ЛИПЉАН, 22. ЈУЛА /СРНА/ – У селу Старо Грацко, општина Липљан, сутра ће бити служен парастос за 14 Срба коjи су убиjени на њиви приjе петнаест година за шта jош нико ниjе одговарао. Парастос ће и ове године бити служен испред спомен-плоче постављене на обjекту школе у центру села, пошто Косовска полициjска служба jош не дозвољава родбини и приjатељима страдалих жетелаца да прислуже свиjеће на мjесном гробљу гдjе су страдалници сахрањени, jер jе, према тврдњама тамошње полициjе, гробље минирано. Очекуjе се долазак представника власти из Београда, Кфора и Еулекса. На њиви у Старом Грацком, 23. jула 1999. године из засjеде jе убиjено 14 Срба, међу коjима jе наjмлађи имао 17 година. Убиjени су

Зато што желим да jедног дана пред свете мученике српске земље изађем непостиђен. Да га они нису бранили, мене не би било. Зато што желим да и у сећања деце своjе деце изађем без стида. Зато што не може бити бољег живота ако продамо душу. Зато што ме историjа и живот уче да jе моћ у правди, а не у топузу! Зато што Истина увек триjумфуjе, али се Ње треба удостоjити. Зато што желим да будем човек, а не миш. Зато што желим да будем цео човек, а не само систем органа за варење. Зато што сам на испиту на коме се опредељуjе за вечност или за варљиву и краткотраjну

У Церањскоj реци код Лепосавића монах Јован сам обновио Манастир Свете Петке. Три године живи сам. Са комшиjама Албанцима попиjе кафу и нема проблема     ИЗУЗЕТНОМ упорношћу и оданошћу своjоj вери, цркви и народу северног Космета, монах Јован, коjи jе у Рашко-призренску епархиjу дошао из Младеновца, успео jе да, уз помоћ малоброjних верника, за смо две године обнови и оживи децениjама запуштени манастир Свете Петке у Церањскоj реци код Лепосавића. Од почетка обнове до данас, Јован jе jедини „становник“ jош незавршеног манастирског комплекса и jедини монах у овоj светињи коjа jе дуго била у корову, без домаћина, воде и струjе… Повремено га посете мештани околних села, дођу и верници

Директор Канцелариjе Владе Србиjе за Косово и Метохиjу Марко Ђурић рекао jе да не може бити суштинске нормализациjе односа између Београда и Приштине док у Покраjини траjе отимање државне и друштвене имовине. Ђурић jе рекао да Србиjа жели да питање државне и друштвене имовине на Косову и Метохиjи буде jедна од тема коjе ће бити рjешаване у наставку бриселског диjалога. „Ми ћемо у наредном периоду искористити све институционалне механизме притиска коjи нам стоjе на располагању, укључуjући и условљавање разговора о учешћу у покраjинским институциjама да бисмо спречили отимање српске државне и друштвене имовине на Косову и Метохиjи“, рекао jе Ђурић новинарима у Косовскоj Митровици. Он jе истакао да се не

ПРИШТИНА, 24. ЈУНА /СРНА/ – Епархиjа рашко – призренска и косовско – метохиjска наjоштриjе jе осудила наjновиjе скрнављење недовршеног саборног храма Христа Спаса, гдjе jе пjевачица Ера Истрефи снимила спот за своjу пjесму у коме полугола игра у овом православном храму у Приштини.   „Поред поменуте певачице, у видео споту се поjављуjе jош неколико лица коjа у краjње демонизованоj и богохулноj кореографиjи играjу полунаги у унутрашњости храма“, наводи се у саопштењу Епархиjе. Из Епархиjе истичу да, нажалост, и оваj наjновиjи инцидент показуjе у каквом жалосном стању се налази ова православна црква коjа jе посебно посљедњих мjесеци на удару поjединих албанских политичара и медиjа, коjи отворено позиваjу на њено рушење или чак предлажу да

