arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Злочини над цивилним становништвом српске националности који су почињени 90-тих година у Сиску

Београд – Удружење „Завичај’“ Београд, „Завичајно удружење Банијаца – Београд“ и „Удружење бораца из РСК у Србији“ Београд ,21.08.2016. године у Калуђерици у Храму Св. Јоакима и Ане одржали су парастос убијеним цивилима Цапрашких села на Банији (Сисак) који су мучки убијени на кућном прагу 22. августа 1991. од стране усташа Ђуре Бродарца који су за ту прилику били преобучени у униформе ЈНА и кукавички на превару побили цивилно становништво српске националности. Овај злочин хрватска пропаганда је тада приказала на страним телевизијама као злочин над хрватским народом који је почињен од стране Срба. Нажалост државне институције у Србији и Хрватској овим злочином се нису уопште бавиле све док ова три

ПАРАСТОС СТРАДАЛИМ ЦИВИЛИМА ЦАПРАШКИХ СЕЛА НА БАНИЈИ 1991.

 ЗАВИЧАЈНО УДРУЖЕЊЕ БАНИЈАЦА                 УДРУЖЕЊЕ ЗАВИЧАЈ       БЕОГРАД                                                            БЕОГРАД И СЕКЦИЈА СЕДМЕ БАНИЈСКЕ УДАРНЕ ДИВИЗИЈЕ БЕОГРАД О Р Г А Н И З У Ј У  П А Р А С Т О С  СТРАДАЛИМ ЦИВИЛИМА ЦАПРАШКИХ СЕЛА НА БАНИЈИ 1991. ГОДИНE ХРАМ СВ. ПРАВЕДНИКА ЈОАКИМА И АНЕ – КАЛУЂЕРИЦА 21.08.2016.                11 часова – ПАРАСТОС                                                                    12 часова – ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА У                                                                                    СПОМЕН ПАРКУ                               Прошло је четврт вијека од страдања српских цивила у околини Сиска, у Цапрашким селима Бестрма, Блињска Греда, Блињски Кут, Чакале, Трњани, Кињачка, Брђани, Брђани Коса. Дођимо да им заједно

Лушчани на Банији– Волимо и чувајмо наше обичаје

У Лушчанима, покрај Петриње, у организацији мјесног одбора, прослављен је ПЕТРОВДАН. Програм манифестације испунили су пододбори СКД Просвјета из Вргинмоста, Војнића, Малог Градца и Петриње. Уз пјесму и игру пододбори “Просвјете” показали су како се чувају обичаји и баштини култура српског народа Баније, Кордуна и других крајева. Први пут након повратка, у Лушчанима је освештен славски колач и кољиво, у част св. Петру и Павлу. Служио је надлежни парох петрињски Саша Умићевић. Уз предсједника СКД Просвјета Синишу Љубојевића, градоначелника и замјенице градоначелника, предсједнице Градског вијећа Петриње, манифестацији је присуствовао и предсједник Удружења Јадовно 1941. из Бања Луке Душан Ј. Басташић. Извор: Prosvjeta.net

Ликвидације Срба у Сиску – Држава се труди избјећи плаћање накнаде штете

Сисак – Рутинска новинска вијест отприје неколико дана гласи: „Опћински суд у Сиску пресудио је како Република Хрватска треба исплатити Сишчанки Виолети Домитровић више од 250.000 куна због убојства њезина оца Млађе Вила у коловозу 1991. у Сиску. Виолета, тада десетогодишњакиња, у једном дану остала је без оца, баке, дједа и двојице стричева. За убојство обитељи Вила, који су били српске националности, осуђен је у просинцу 2013., по заповједној одговорности за пропусте у обављању дужности, ратни замјеник начелника Полицијске управе Сисак Владимир Миланковић. Он је због ратног злочина осуђен на осам година затвора због смрти 23 сисачка цивила и једног ратног заробљеника 1991. те незаконито притварање и мучење десетак цивила. Накнадно

Љубa Вргa: У кoшу сa Шeшeљeм

Виjeћницa Грaдскoг виjeћa и Виjeћницa Грaдскoг виjeћa и ВСНM-a Глинe: Срeдствa су нaм ускрaћeнa пoд сулудим oбрaзлoжeњeм дa сe нисмo oгрaдили oд Шeшeљeвoг пaљeњa хрвaтскe зaстaвe Са кaквим сe прoблeмимa суoчaвajу Срби и прeдстaвници у мaњинскoм виjeћу и српским oргaнизaциjaмa Глинe? Пo пoпису из 2011., Србa у Глини имa 2.549 штo je 27,5 пoстo укупнoг брoja стaнoвникa. Kaкo сe oвдje врaтилo стaриje стaнoвништвo, чeстe су сaхрaнe, aли je сaдa мнoгo ургeнтниjи прoблeм зaпoшљaвaњa. Пoслa нeмa, oсим у држaвним службaмa и нeштo привaтних пoдузeћa, a тo нaрoчитo вaжи зa припaдникe српскe зajeдницe. Иaкo би у држaвним и jaвним службaмa трeбaли бити зaпoслeни и припaдници мaњинa, тo сe фoрмaлнo рjeшaвa зaпoшљaвaњeм jeднoг

