Паг – увала Слана, дан сjећања на Јадовно 2015. ПАГ, 20. ЈУНА – На платоу изнад увале Слана на острву Паг данас jе подигнут дрвени спомен-крст и служен помен за више од 8.000 жртава, већином Срба, побиjених у камењару и утопљених у мору Пашких врата. Спомен-крст су поставили чланови Удружења „Јадовно 1941.“, коjи jе jуче освештан у храму Ваведења Пресвете Богородице у Плашком у Хрватскоj. Помен су служили свештеници Епархиjе горњокарловачке. Предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ Душан Басташић рекао jе да су у ували Слана постоjала два логора – по jедан за Србе и за Јевреjе, док jе пет километара од Пага у мjесту Метаjина формиран и први логор за

Парастос над Шарановом jамом Изасланик предсjедника Републике Српске Миладин Драгичевић поручио jе jуче поводом Дана сjећања на Јадовно 1941. године да српски народ никада не треба да заборави шта се догодило у Јадовну. „У jамама Јадовна на наjсвирепиjи и људском уму несхватљив начин убиjено jе више од 40.000 невиних људских душа, посjечених и угашених због свог имена, идентитета и вjере“, рекао jе Драгићевић Срни у Јадовну. Драгичевић jе навео да jе хиљаде дjечиjих безбрижних гласова утихнуло заувиjек и да jе остала болна тишина коjу данас сви овдjе чуjемо, коjа мора да заболи свако људско биће. „Тишина, коjа jе гласниjа и jача од крика прекинутог дjетињства, гласниjа од маjчиних вапаjа за

Парастос код Шаранове jаме Над Шарановом jамом на Велебиту, у Хрватскоj, у суботу, 20. jуна, биће служен парастос поводом Дана сjећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на наjсвирепиjи начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба. Парастос jадовничким жртвама са почетком у 10.00 часова служиће свештеници Епархиjе горњокарловачке и других епархиjа Српске православне цркве. Након парастоса код Шаранове jаме присутнима ће се обратити предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Парастос ће затим бити служен уз Часни крст на самом мjесту логора Јадовно. Басташић jе рекао Срни да ће дио ходочасника из Карлобага отпловити у увалу Слана на острву Пагу, гдjе ће бити служен парастос за више од

Сања Вуковић Не никох на гриjеху, а са смиjехом у гриjех желе да ме утопе. Даве ме у живом блату. Удараjу ме у зенице, и споља и изнутра. Набацуjу ми омчу око врата. Траже ми неко обољење, закрчење судова, малигни тумор… да би ми препоручили еутаназиjу. Кажу, боље ће ми бити без мене. Пепељасто-сива дуга обавиjа моj камен у темељу, дубоко заривен. Али jа се не дам! До смрти ─ иштем живота. Има дана коjи миришу на кишу. Нарочито на Задушнице кад Стоjанке похрле на гробља. Нису то само козарске Стоjанке. Планине, планине… Кол’ко вас jе само?! Колико само неснимљених филмова?! Колико уснулих анђела. Колико брда сличних ономе из филмаАнђео

Предавање о Старом Броду, Пребиловцима и Јадовну одржано jе вечерас у Андрићграду На Византиjском тргу у Андрићграду, у организациjи Српске православне црквене општине Вишеград, одржано jе предавање о српским страдалницима у Старом Броду, Јадовну и Пребиловцима. Свештеник Драган Вукотић напоменуо jе да се о злочину у Старом Броду и Милошевићима врло мало зна и у Вишеграду, а нарочито у осталим диjеловима Републике Српске, Србиjе и диjаспоре. „Дошавши у Вишеград, дио моjе парохиjе било jе и село Стари Брод, мjесто страдања хиљада српских мученика“, рекао jе Вукотић. Вукотић jе рекао да jе хиљаде страдалих и невино побиjених људи „пробудило“ обавезу и инат да се ово мjесто отргне из заборава, и да

Спомен-комплекс Стари Брод У Старом Броду код Вишеграда, у недjељу 24. маjа, биће одржан помен поводом 73 године од злочина над 6.000 Срба коjе су у прољеће 1942. године убиле усташе. Свештеник Драган Вукотић рекао jе ће годишњи помен и света литургиjа бити служени у Спомен-капели, са почетком у 9.00 часова. Усташке jединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намjером да протjераjу и побиjу српско становништво из источног диjела БиХ. Током ове офанзиве, усташе су мучки убиле 6.000 Срба са подручjа Сараjева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пиjеска и Вишеграда, коjи су покушали да пређу риjеку Дрину и потраже спас у Србиjи. Изградња Спомен-капеле у

Шаранова jама Српска православна црквена општина Вишеград организуjе предавање под насловом «Страдање Срба у Старом броду, Јадовну и Пребиловцима». У суботу, 23. маjа 2015. у 20 часова, у простору Визатиjског двора у Андрићграду, одржаће се предавање под насловом «Страдање Срба у Старом броду, Јадовну и Пребиловцима. О страдању у Пребиловцима говориће Миленко Јахура, о сатирању Срба у Подрињу говориће Отац Драган Вукотић и о jадовничкоj трагедиjи Душан Ј. Басташић. Исто вече биће отворена изложба «Моjе Јадовно», коjа говори о комплексу логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг из 1941. Организатор jе Српска православна црквена општина Вишеград. Позивамо Вас да присуствуjете предавањима и погледате изложбену поставку. УГ Јадовно 1941.   Везане виjести: Страдање какво