КОСОВСКА МИТРОВИЦА, 22. ЈУНА /СРНА/ – Два припадника Косовске полициjске службе /КПС/ повриjеђена су у сукобу са демонстрантима коjи су се окупили у jужном диjелу Косовске Митровице, покушаваjући да пробиjу кордон полициjе и Кфора и приђу „Парку мира“ постављеном на мосту на риjеци Ибар, речено jе Срни у Косовскоj Полициjскоj служби. У овом инциденту запаљен jе наjмање jедан полициjски и неколико приватних аутомобила. „Ситуациjа jе под контролом. Полициjа уз помоћ Еулекса и Кфора неће дозволити прилазак мосту“, тврде у полициjи. Демонстранти су се након употребе сузавца повукли према jужном диjелу Косовске Митровице, одакле куља црни дим од запаљених аутомобила и гума. На сjеверноj страни риjеке Ибар, у српском диjелу Косовске Митровице, ситуациjа jе

БЕОГРАД, 22. ЈУНА /СРНА/ – Срби су подниjели 41.000 захтjева за враћање узурпиране имовине на Косову и Метохиjи, а до сада jе само jедна Српкиња успjела да се избори за пресуду да узурпатор буде исељен са њеног имања, изjавио jе руководилац тима за људска права и имовину у Канцелариjи за Косово и Метохиjу Игор Поповић. Подсjећаjући да jе риjеч о Надежди Јовановић коjа jе добила случаj пред Уставним судом Косова, Поповић jе рекао да jе Јовановићева имала формалну одлуку Косовске агенциjе за имовину да jоj буде враћена имовина, али да jе, како би се изборила за то, морала да случаj „отера“ до Уставног суда Косова коjи jе донио пресуду у њену корист. „Следећи

БЕОГРАД, 21. ЈУНА /СРНА/ – Истрага о трговини људским органима на Косову ниjе завршена, али никакви резултати те истраге неће бити обjављивани све до њеног завршетка, изjавио jе портпарол Специjалне оперативне истражне групе Жоао Соуса.   „Ово jе истрага коjа и даље траjе и амбасадор Клинт Вилиjамсон jе стално говорио да до краjа истраге неће давати никакву изjаву. Када jе риjеч о томе ништа се ниjе промиjенило“, рекао jе Соуса, а преноси РТС. Он jе додао да jе било неприлично да се коментаришу закључци истраге, подсjетивши и да jе раниjе рекао да се „неће бавити неоснованим говоркањима медиjа“. Неки приштински медиjи jуче су обjавили да jе истрага о трговини органима завршена због недостатка

ГРАЧАНИЦА, /СРНА/ – Приjе 15. година у рударском српском насељу Сливово, на Космету, заклана су су четворица Симића – Траjан /1929./, његов брат Живко (1936) те двоjица браће од стрица Живко (1929) и Димитриjе (1932) – за злочин нико ниjе одговарао.     Симићи су измаскарирани у шумарку надомак кућа одакле су Траjан и његова браћа изашли да дотjераjу краве са испаше. Четворицу Симића пронашли су битански воjници – распорене и измасакриране, а њихов нестанак приjавила jе Јованка, супруга страдалог Троjана. Петнаест година касниjе Живорад Симић, jедини преостали Симић, сумња да су албански терористи, уз знање британских воjника, масакром над његовим оцем, стрицем и браћом „обиљежили“ Светски дан расељених, стављаjући тачку на траjање

САРАЈЕВО, 20. ЈУНА /СРНА/ – Удружење породица киднапованих и несталих лица са Косова и Метохиjе jош трага за 532 особе коjе се воде на списку несталих Комисиjе Владе Србиjе, рекла jе данас у Сараjеву секретар Удружења Олгица Божанић. Божанићева, коjа на 12. Регионалноj конференциjи о питању несталих лица представља три удружења породица са Косова и Метохиjе, наглашава да породице нису задовољне динамиком рада свих надлежних институциjа коjе се баве процесом тражења несталих у региону, а посебно на Косову и Метохиjи. „Огорчени смо jош од 2008. године, када jе у књизи хашког тужиоца Карле дел Понте обjављена информациjа да су наши киднаповани Срби одвођени у логоре у Албаниjи и кориштени за трговину органима. Тимови

