Дoгoвoр пoврaтникa Стeвaнa Слиjeпчeвићa сa сисaчким бискупoм дa му сe нaпoкoн исплaти нaкнaдa збoг узурпaциje зeмљиштa, прoпao je jeр су из Бискупиje трaжили дoдaтнe дoкумeнтe ‘Прoдajeм дoбрo oчувaну и мaлo рaбљeну кaтoличку цркву. Бoгoмoљa je приje 10 гoдинa свeчaнo пoсвeћeнa oд стрaнe црквeних влaсти и уз нeзнaтнe прeинaкe пoнoвo мoжe пoслужити првoтнoj, aли и нeкoj другoj сврси!’ Прeмa свeму судeћи, oвaкaв oглaс мoгao би сe ускoрo пojaвити нa Њушкaлу или сличнoм oглaшивaчу, a пoчeтaк причe дaтирa приje 17 гoдинa, кaд сe Стeвaн Слиjeпчeвић сa супругoм Mиљoм врaтиo нa рoднo oгњиштe у Дoњу Бaчугу. Зaпрeпaштeњу ниje билo крaja. Нa мjeсту гдje je нeкaдa биo шљивaр, тик уз кућу, бeз њeгoвa знaњa, билa je у вриjeмe

Невладине организације, грађани десетак градова и њихова руководства већ месецима упозоравају на опасност од оваквог потеза, али хрватске власти за то претерано не хају Од нашег сталног дописника Бањалука – Чини се да се власти у Загребу не осврћу претерано на многа негодовања из десетак и више суседних општина у БиХ, али и из саме Хрватске, због намере да се нуклеарни отпад из Словеније и Хрватске складишти у Двору на Уни, на свега три километра од границе са БиХ. Све су прилике да су и власти у самој Хрватској свесне осетљивости овог питања и његове дискутабилне оправданости, чим већ дуже од две године откако се о одлагању отпада на Трговинској гори

Шашева – Већ смо навикли да проријеђеним и времешним повратницима на Банији и Кордуну живот загорчавају многе ствари с којима се тешко носе. Они обилазе канцеларије и хладне чиновнике у градовима и опћинама, често безуспјешно тражећи обнову, струју, воду, шљунак за путеве и социјалне цркавице, све тако чекајући да нешто крене набоље. Како вријеме пролази, постају све старији и немоћнији, па су струја, обнова или вода које су тако жарко тражили прије двадесетак и више година, данас изгубили првотну вриједност. Некако су се прилагодили и помирили с чињеницом да од свега неће бити ништа. Живот, често у потпуно немогућим увјетима, полако приводе крају. Могу они, ако треба, без струје воде,

У посљедње вријеме на подручју Баније на граници с БиХ у засеоцима Хрватске Бојне те Малог и Великог Обљаја учестале су пљачке и разбојништва што је још више појачало страх међу ријетким повратницима. Будући да се ради о људима у поодмаклим годинама они су лак пљен за разбојнике. Да би сачували голе животе у засеоку Бојна мјештани сваке ноћи спавају заједно код другог домаћина. Ово свакако утиче да повратка у Хрватску више нема али процес је кренуо у обрнутом смјеру. Тихи егзодус Срба и даље траје, што илуструју подаци ДЗС РХ, према којима су се од 2002. до 2013. из Србије, где је уточиште нашло више од 300.000 Срба избјеглих

Мали Обљај – – Двојица су искочила из собе , маскирана, напала ме, пријетила да ће сјекирицом ми одрезати главу ако будем галамила и узели сав новац који сам имала. Завезали ме, затворили у подрум гдје сам била док нису чули запомагање пријатељи који су од Бојне долазили и навратили. Ушли су разбојници страга кроз прозор, нисам их ни видјела – говори нам из кревета 80-годишња Анка Баљак из Малог Обљаја, док се од озљеда које је задобила у разбојништву које се догодило усред дана, 8. листопада, опоравља у Глини код родбине. А преостали становници Великог и Малог Обљаја те Бојне, уз тзв. суву међу – копнену границу с БИХ, у великом

Двор на Уни – Откако се вратио из избјеглиштва у Хрватску, Милан Бујинац (63) живи сам у селу Бујиња поред Двора. Од првог комшије удаљен је два и по, а од самог Двора 20 километара. Као самац у селу није изузетак по крајишким крајевима. Слика је то повратка 21 годину након Олује. Само у пространој опћини Двор која броји 64 села, пет села је скроз пустих. – По 15 дана не видим човјека. Дивљи вепрови и лисице најчешћи су ми гости. Ријетко тко од људи наврати. Овдје човјек може само да залута, јер иза моје куће нема више ничега, само шума. Од људи најчешће ме обрадује поштар. Понекад наврате покретна