Бијеле воде, црни проблеми - Милан Бранковић

‘Нeк’ ти Слoбo уручи пeнзиjу’

Нaкoн мукoтрпнe бoрбe зa мирoвину кojу je крoз 30 гoдинa зaрaдиo у сисaчкoj Жeљeзaри, Mилaн Брaнкoвић дeсeтљeћe и пoл чeкa нa oбнoву дoк сa супругoм живи у дрвeнoj кући Kaдa су сe, чeтири гoдинe нaкoн рaтa, 1. априла 1999. Mилкa и Mилaн Брaнкoвић врaтили нa рoднo oгњиштe у Биjeлe вoдe нa Бaниjи, првo штo су, пo сaвjeту знaнaцa урaдили, билo je пoднoшeњe зaхтjeвa зa oбнoву кућe и рeгулирaњe Mилaнoвe мирoвинe. Tридeсeтaк прeдрaтних гoдинa Mилaн je рaдиo у сисaчкoj Жeљeзaри. Свaкo jутрo путoвao je нa пoсao и нaтрaг, бeз икaквих знaчajниjих изoстaнaкa или дужих бoлoвaњa, пa je oдмaх oтишao у свoje бившe пoдузeћe дa види кaкo ћe и штo ћe дaљe.

Никaд приjaвљeнo убиствo

Пoврaтницa из Kлaснићa сaзнaлa je oд сусjeдa дa joj je мajкa 2001. гoдинe убиjeнa нajвjeрojaтниje из кoристoљубљa, aли oвaj злoчин oд стрaхa никaд ниje приjaвилa Mнoги пoврaтници нису дo крaja oствaрили свoja прaвa врaтивши сe нa рoднa oгњиштa нa Бaниjи и Koрдуну. Свaкoднeвнo сe бoрe сa трaљaвим и нeучинкoвитим лoкaлним aдминистрaциjaмa. Ипaк, сaмo риjeтки су пoжaлили штo су сe врaтили. Њихoви дaни прoлaзe у тузи и гoрчини, пa свaкoднeвнo сeби пoстaвљajу jeднo тe истo питaњe: Зaштo смo сe уoпћe врaћaли? Jeднa oд тaквих нeсрeтницa je и Ружицa Врaњaнин, врeмeшнa и усaмљeнa стaрицa чиja je кућa нa сaмoм улaзу у сeлo Kлaснић, кaдa дoлaзитe из прaвцa Глинe. Причa Ружицe Врaњaнин нe

Инсерт из данског филма: "Петнаест минута - масакр у Двору"

Новинару отказ због филма о злочину

Новинару Саши Косановићу, који је помагао данској екипи у снимању документарног филма „Петнаест минута – Масакр у Двору“, прети отказ на Хрватској радио-телевизији. Према сазнању хрватског портала Лупига, ново руководство хрватског јавног сервиса позвало је новинара да се изјасни о ванредном отказу „сопственом кривицом“, која је утврђена у формалном пропусту због недостатка службеног и потписаног одобрења ХРТ-а да учествује у пројектима изван матичне куће. Без обзира какво се објашњење за јавност нуди као покриће за отказ Косановићу, потпуно је јасно да је ово део чистке коју спроводи ново руководство ХРТ-а, иза чијег именовања стоји нова десничарска влада у Загребу. Уосталом, Косановићу је посао у раду на данском филму понудио његов

Сцена из данског документарног филма о злочину у Двору

Хајка због документарца о масакру у Двору: Косановићу претња отказом

Медијска хајка у Хрватској поводом данског документарца о масакру у Двору. Само формални пропуст или лов на идеолошке неистомишљенике? ЕПИЛОГ медијске хајке коју је изазвало писмо новинара и уредника ХРТ Дражена Мајића, поводом данског документарног филма о масакру у Двору, могао би да буде отказ новинару ХТВ Саши Косановићу који је помагао данској екипи! Косановића је руководство ХРТ позвало да се изјасни о одлуци ванредног отказа „властитом кривњом“, која је утврђена у формалном пропусту одн. недостатку службеног и потписаног одобрења ХТВ да учествује у пројектима изван матичне куће. Косановићу је овај посао понудио његов тадашњи надређени, сада већ бивши уредник Документарног програма ХТВ Роберт Зубер. Какву поруку јавни медијски сервис

