог Алена, а на обиљежавању је говорио хрватски генерал и бивши хашки оптуженик Анте Готовина. „Данас обиљежавамо 25 година од једне у низу ратних операција, операције `Масленица` која је донијела безбједност Задру, Сињу, Шибенику, али и повезала сјевер и југ Хрватске“, рекао је Готовина. Готовина је за протекли рат у Хрватској рекао да он није био избор „него потреба“ за људе који живе ту, независно од тога које су народности и вјероисповијести, преносе хрватски медији. У акцији „Масленица“, изведеној 1993. године у заштићеној зони УН, убијено је 348 српских војника

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима са подручја Равних Котара и Малог Алена које су прије 25 убили припадници Хрватске војске у акцији "Масленица".

Поражавајуће што је и даље некажњен злочин над Србима у „Масленици“

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима са подручја Равних Котара и Малог Алана које су прије 25 година убили припадници Хрватске војске у акцији „Масленица“. Tада је у заштићеној зони УН убијено 348 војника и цивила српске националности, међу којима и 35 жена и троје деце, а за тај злочин, до данас нико није одговарао, ни пред домаћим, нити међународним судовима. Уз прислужене свијеће, избјегли Срби и пријатељи страдалих одали су пошту сународницима са надом да ће одговорни за тај злочин бити процесуирани. Послије парстоса, представнци удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ су у Tашмајданском парку положили вијенац и цвијеће код споменика убијеним Србима.

Парастос страдалима у Равним Котарима и Малом Алану

Парастос ће се служити у цркви Св. Марка, у Београду, 22. jануара 2018. године (понедјељак), с почетком у 11 часова. Ове године као и до сада, породице несталих и poгинулих Краjишника обиљежиће Парастосом 25. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима (Масленица 93.) и на Малом Алану. Операциjа хрватске воjске „Масленица 93.“ изведена jе 22. jануара 1993. године на подручjу Равних Котара и Велебита, коjе jе било под заштитом УН. У злочину хрватске воjске, са подручjа Равних Котара протjерано jе више од 10.000 Срба, тако да jе то подручjе етнички очишћено од Срба. У тоj операциjи погинуло jе 348 српских воjника и цивила, међу коjима 35 жена и троjе дjеце узраста до 12 година. Краjем 1996. године,

Масакр над Србима у зони УН некажњени и након четврт вијека

Данас се навршава 25 година од агресије хрватских оружаних снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/, извршеној у акцији под кодним називом „Масленица“, у којој је 1993. године убијено 348 Срба, међу којима 35 жена и троје дјеце узраста до 12 година, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“ из Београда. Осам особа се и даље воде на листи несталих, а у збјеговима је умрло још 165 лица, углавном старије популације. Из равнокотарских села протјерано је више од 10.000 Срба, који су се раселили широм свијета. Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико

Јунаци Равних Котара

До 1993. у Равним Котарима на српској страни погинуло 348 војника и цивила Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом „Масленица“ на јужне делове Републике Српске Крајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Котарима и Буковицом болно је одјекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бележио и по десетак имена погинулих

Парастос Фото: РТРС

Годишњица страдања Срба са Равних Котара 1993. у акцији „Масленица“

Двадесетдругог јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник, и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перуча. У овој агресији највише су  страдала три српска села: Ислам Грчки,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.