arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Savo Štrbac: Zločin u Uzdolju – kontradiktornost državnog interesa

16. januar 2022.

Ustavni sud Republike Hrvatske po prvi put potvrdio da je istraga zločina nad Srbima počinjenih u „Oluji” bila neefikasna. Nažalost, Ika Šare nije dočekala ovu makar i „Pirovu pravdu” pošto je u međuvremenu preminula. Nadu da će hrvatski sudovi u budućnosti „kontradiktornost državnog interesa” početi tumačiti u korist oštećenih i kad su u pitanju srpske žrtve, daju ono troje sudija sa izdvojenim mišljenjem. Ustavni sud Republike Hrvatske (US RH), u sastavu od 12 sudija, u postupku koji je ustavnom tužbom pokrenula Ika Šare iz Australije, na sednici održanoj 26. oktobra  2021. doneo je odluku kojom se utvrđuje da je neprovođenjem efikasne istrage smrti njenog oca, Miloša Ćosića, u proceduralnom aspektu

Hrvatski zakon o ratnim civilnim žrtvama

27. oktobar 2021.

Kao čovek koji već pedesetak godina tumači i u praksi primenjuje razne propise, moram priznati da su se autori ovog zakona zaista potrudili da postave mnoge „zapreke” srpskim stradalnicima i članovima njihovih porodica, posebno onima koji su stradali na području bivše RSK, na putu do priznavanja statusa ratnog stradalnika, bez kojeg se ne može ostvariti nijedno od predviđenih prava. Od kada je Hrvatski sabor u julu ove godine usvojio Zakon o civilnim stradalnicima iz Domovinskog rata, kancelarijama „Veritasa” u Beogradu i Banjaluci svakodnevno se obraćaju Srbi iz Hrvatske i bivše RSK s pitanjem da li se odredbe ovog zakona odnose i na njih. Radi ilustracije navodim nekoliko primera. Dana 25.

Đorđe Pražić: ZLOUPOTREBA SAMOUBISTVA ADMIRALA BAROVIĆA

30. septembar 2021.

Već trideset godina u prizemne političke svrhe, traje propagandna zloupotreba samoubistva kontraadmirala Vladimira Barovića, jednog od omiljenih i poštovanih oficira u JRM. Kontraadmiral Vladimir Barović izvršio je samoubistvo 29. septembra 1991. godine, u kancelariji Komande Vojnopomorskog uporišta Vis. Tih dana trebao je da primi dužnost načelnika štaba Komande Vojnopomorske oblasti (KVPO) a na Vis je došao sa dužnosti komandanta 5. Vojnopomorskog sektora (VPS) Pula. Prethodni načelnik štaba KVPO kontraadmiral Fridrih Moreti je na vlastiti zahtjev otišao u penziju a u otvorenom pismu u dnevnom listu „Slobodna Dalmacija“ optužio je JRM (JNA) za agresiju i zločin prema Hrvatskoj. Kontraadmiral Barović je imao dobar profesionalni ugled među pripadnicima JRM. U svom oproštajnom

Grubori: Godišnjica masakra posle „Oluje“

29. avgust 2021.

Najstarija žrtva imala je 90 godina, a prosek godina žrtava je oko 70. Žrtve su, ili ubijene hicem u glavu ili su žive spaljene. Velikodušnost pobednika u ratu u Hrvatskoj vidi se upravo na primeru Grubora, gde su „pobednici“ izvršili ratni zločin, pobivši sve koje su u tom selu zatekli 25. avgusta 1995. i popalili skoro sve kuće. Četvrt veka kasnije, Grubori su još zarasli u korov i ne može im se ni prići. Na ovaj način Savo Štrbac, direktor Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“ ocenjuje današnji dolazak hrvatskih zvaničnika, među kojima i predsednika Zorana Milanovića i ministra branitelja Tome Medveda, na komemoraciju u selo Grubore, nadomak Knina, u kome su hrvatski

Savo Štrbac: Hrvatski fenomen promene srpskih imena

7. avgust 2021.

Nedavno su skoro svi mediji u regionu prenijeli vijest da je Branimir Glavaš, optuženik za ratne zločine, na Fejsbuku napisao da je pobio premalo ljudi. Iako je uz „premalo“  stavio smajlić, mediji konstatuju da je kontekst diskusije daleko  od šaljivog. Naime, na Glavaševom otvorenom zidu, ispod statusa u kojem je najavio tužbu protiv Zorana Šprajca zato što ga je 5. jula u emisiji RTL Direkt nazvao ratnim zločincem, razvila se diskusija puna mržnje prema tom televizijskom uredniku, u kojoj se raspravljalo  o njegovom porijeklu, spominjalo se njegovo bivše, „srpsko“ prezime, predlagalo da ga se progna, pa i likvidira, a dosta od toga je Glavaš i lajkao. A kad ga je

Savo Štrbac: Evropski voz „a la kart”

2. april 2021.