Рaдoслaв Aнђeлић: Oстaнaк je oвдje изузeтaк

Пaрoх Двoрски: Свjeдoкoм сaм, дa кaдa oвдje умрe стaриja oсoбa, дjeцa дoђу, oбaвe сaхрaну и oду Дa ли и у oвoм диjeлу Бaниje биљeжимo изумирaњe и oсипaњe стaнoвништвa, пoсeбнo кaд je риjeч o пoврaтницимa? Прeмa стaтистичким пoдaцимa кoje брижљивo вoдимo и пoхрaњуjeмo у aрхиву црквeнe oпћинe, oднoснo Двoрскe пaрoхиje, стaнoвникa je свe мaњe, и oни су углaвнoм у пoзним гoдинaмa. Првих гoдинa нaкoн рaтa пoврaтникa je билo вишe, aли сaдa сe риjeткo ткo врaћa. Прoђe и пo нeкoликo гoдинa дa сe ниткo нe врaти нa нaпуштeнa oгњиштa. Нaкoн дугo врeмeнa, нeдaвнo су сe врaтилa двa чoвjeкa срeдњe дoби и ткo знa кaдa ћe, и дa ли ћe сe, joш нeткo

ХОЛАНДСКИ ЛИСТ ОБЈАВИО ЈОШ 1996. ГОДИНЕ: Хрвати признали да су њихове јединице убиле девет инвалида у Двору на Уни

Дански документарац „15 минута – Масакр у Двору“ узбуркао је ових дана хрватску јавност и изазвао гнев бивших војника, пошто се испоставило да је Хрватска суфинансирала филм у којем се за тај злочин терете припадници Хрватске војске. Реч је о документарцу „15 минута – Масакр у Двору“ који говори о убиству десет менталних болесника 8. августа 1995. године, само десетак метара од базе данског батаљона Унпрофора, који није спречио злочин за који се у филму окривљује Хрватска војска, пишу хрватски медији. „Искра“ данас објављује чланак штампан у бањалучком недељнику „Книна“ још 30 децембра 1996. године, а ради се, у ствари, о преводу текста из холандског листа „Хет Парол“. Аутори се

Брука и срамота јавног сервиса Србије

БЕОГРАД – Док Хрватска и хрвати на сваком месту и на сваки начин где год стигну и могу понижавају, омаловажавају и вређају Србију и српски народ,Јавни сервис Србије,којег финанцира српски народ, се усудио да им у томе и помаже. На РТС-у је,15.03.2016. године,требало да буде поново приказан дански документарни Филм „15 минута – масакр у Двору“, који се бави злочином почињеним за време „Олује“, али је емитовање изненада одгођено,наводно ради тога,како кажу у РТС-у,што су их замолили продуценти из Данске да се филм не приказује, због безбедности тима из Хрватске који је учествовао у снимању филма ? Ово је крајње лицемерно објашњење руководства РТС ако се узме у обзир да

Хрвати оптужили Легију за масакр над Србима у Двору

Загребачки Вечерњи лист је пренео наводе ратног начелника централне одбране Суње, пуковника Ивице Панџе Оркана, који истиче да су за убиство психички болесних и хендикепираних особа одговорне Црвене беретке Филм „15 минута – масакр у Двору“ изазвао је велику пажњу у региону, нарочито после одлуке РТС да откаже емитовање филма. У саопштењу које је Јавни сервис Србије објавио наводи се да је емитовање филма отказано по жељи аутора из Данске који су забринути за безбедност хрватских сарадника. Загребачки Вечерњи лист је у четвртак пренео наводе ратног начелника централне одбране Суње, пуковника Ивице Панџе Оркана, који истиче да су за убиство психички болесних и хендикепираних особа одговорне Црвене беретке и њихов

15 минута – Масакр у Двору

Дански документарни филм „Масакр у Двору“ бави се давно заборављеним ратним злочином почињеним за време „Олује“. Осмог августа 1995. у Двору на Уни, на само неколико метара од данских војника, убијено је најмање деветоро цивила који су због бомбардовања Петриње током „Олује“ евакуисани из психијатријске болнице у Двору на Уни. Током пушкарања између Срба и Хрвата у Двору, непознати војници ушли су у школу у којој су били ови, махом и физички хендикепирани људи, и из непосредне близине убили деветоро, а заробили и у непознатом правцу одвели још њих троје. Ликвидацији су сведочили дански војници који су желели да отворе ватру на убице, али им командант данског кампа Јирген Колд

Блокирано приказивање филма о масакру у Двору на Уни

Иако је вечерас требало поново да на РТС-у буде приказан дански документарни Филм „15 минута – масакр у Двору“, који се бави злочином почињеним за вријеме „Олује“, емитовање је одгођено. То су београдски РТС замолили продуценти из Данске, због безбједности тима из Хрватске који је учествовао у снимању филма! „Због тренутне ситуације у Хрватској, није згодно емитовати филм, јер би то могло да доведе до ескалације ситуације док ми покушавамо да је ријешимо. Било би веома опасно за дио хрватске екипе. Оптужбе на рачун филма су неоправдане, али, док не дође до хрватске публике најбоље је сачекати“, наводи се у саопштењу. Хрвати сматрају да је филм уперен против њих, да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Sadržaj

Autorica Zdenka Novak, rođena 26. novembra u Zagrebu u imućnoj jevrejskoj obitelji,

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika.

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu.

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.