Из општине Драгаш у последње време нестало је четворо деце. Полиција нема пријаве о њиховом нестанку, а упућени у ситуацију нису далеко од тога да поверују да су они међу деветоро малишана за које бивши албански премијер тврди да су део трговине органима. Да ли је Бериша рекао истину? Албанска штампа остала је нема на објаву бившег премијера и председника Албаније Салија Берише, који је на свом профилу на Фејсбуку објавио да се са Косова у Албанију кријумчаре деца из сиромашних породица ради трансплантације органа! Он је позвао тужилаштво да покрене истрагу и навео да је, према сазнањима које је добио од једног полицајца, за сада прокријумчарено деветоро деце која су киднапована. Према анонимним изворима из општине Драгаш, тачно је да

У Културном центру на Палама представљен је филм „Косово – моменат у цивилизацији“ режисера Бориса Малагурског, који говорио о Унеско баштини Србије на Косову и Метохији и показује колико је она угрожена. „Показали смо да је та баштина изузетно угрожена, али и да она не припада само српском, већ и цивилизацијском наслеђу, односно целом свету“, истакао је Малагурски. Он је новинарима рекао да треба сачувати све оно што је српски народ кроз своје дјеловање подарио свјетској цивилизацији, а што су у великој мјери угрозили албански екстремисти који су уништавали те цркве и манастире на Косову и Метохији. Малагурски је нагласио да је од 1999. године до данас на Косову и

Чини се да новији развој у Европи, посебно замах сецесионизма, отвара простор, да не кажемо, позива на нека подсећања. Ова која следе бацају светло на улоге ЕУ (ЕЕЗ), САД и Немачке. Колико су се руководиле принципима међународног права и демократије? Колико су цениле извештаје својих (скупих) мисија на Космету (КDОМ, КVМ, ЕCMM) о реалностима на терену? Колико су браниле право на самоопредељење и људска права а своје геополитичке интересе? Колико су водеће еврпске земље водиле самосталну политику у интересу Европе? Стратегије се споро мењају па подсећања на претекло време може бити и кључ за боље разумевање интереса и  улоге ЕУ у текућим преговорима у Брислу. Поводом двоструких аршина ЕУ према

Немачки лист истиче да право на сепаратизам не постоји и пише да католонска регионална влада неће моћи да се позове ни на међународно, ни на европско право као што ни Косово није Каталонија као ни Косово неће моћи да правно постане независно, као што то није потало ни Косово, које је независно само политички, пише данас Дојче веле и истиче да право на сепаратизам не постоји. Дојче веле, наиме, пише да католонска регионална влада, после референдума планира да ускоро прогласи независност, али неће моћи да се позове ни на међународно, ни на европско право као што ни Косово није „постало независно правно, већ политички“. „Не постоји право на сепаратизам“, објашњава

Надомак Клокота на Косову и Метохији, где живе Срби, освануо је графит „UČK welcome Kosova“, што је још једна у низу провокација која је узнемирила неалбнаско становништво тог места и оближње Могиле. Они сматрају да је реч о застрашивању неалбанског становништва, претежно Срба, који живе у Клокоту и околини. „Ово је бесмислено, већ 17 година имамо муке овде“, изјавио је Срба Ракић из Врбовца, пренела је РТК 2. И Зоран Симић из Врбовца сматра да су то урадили хулигани који туда пролазе и да је то, како је рекао, само још једна у низу провокација и ништа друго. „То је застрашивање српског народа, није свеједно, желе да протерају Србе са

У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је одржана премијера филма „Косово-моменат у цивилизацији“, режисера Бориса Малагурског.Малагурски je рекао новинарима да овај документарни филм говори о Унеско баштини Србије на Косову и Метохији и показује колико је она угрожена.  Он је подсјетио да је свјетска премијера овог филма одржана 15. септембра у Културном центру Србије у Паризу, с циљем да пред дипломатама буде представљена стварност на терену. „Показали смо да је та баштина изузетно угрожена, али и да она не припада само српском, већ и цивилизацијском наслеђу, односно целом свету“, истакао је Малагурски. Он је нагласио да је од 1999. године до данас на Косову и Метохији уништено више

Изложба „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост“, аутора дописног члана САНУ Миодрага Марковића и проф. др Драгана Војводића, свечано је отворена у САНУ Београд – Изложба „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост“, аутора дописног члана САНУ Миодрага Марковића и проф. др Драгана Војводића, свечано је отворена у САНУ. Изложбу је отворио председник Академије, Владимир Костић, а отварању су присуствовали бивши председник Србије, Томислав Николић, генерални секретар у Председништву Србије, Никола Селаковић, директор канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић. Отварајући изложбу председник Академије, Владимир Костић, рекао је како се усуђује да изрекне суд да се ради не само о најзначајнијој

У Народном позоришту Републике Српске промовисан је роман Ненада Милкића „Зов карауле, посвећен догађајима на Косову у вријеме НАТО бомбардовања и копненог напада тзв. Ослободилачке војске Косова и војске Албаније. Књига „Зов Карауле“ писана је по истинитим догађајима које су испричали преживјели јунаци и родитељи који су изгубили дјецу на Кошарама. Настала је у знак сјећања на оне који се са Кошара нису вратили. „Живимо у времену када нас убјеђују да до копненог напада на СР Југославију и Србију није ни дошло. Међутим, 9. априла, на Велики петак, кренуо је копнени напад Војске Албаније и терористичке ОВК уз помоћ НАТО алијансе. Борбе су трајале три дана“, рекао је Ненад Милкић, аутор

Представљена изложба о нашој уметничкој баштини на КиМ у галерији САНУ. Споменике представљају као наслеђе територије, а не народа Када је у питању физичко опстајање наших споменика на Косову и Метохији, стање се није променило последњих година. Оно што је сада суштински другачије јесте тежња косовских институција да им се избрише српски идентитет, да их представе као своје, као наслеђе територије, а не народа. Нарочито је опасно и то што су и споменици који су ушли на Унескову листу угрожене светске баштине (Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка) ту доспели не као српски, него као споменици КиМ. Представљајући изложбу „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост“,