Čitajući i slušajući prve medijske reakcije o „kastavskom slučaju”, prisećao sam se mnogih slučajeva netolerancije prema Srbima. Jedan zadatak pod nazivom „Evropski voz”, koji je osmacima u gradiću Kastav, nadomak Rijeke, nedavno zadala veroučiteljica, inače časna sestra, „protutnjao” je medijima u regionu i izazvao niz reakcija. Elem, osmaci su morali zamisliti da putuju vozom iz Zagreba u Indiju te da sami, na sedmodnevnom putovanju, sa ponuđenog spiska potencijalnih saputnika izaberu tri osobe s kojima bi hteli putovati i tri osobe s kojima nikako ne bi želeli putovati te da obrazlože svoje stavove. A na tom „meniju” našli su se: homoseksualac, srpski vojnik iz Bosne, hrvatski tajkun, lekar specijalista za pobačaje,

U Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je služen parastos za Srbe iz Ravnih Kotara u Hrvatskoj koji su ubijeni prije 23 godine u vojnoj akciji hrvatske vojske "Maslenica" i na Malom Alanu.

Savo Štrbac: Junaci Ravnih Kotara

22. januar 2021.

Hrvatske oružane snage 22. januara 1993. godine izvršile su agresiju pod kodnim nazivom “Maslenica” na južne delove Republike Srpske Krajine, iako je to područje bilo pod zaštitom plavih šlemova. Osmog dana od početka agresije Ravnim Kotarima i Bukovicom bolno je ođeknula vijest da je poginuo komandant benkovačke brigade pukovnik Momčilo Bogunović (42), rodom iz Biljana Donjih, sela na prvoj liniji fronta. Pričalo se da je poginuo jurišajući na neprijatelja ispred svojih boraca i da je život izgubio zbog neadekvatne prve pomoći. Iako sam tih prvih dana agresije na ravnokotarska sela dnevno beležio i po desetak imena poginulih srpskih boraca, smrt pukovnika Momčila me posebno potresla, pošto sam ga znao još

ČEDOMIR (PETRA) MARIĆ (1941-2020): Odlazak borca za istinu o stradanju Srba

26. novembar 2020.

Povodom smrti Čedomira Marića osnivača i prvog predsjednika Udruženja porodica nestalih i poginulih lica “Suza”- Beograd. Članovi udruženja “Suza” sa velikom tugom i žaljenjem primili su vijest da je sinoć prestalo da kuca srce Čedomira Marića koji će, ostati upamćen pre svega kao otac, koji je svoju tugu za ubijenim sinom, nosio duboko skrivenu u svom srcu, a kao osnivač i dugogodišnji predsednik Udruženja porodica “Suza” nesebično je pomagao drugim porodicama slične sudbine, da dođu do istine i pravde. Imao je razumjevanja za bol svake majke bez obzira na nacionalnost. Do poslednjeg trenutka svog života Udruženju je pružao podršku i bodrio da istrajemo u borbi za rasvjetljavanje sudbina nestalih. Dragi

Savo Štrbac: Splitski glumac i plejboj Nikša Župa, trgovac smrću

19. oktobar 2020.

Sva je prilika da se rešenje tog problema (i još ponešto) nalazi u „tajnom” dosijeu HV-a o rezultatima uviđaja s mesta pada aviona. Nikša Župa je rođeni Splićanin i dugogodišnji pozorišni rukovodilac, koji je u drugoj polovini osamdesetih radio kao direktor HNK u Splitu. Javnosti je poznat kao producent svečanog otvaranja i zatvaranja zagrebačke Univerzijade, održane 1987. godine, a zatim je postao dekan Akademije dramskih umetnosti u Zagrebu i direktor Opere i Baleta u Ljubljani Pre neki dan, 3. oktobra, splitska „Slobodna Dalmacija” objavila je poduži intervju sa slovenačkim novinarom Matejom Šurcom, koji je pre nekoliko godina zajedno s kolegom Blažom Zgagom napisao knjigu-trilogiju „U ime države” o krijumčarenju oružja

(VIDEO) „Srpski svijet“ – Dr Milan Gulić: Srpski političari u Hrvatskoj uspešni u etno biznisu

2. oktobar 2020.

Dr Milan Gulić, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, bio je današnji gost u emisiji Nacionalne TV IN4S. Pogledajte šta je dr Milan Gulić, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, rekao u emisiji Nacionalne TV IN4S o nezaliječenim ranama i tinjajućem sukobu, zašto Boris Milošević nije imao mandat da prisustvuje proslavi u Kninu; koliko je glasova dobio na izborima, da li je to zato što mu je otac bio u hrvatskoj vojsci; Miloševićevo prisustvo proslavi u Kninu – šamar Srbima stradalim u Oluji; da li je Pupovac okrenuo leđa Beogradu i Srbima koji mu daju mandat; šta je etnobiznis; ko ima nadmen pristup; da li je

Selo_Grubori.jpg

Savo Štrbac: Milanovićevo sunce tuđeg neba

9. septembar 2020.