БЕОГРАД, 20. ЈУНА /СРНА/ – Канцелариjа Владе Србиjе за Косово и Метохиjу наjоштриjе jе осудила пљачкање четири српске повратничке куће у селу Љевоша, у општини Пећ, наглашаваjући да ти напади имаjу за циљ да уплаше протjеране и онемогуће њихов повратак на виjековна огњишта.   Из Канцелариjе подсjећаjу да се село Љевоша током 2005. и 2006. године вратило двадесетак Срба и да ово ниjе први пут да су куће повратника на мети оних коjи желе да уплаше протjеране и да онемогуће њихов повратак на виjековна огњишта. „У тренутку када Србиjа преговараjући са међународном заjедницом и представницима привремених институциjа у Покраjини, жели да траjно оконча спор између Срба и Албанаца и омогући повратак расељених,

БЕОГРАД, 20. ЈУНА /СРНА/ – Судбина белаћевачких рудара, коjе су Албанци отели у маjу и jуну 1998. године, ниjе позната ни 16 година послиjе овог првог организованог масовног киднаповања Срба на Косову и Метохиjи, саопштило jе Удружење породица страдалих на Косову и Метохиjи.   Албански терористи су 22. jуна 1998. године организовали и извели отмицу осам белаћевачких рудара и jедног њиховог случаjног сапутника, а киднаповања су почела мjесец дана раниjе, 17. маjа, када jе отет возач у руднику Белаћевац Жарко Спасић. Предсjедник Удружења страдалих на Косову и Метохиjи Наташа Шћепановић истакла jе да jе отмица белаћевачких рудара са њихових радних мjеста означила почетак егзодуса и етничког чишћења Срба на простору Косова и Метохиjе.

Изложба фотографиjа 15 година НАТО агресиjе на Југославиjу отворена jе у Државноj думи РФ. Организовао jу jе друштвени комитет за одбрану Воjислава Шешеља чиjи су чланови политичари, научници, писци разних политичких убеђења.     На зидовима ходника коjи спаjа две зграде где jе увек много света висе фотографиjе. Оне изазиваjу повећано интересовање посланика коjи пролазе ходником. На њима су представљене разорене куће, аутомобили КФОР-а, зграде коjе горе у Београду. На посебном штанду су фотографиjе Слободана Милошевића, Воjислава Шешеља, Ратка Младића. Говорећи на отварању изложбе, амбасадор Републике Србиjе у РФ коjи се у време бомбардовања налазио у Београду, сетио се тих страшних дана. То jе била агресиjа на суверену, међународно признату државу без дозволе

Драган, отац мале Анастасиjе, препричао jе њене последње речи. Анђео измучен пакленим мукама, сањао jе да се пресели у своjу кућицу, где нема бола, где нема пакла коjи нам jе неко посеjао мислећи да jе изнад Бога, изнад небеске правде, изнад свега. Мали анђео jе знао да земаљске правде нема. И да jе jедини пут спаса онаj што води на Небо. Стаjао сам jедног дана уз зид jедне онколошке клинике у Београду, где jе доктор, коjи jе видео многе дечjе смрти, рекао: Мама, тата, идите код свога чеда и олакшаjте му последње дане… Свест ми jе мркла, осећао сам како клизим низа зид те онколошке клинике осећаjући ужасни бол тих родитеља

На данашњи дан 9. априла терористи ”УЧК” и фашистичко – терористичка НАТО клика заузели караулу Кошаре. На jугословенско – албанскоj граници на караули Кошаре погинуло више од 60 припадника Воjске Југославиjа, а воjници нападани и убиjани од терориста ”УЧК” и 1998. године. Кошаре 11. фебруара 2011. године Фото З. Влашковић Битка за Кошаре се водила око граничног прелаза Раша Кошарес на граници СРЈ и Албаниjе између 9. априла и 9. jуна 1999. године. Циљ напада из Албаниjе од стране УЧК, регуларне воjске Албаниjе и НАТО-а jе био копнена инвазиjа на Косово и Метохиjу и пресецање комуникациjе између jединица ВЈ у Ђаковици и у Призрену. Воjска Југославиjе jе спречила ту намеру. УЧК jе