Огњена Марија Ливањска Архиве - Страница 4 од 12 - Јадовно 1941.

Почетна » Огњена Марија Ливањска » Страна 4

Сандра Благић: Часни крст на Динари

27. јул 2020.

Tог крвавог љета на Огњену Марију 30. jула 1941. године мјештани села Доњи и Горњи Рујани, нису ни слутили да ће њихове прве комшије Хрвати, усташе, починити стравичан Покољ. Аутор: САНДРА БЛАГИЋ, 13.04.2019. Тог врелог љетњег дана комшије Xрвати, врата до врата, са којима су до јуче дијелили хљеб, своје комшије Србе одвели на клање.Наивне мајке, баке и дјеца, повјеровали су својим комшијама како их воде на присилни рад у Далмацију.Гонили их уз Динару, без капи воде и корице хљеба. Недалеко од саме јаме налази се Сајдина пећина одакле су прозивали породице и водили их над јаму. Неке су ударали, гурали а неке мајке су саме скакале са својом дјецом

НАЈАВА: Сећање на Ливањске мученике

24. јул 2020.

Са крајем јула, ближе се и дани када се сећамо наших предака пострадалих у данима око Огњене Марије 1941. године. Од тада, на тужну годишњицу, молитвеним окупљањима сећамо се њих и тог мученичког страдања. Где год да смо данас на планети, ми њихови потомци, помолићемо се за њихове душе заједно или сами, у храму или покрај споменика на неком од њихових стратишта. Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса. Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до

Погледајте ФИЛМ: Страдање и васкрсење ливањских Срба

18. јул 2020.

Позивамо вас да одгледате документарни филм Страдање и васкрсење ливањскх Срба, аутора ђакона Радомира Врућинића. Филм је сниман у Ливањском пољу током 2018. године, а садржи и разговоре са многим актерима који су живи сведоци или истраживачи истине о страдању ливањских Срба. Уласком немачких трупа у Загреб, 10. априла 1941. године проглашена је Независна Држава Хрватска под вођством Анте Павелића и усташког покрета. Већ током априла, власти НДХ доносе расне законе, којима се Срби, Јевреји и друге нехрватске заједнице стављају ван закона. Са проглашењем НДХ, долази и до успоставе усташке власти у Ливну и околини. Убиства су почела већ 6. јуна 1941. године, када је у јаму бачен Губински свештеник

Прича за сва времена – Јама

30. април 2020.

Ово није прича за свачији стомак. Али је за свачије срце. Прича је ово коју не зна много људи. А стара је скоро осамдесет година и пред вама је не због јубилеја. Већ због… срца. Она почиње у Ливањском пољу. Југозапад Босне, негде између Динаре и Голије, кад гледате југ и север, односно између Тушнице и Шатора кад гледате исток и запад. М? Нису нас на географији учили где је шта? Добро, да пробамо онда овако. Бака ми је рођена на православни празник Огњена Марија. Ишао сам у школу Иван Горан Ковачић. Наизглед, нема то никакве везе једно с другим, осим што је своје најпознатије дело, о усташким злочинима, „Јама“,

Прнџа

15. април 2020.

И овај запис датира из љета 1990. године. Живот јој је понајвише прошао у самотињи и чамотињи. Сад самује у Чапразлијама. Сува као грана и лака као перце, а још се не повија под бременом од седамдесет и пет година. Живи од доласка до доласка сина којег је живот одавде испод Дрине одвео и удаљио. Криво јој што унука не може чешће виђати, али се не жали — навикла на патњу и одрицање. Док говори, стално је загледана некуд у даљину, доље низ Ливањско поље, низ само њој знане и видљиве друмове низ које су толики њени, драги и блиски, неповратно отишли и нестали у крвавим тминама и животним маглуштинама:

Освета Марка Бошковића

8. април 2020.

Оно што усташким покољима у ливањском краjу даjе посебну тежину и трагичност jесте чињеница да jе међу жртвама било понаjвише дjеце. Многе породице су затрвене до посљедњег изданка, а у онима у коjима jе неко од родитеља и успио неким чудом да се спаси, обично се враћао у празан дом. Сви они коjи су послиjе свега ипак смогли снаге да изнова заложе угашена огњишта, да изнова свиjу породична гниjезда, обично су, из велике туге и жеље да изгубљеноj дjеци барем име не погине, а можда и из неког очаjничког пркоса и ината, спомињали и понављали имена погинулих. Тако су дjеца коjа су се касниjе рађала по правилу добиjала имена оних

ДУШАН НИНКОВИЋ: прошао кроз пакао јаме Бикуше

Пуче кундак а не кичма

21. март 2020.

Већ сутрадан, након првих устаничких пушака испаљених 27. jула 1941. године у Црном Лугу, из Ливна се упутила усташка казнена експедициjа да научи памети дрзнике коjи не хаjу за силу и оружjе Независне државе Хрватске, коjи не зарезуjу поглавникове наредбе о враћању оружjа и воjне опреме. Устаници су се надали одмазди и усташама припремили лиjеп дочек. Након вишесатне борбе устаници су заплиjенили jедан аутобус коjим су се усташе довезле, а без лимузине jе остао и логорник Урумовић коjи их jе предводио. Са више рањених и без десетак коjи су заувиjек остали на боjном пољу казнена експедициjа jе побjегла натраг пут Челебића и Ливна, чврсто риjешена да одмах приступи остварењу пакленог

Најава: Света Архијерејска Литургија и дочек Часног Крста у Ливну

24. октобар 2019.

Дар Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, Часни Крст освештан у Јерусалиму и целиван уснама хиљада верника од Београда, преко Јадовна, Јасеновца, Газиместана, Острога, Бара и многих светиња, свечано ће бити уручен Спомен-капели Свете Великомученице Марине у Ливну у спомен страдалим ливањским Србима. Архијерејска литургија, коју служи Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Сергије са свештенством, и примопредаја Часног Крста и Плаштанице из Свете руске земље, служиће се у Ливну. Недеља 3. новембра 2019. године у 9 часова. Нека нас животворни Часни Крст сабере на заједничку молитву! Извор: Огњена Марија Ливањска

У Брчком промовисана књига ”Огњена Марија Ливањска”

30. септембар 2019.

Књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска, која је најкомплетнији приказ страдања Срба Ливањског поља 1941. године, пренето читалаштву кроз аутентична сведочења преживелих страдалника, доживела је седам издања. И после 28 година од своје прве промоције, она и даље буди пажњу јавности. Зато је, након више промоција у Србији, Републици Српској, Црној Гори, али и у Лондону, представљена и брчанској публици. У суботу, 28. септембра 2019, након вечерње службе у цркви Свете Великомученице Недеље, на Мерајама, у сали парохијског дома, са благословом протојереја-ставрофора очева Миодрага Тошића и Жељка Ђурице, одржана је промоција књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска. Организатори промоције, Удружење Огњена Марија Ливањска из Београда и Завичајно удружење Крајишника „Гора“

Постављање Часног крста на јами Равни Долац

31. јул 2019.

Ми, потомци и поштоваоци жртава Покоља, из удружења Огњена Марија Ливањска и Јадовно 1941, послије 28. година узнијели смо Часни крст козијим стазама и одржали помен за пострадале тог крвавог дана на Огњену Марију 1941 године. Везане вијести: Сандра Благић: Часни крст на Динари

Помен поводом 78 година од усташког покоља 1.600 Срба у Ливањском пољу

30. јул 2019.

У Ливну је данас служена Света литургија у Спомен капели-костурници поводом обиљежавања 78 година од када су усташе побиле 1.600 Срба у Ливањском пољу. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је Срни да је на данашњи дан, на празник Свете Огњене Марије, прије 78 година побијено 1.600 Срба са подручја Ливна. – На подручју Ливна те страшне 1941. године страдало је 1.600 Срба, од тога испод 18 година 673, а од тога броја 248 тек рођене дјеце и дјеце до шест година – истакао је парох Црепуља. Парох ливањски је навео да су само 13 мушкараца и једна жена приживјели у Равном доцу на дну јаме 40 дана. – Године 1941. побијени

У Београду и Новом Саду служени парастоси страдалим Ливањским Србима

29. јул 2019.

Након 78 година од великих страдања која су задесила српски народ Ливна и Ливањског поља, као и 27 година од почетка страдања у последњем грађанском рату, Ливањски Срби почели су са окупљањима током којих се сећају својих мученички пострадалих предака. У суботу 27. јула, у цркви Св. Кирила и Методија на Телепу у Новом Саду, окупили су се ливњаци који живе у Новом Саду и околини. Молитвено сећање предводио је отац Вилимир Врућинић. Следећег дана, у недељу 28. јула, служен је парастос за све пострадале у храму Св. Марка у Београду. Пред 50-ак окупљених Ливњака и њихових потомака, богослужење је предводио отац Мирко Јамеџија, бивши парох ливањски. У својој беседи,

Најава: Молитвено сећање на убијене Ливањске Србе

17. јул 2019.

Потомци и поштоваоци ливањских Срба, које су усташе сурово побиле лета 1941. године, помолиће се за њихове душе и ове, 2019. године, у више места у Србији, Републици Српској и Федерацији БиХ. Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…. Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног

Злочини над Србима Ливањског поља, 28. јула – 3. августа 1941.

10. јун 2019.

Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени. Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у

Шушановићи

3. јун 2019.

Пошто се Цвиjо Паjчин одметнуо у планину почетком маjа 1941. године и заратио противу усташке власти, усташе су нерадо залазиле у Саjковић и друга српска села. И кад би кренули, биле су то поjачане jединице, углавном моторизоване и до зуба наоружане. Знали су добро како су задужили овог поносног и тврдоглавог Динарца, да он прескупо држи главу и да jе неће дати без замjене и крви до кољена. То што он један не зарезује усташку власт и није их толико бринуло колико чињеница да је он из дана у дан израстао међу српским живљем — и не само међу српским — у легенду и симбол непокора и слободарства. О овом