Znaju izbegli Gruboričani da „sunce tuđeg neba ne greje kao što ovo greje”, ali se sećaju i poziva  Tuđmana od 5. avgusta 1995… Oni koji su ga poslušali bili su prevareni i ubijeni. „Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba,/ Neće vas grijat ko što ovo grije;/ Grki su tamo zalogaji hljeba/ Gdje svoga nema i gdje brata nije.” Ove Šantićeve stihove izgovorio je hrvatski predsednik Zoran Milanović 25. avgusta u Gruborima, na komemoraciji srpskim žrtvama pred visokim zvanicama, među kojima su bili i potpredsednici hrvatske vlade Hrvat Tomo Medved i Srbin Boris Milošević, predsednik SDSS-a Milorad Pupovac i specijalni izaslanik predsednika Srbije za pitanje nestalih Veran Matić, te nekoliko rođaka žrtava,

Zločin na Miljevačkom platou nekažnjen 28 godina

21. jun 2020.

Danas se navršava 28 godina od zločina Hrvatske vojske nad 40 Srba, pripadnika teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou kod Drniša, koji se dogodio u prisustvu Unprofora, a za šta još niko nije kažnjen. Iz Informaciono-dokumentacionog centra “Veritas” su podsjetili da je 21. juna 1992. godine Hrvatska vojska napala položaje srpske teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou i preuzela kontrolu nad sedam sela. Uoči napada je hrvatska strana zatražila od srpske da se suzdrži od eventualnih provokacija zbog Međunarodnog festivala djeteta, koji je taj dan trebalo da počne u Šibeniku, da bi isto to jutro bezobzirno napala srpske položaje. U napadu je ubijeno 40 srpskih teritorijalaca, od kojih su većinu hrvatski vojnici

Islam Latinski: Komšija mu psovao mrtvu četničku majku i pretio smrću

22. maj 2020.

U maju prošle godine u selu Islam Latinski, u toku noći, uz psovke i pogrdne reči kamenovano je nekoliko kuća Srba povratnika. Tačno godinu dana nakon tog incidenta Dušanu Lakiću komšija psovao „mrtvu majku četničku“ i otvoreno mu zapretio da će ga ubiti ako još jednom zatraži od njega svoju zemlju. Prošlo je nešto više od šest godina od kada se Dušan Lakić vratio u svoju porodičnu kuću u Islamu Latinskom. Mnogo duže od toga, tačnije nedugo nakon što ju je u ratu napustio, njegovu zemlju i imanje zauzeo je i obrađivao komšija Marinko. I pored činjenice da se Dušan vratio i da, izuzev zemlje, drugih prihoda za život nema,

Ratko Dmitrović

Zaboravljena zadarska „Kristalna noć”

2. maj 2020.

Ovih dana u centru Zadra možete naići na poruku Srbima koja podseća na daleku prošlost toga grada, na jednog čoveka koji je u Zadru udario temelje mržnje prema pravoslavlju, ali i na događaj od pre samo dvadesetpet godina koji je bio repriza nacističkog divljanja desetog novembra 1938. godine Napomena: Prilog je objavljen 2011. godine. Postoji u Hrvatskoj nekoliko mesta gde Srbi žive od dobre volje većinskog stanovništva. Ako nisu ljuti na nekoga kod kuće, na Haški tribunal, na Engleze koji Hrvatsku – Zagreb je u to ubeđen – koče na putu u EU, Hrvati će pronaći drugu zanimaciju, ali u slučaju i najmanjeg zatezanja nacionalnih žica, diranja u „svetu hrvatsku stvar“ (ima ih

„Izolacija mi posle samice neće teško pasti“: Kapetan Dragan za „Novosti“ po izlasku iz zatvora u Lepoglavi

29. mart 2020.

Dragan Vasiljković po izlasku iz hrvatskog zatvora u Lepoglavi peške prešao na Batrovce. Prvo me pregledali zbog virusa korona – kaže u ekskluzivnom razgovoru za „Novosti“ Kapetan Dragan. ZATVORSKI čuvari su me probudili u subotu u zoru, u četiri sata, rekli da se obučem, dali mi papir da sam slobodan, a onda mi vezali ruke lisicama i utrpali u policijsko vozilo. Lepo sam ih pitao ima li grejanja u kombiju, pitao da li da se obučem bolje… Naravno, grejanje nisu uključili i više od pet sati sam se smrzavao do graničnog prelaza Bajakovo – Batrovci. Tu su me bukvalno izbacili iz marice. Ovako, ekskluzivno, gotovo u dahu, za „Novosti“ priča

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA