Руски Краjем jуна, у исто време када jе Хрватска прослављала Дан независности (тачниjе: дан крвавог насилног изласка из састава Југославиjе), у Јадовну, у близини злокобне Шаранове jаме, коjа jе прогутала десетине хиљада жртава усташког геноцида, на 70-ту годишњицу оснивања логора, одвиjала се комеморативна свечаност уз учешће делегациjа многих земаља. Већина наших суграђана вероватно понешто зна о Логорима смрти Аушвиц, Треблинка, али мало ко jе чуо за тако велику «фабрику смрти» као што jе Јасеновац. По сведочењима немачких извора, међутим, у том усташком концентрационом логору, коjи се налазио на териториjи данашње Хрватске, убиjено jе 700 хиљада Срба (уз непосредно суделовање католичког клера!), док jе по тврдњама српских историчара броj жртава достигао милион.

На промоцији новог часописа Двери у Краљеву поручено је да српске жртве не смеју бити заборављене. У петак 8. јула је у галерији Народног музеја представњен најновији број „Двери српских“ чија је тема „Независна држава Хрватска – држава геноцида“ у коме је представљена генологија усташтва и преко сведочења и извештаја италијанске и немачке војске, као и преживелих логораша из многобројних логора и стратишта од којих су најмонстуознији били Јадовно, па по његовом затварању Јасеновац, дочарана страхота почињеног геноцида над Србима. О часопису су говорили уредник Бранимир Нешић, Саво Штрбац и Бошко Обрадовић из „Двери – покрет за живот Србије“. Нешић је рекао даје било тешко одабрати најрепрезентативније чланке по овој

Док је већи број чланова Српског друштва Задужбина кренуо пут Космета и испоручио 10. донацију нашој напаћеној браћи, петорица наших чланова присуствовало је у недељу, 26. јуна 2011, парастосу жртвама комплекса логора Јадовно и обележавању дана сећања на Јадовно. Присутнима се поводом 70 година од страдања код Шаранове Јаме поред осталих обратио председник удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић који је нагласио да је у Хрватској и даље на делу прикривање злочина почињених 1941. године и да се на њеној територији налазе места злочина те да је као таква одговорна што су жртве и даље неексхумиране, неидентификоване и несахрањене. На подручју Споменичког места логора Слана на острву Пагу на којем су

Руски | English | Deutsch Од  23-25 јуна ​​у Бањалуци, главном граду Републике Српске, која се налази у саставу Босне и Херцеговине, одржана је Прва међународна конференција “Јадовно, 1941.”, на којој је учествовао представник Холокауст центра, др Кирил Феферман. Назив конференције упућује на читаву групу логора који су се налазили на територији данашње Хрватске. Створио их је у априлу и мају 1941.године пронацистички режим усташа, хрватског улктранационалистичког покрета, под чијом контролом су се нашле територије данашње Хрватске и Босне и Херцеговине. У овим логорима је нова држава, која је добила назив Независна Држава Хрватска (НДХ),  уништила на хиљаде Јевреја и Срба. Уништавање је трајало до средине августа 1941.године, када ју је

Српски | English | Deutsch 23-25 июня в городе Баня Лука, являющейся столицей Республика Сербска, входящей в Боснию и Герцеговину, состоялась первая международная конференция «Ядовно, 1941», в которой принял участие представитель Центра Холокост д-р Кирилл Феферман. Название конференции указывает на целую группу лагерей, находившихся на территории нынешней Хорватии. Они были созданы в апреле–мае 1941 г. пронацистским режимом усташей, ультранационалистического хорватского движения, под контролем которого оказались территории сегодняшних Хорватии и Боснии-Герцеговины. В этих лагерях новое государство, получившее название Независимое Государство Хорватия (НГХ) уничтожило тысячи евреев и сербов. Уничтожение происходило до середины августа 1941 г., когда Италия, претендовавшая на часть территории НГХ, вынудило его эвакуировать свои войска из района Ядовно и закрыть

English На Јадовну и Сланој 65 година послије Колико су интернет претраживачи корисни, потврдило се када сам у мају 2006. потражио текстове и слике у којима се помиње Јадовно. Немало сам био изненађен када сам видио слике у боји, снимљене прије годину дана. Нашао сам и име аутора и написао му кратко писмо. Дан касније, одговорио ми је на писмо Дани Новак, Американац јеврејског поријекла. Између осталог је написао: Фром: Дани Новак Сент: 30. април 2006 16:12 То: Дусан Бастасиц Субјецт: Мy цлосе релативес wере тхроwн ин Јадовно тоо. “… Не можете ни замислити колико ми значе ваша писма. Све на свијету! Ријечи и фотографије. Њихово значење за мене је

  Архимандрит Данило (Љуботина) У недељу 26. jуна 2011. године, на дан свете мученице Акилине, пошли смо на Други годишњи међународни комеморативно-молитвени сабор на Велебиту, масиву и наjчудесниjоj личко-приморскоj динарскоj планини, коjа у своjим кршким недрима чува кости четрдесет хиљада српских и jевреjских мученика – пред Богом праведника. Јадовно jе првенствено српски, али и међународни Yad Vashem – יד ושם , Свети олтар – вечног незаборава, светлост коjа неугасиво светли пред престолом Творца יהוה кличући неућутним гласом: Святъ, Святъ, Святъ Господь Саваотъ –  קדש קדש קדש יהוה צבות. Једино што у српском Yad Vashem-у нису донесени експонати са стравичних губилишта – Аушвица, Дахауа, Јасеновца, Треблинке, Бухенвалда, већ jе Јадовно живи

  15 до 40 тисућа људи побиjено jе у логору Јадовно, од липња до коловоза 1941. Онамо су људи одвођени само због jедног разлога – да буду убиjени, а први контингент жртава стигао jе на данашњи дан, приjе 70 година. Изасланица предсjедника РХ Весна Пусић на данашњоj jе комеморациjи осликала двиjе слике бесмисленог зла. Једну о предратноj шквадри младића коjи су се тиjеком рата нашли на супротним странама и међусобно убиjали, те другу, коjа говори о искуству коjе jе Славко Голдстеин изнио у књизи «1941. –  година коjа се враћа». Његов jе отац убиjен у Јадовну, а задње очево писмо, Голдстеин jе невjероjатном сплетом  околности добио као стариjи човjек. Јадовно,

English Разговарала Наташа Јовановић Како Јевреји, а како Срби чувају сећање на геноцид почињен над њима у време Другог светског рата, ко ревидира историјске чињенице, зашто Америка негује дупле аршине када је реч о исламу на Балкану и Блиском истоку, те како тумачи да по питању РС исти став деле исламске државе и Европа – објашњава историчар са Хебрејског института у Израелу „Обележавање годишњице холокауста у знак сећања на шест милиона настрадалих Јевреја у Другом светском рату је прва тема у Израелу и начин размишљања. На тај дан који називамо Шоа изговара се пет од  шест милиона имена настрадалих Јевреја . С друге стране светска јавност о постојању логора Јасеновац

„Код нас нема милости. Ми знамо да велика Хрватска може опстати само ако до коријена, још у кољевци, истријебимо све оно што је Српско.“ (Андрија Артуковић, хрватски министар унутрашњих послова од 1941. до 1943. године) „Србе треба бацити на колена.“ (Клаус Кинкел, немачки министар спољних послова од 1992. до 1998. године) Напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године, био је пропраћен масовном хрватском побуном. Не само што су припадници југословенске војске хрватске националности дезертирали у великом броју, а хрватски народ углавном дочекивао нацистичке окупационе трупе са цвећем, већ су и усташко-фашистички елементи отпочели са нападима на цивилне и војне представнике власти Краљевине Југославије. Убрзо, почеле су и

Дошао сам да бих допринео стварању политике сећања, која нас неће делити, која ће омогућити да живимо једни с другима и једни поред других, рекао председник Борис Тадић на обележавању 70 година од страдања Срба, Јевреја и Рома у селу Јадовно у Хрватској. Председник Србије Борис Тадић присуствовао је обележавању 70. годишњице од страдања Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату у месту Јадовно у Хрватској . Комеморација у велебитском селу Јадовно, где су 1941. године усташе убиле неколико десетина хиљада људи, одржана је код Шаранове јаме, а организатор је Српско народно вијеће (СНВ).     Добри односи са Хрватском Председник Србије Борис Тадић демантовао је да су његови

У Бањалуци је данас отворена прва Међународна конференција о коплексу усташких логора Јадовно – Госпић, у којим је 1941. године за само 132 дана са подручја тадашње Независне Државе Хрватске на монструозан начин убијено 40 123 мушкараца, жена и дјеце. Директор Института за савремену историју из Београда Момчило Павловић истакао је да се у бившој Југославији ћутало о злочинима у комплексу усташких логора Јасеновац – Јадовно, јер су комунисти због виших циљева направили нивелацију злочина и злочинаца. „Због тога истраживања која се врше 70 година од дешавања у тим логорима не могу дати резултат какав су могли дати непосредно након Другог свјетског рата“, рекао је Павловић. Он је нагласио да

English Аjмоне Финестра, дугогодишњи члан горњег дома италиjанског парламента и градоначелник града Латине, у 90. години се за Прессмагазин присећа како jе за време Другог светског рата, на челу српског четничког одреда у Лици и Далмациjи, био невољни сведок усташких злочина над Србима у Јадовну И поред дугогодишње политичке кариjере – као члан горњег дома италиjанског парламента у два мандата и два пута изабран градоначелник Латине, града у централноj Италиjи – Аjмоне Финестра данас воли да се представи као бивши командир четника у Лици и Далмациjи и борац за откривање истине о злочинима усташа и партизана над српским народом. Воjничка судбина и стравични призори на коjе jе наилазио њега и

Место логора Јадовно налази се у шуми, до тамо нема пута, путоказа, нити обележја. Кад се путем крене од Госпића, наилази се на дрвену таблу: „Добродошли у Јадовно“, која је изазвала бес многих потомака и поштовалаца јадовничких жртава. „Како неко може желети добродошлицу на место страшних злочина“, питали су се људи Аутор: Драгољуб Петровић Загрепчанин Дмитар Басара стајао је у недељу у хладу, на рубу велебитске шуме, крај прашњавог пута кроз планину, чекајући да код Шаранове јаме почне комеморација жртвама усташког логора Јадовно. Дмитар и његова супруга су ведри људи, шале се гледајући у хрватске полицајце који су извиривали из, чини се, сваког педља шуме очекујући долазак српског председника Бориса

Комеморациjи жртвама усташког логора у Јадовну присуствовао jе и председник Асоциjациjе избегличких удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. У разговору за “Вести” он открива како му се jедна Српкиња из Загреба пожалила да jоj jе ћерка променила име. – Госпођа ми је испричала како је недавно њена ћерка која се звала Јована, променила име. На питање мајке зашто то чини, она јој је одговорила да амбијент у коме сада живе није у складу са њеним именом! Значи, Хрватска иде у ЕУ, али у њој и даље влада амбијент непожељан за српска имена – каже Будимир. Откуд онда у говору над Шарановом јамом Тадић каже да је дошао и да ода поштовање