Благословом Његовог Преосвештенства, епископа горњокарловачког г. Герасима, од19. – 20. jуна, биће обиљежени Дани сjећања на Јадовно 1941. Парастос код Шаранове jаме Молитвено Сабрање поводом Дана сjећања на Јадовно 1941, почиње у петак 19. jуна у поподневним часовима, окупљањем код Храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком. Исто вече биће одржана промоциjа књиге „(Х)историjа осушене збиље“, аутора Николе Копца. У суботу 20. jуна 2015, над Шарановом jамом на Велебиту, са почетком у 10 часова, биће служен парастос за 38.010 православних Срба, побиjеним у комплексу логора НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Након тога, кренућемо Мученичком стазом Јадовничком до мjеста логора Јадовно, гдjе ће уз Часни крст бити служен парастос. На том

Девети маj, Дан победе над нацифашизмом као наjвећим злом у историjи новиjе цивилизациjе и касниjи «дублер» Дан Европе посвећен стварању Европске униjе, трeбало би свим европским народима и државама да буде опомена и подсећање у какве страхоте води незасита жеља за империjалном владавином. Међутим, седамдесет година касниjе у Европи и свету као да се ништа ниjе променило. Данас НАТО, на челу са САД, као да наставља политику Сила осовине препознатљиву као Drang Nach Osten, своjим империjалним ширењем на Исток, доводећи Европу и свет у нове поделе и сукобе. А где jе у тим поделама и сукобима Србиjа? Други светски рат српском народу донео jе немерљива страдања. Процентуално, после руског и

У плaну другo издaњe књигe Ђурe Зaтeзaлa ‘Рaдиo сaм свoj сeљaчки и кoвaчки пoсao’: Maтeриjaли кojи ћe бити oбjaвљeни у другoм и прoширeнoм издaњу oднoсe сe углaвнoм нa пoдручje Хрвaтскe Xистoричaр др. сци. Ђурo Зaтeзaлo зaвршиo je рукoпис нa другoм и прoширeнoм издaњу свoje књигe ‘Рaдиo сaм свoj сeљaчки и кoвaчки пoсao’. Пoдсjeћaмo, рaди сe o свjeдoчaнствимa гeнoцидa нaд српским стaнoвништвoм у НДХ. Kњигу je издaлa СKД Прoсвjeтa 2005. гoдинe, a урeдник je биo Чeдoмир Вишњић. У мeђуврeмeну je прeвeдeнa нa њeмaчки jeзик и 2011. je изашлa у Њемaчкoj, у мjeсту Дахау, гдje je биo први кoнц-лoгoр у Њемaчкoj кojeг je Хитлeр oтвoриo oдмaх пo дoлaску нa влaст 1933. и кojeг су зaпaдни сaвeзници oслoбoдили срeдинoм

Поводом Дана сећања на жртве геноцида, Музеj жртава геноцида jе представио своjе основне делатности и нова издања Поводом Дана Музеjа жртава геноцида и државног празника Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Римскоj дворани Библиотеке града Београда, Музеj жртава геноцида jе организовао представљање основне делатности Музеjа и промоциjу нових издања. На скупу, коjи jе као представник Музеjа жртава геноцида, водио виши кустос Ненад Антониjевић, говорили су: Александар Нећак, члан управног одбора Музеjа жртава геноцида, Данило Трбоjевић, докторант на катедри за антропологиjу Филозофског факултета из Београда и Милинко Чекић, председник Удружења логораша и потомака „Јасеновац“ из Београда. Представљени су „Годишњак Музеjа жртава геноцида“ и његов наставак „Годишњак за истраживање геноцида“.

Конференциjа за новинаре на коjоj су представљена нова издања Музеjа жртава геноцида Члан Управног одбора Музеjа жртава геноцида Александар Нећак изjавио jе поводом 22. априла – Дана сjећања на жртве геноцида у Другом свjетском рату да ниjе довољно само сjећање на жртве, већ jе потребно обимно истраживање о жртвама, околностима под коjим су убиjене и њиховим егзакуторима да се страшни злочин не би поновио. Нећак jе на конференциjи за новинаре у Београду, на коjоj су представљена нова издања Музеjа жртава геноцида, указао да само записано сjећање остаjе валидно за историjу и може бити употриjебљено за едукациjу младих коjи нису ни свиjесни тежине коjу у себи носе риjечи геноцид и холокауст.

Промоциjа књиге Митрополит Свети Петар Зимоњић у Источном Сараjеву Књига „Митрополит Свети Петар Зимоњић“, аутора протоjереjа-ставрофора Ранка Билинца, коjа говори о животу и раду митрополита захумско-херцеговачког и приморског, а потом и митрополита дабробосанског, коjи jе мученички пострадао од усташа 1941. године, промовисана jе синоћ у Културном центру Источно Ново Сараjево. Риjеч jе о докторском раду протоjереjа Билинца, коjи jе одбрањен на катедри за историjу Филозофског факултета Универзитета у Источном Сараjеву. Аутор књиге истиче да jе митрополит Петар Зимоњић, коjи jе познат и као Дабробосански и Сараjевски, „велико осjетило Православне цркве, светитељ коjи jе своjим животом свjедочио Господа, васкрслог Христа“. „Циjелог живота jе говорио о `малом` човjеку и његовим вриjедностима. Увиjек

Имала сам прилике да се ових дана нађем у друштву млађих људи у распону од 20 до 30 година. На моjе задовољство ту су се нашли и омладина, коjи су интелектуалци, као и они са завршеном средњом школом. Углавном су сви били Срби, сем jедне особе коjа исто живи у Србиjи, али jе полутанка дете из мешаног брака Хрвата и Српкиње. Желела сам обавити са њима нефромални разговор о томе како они виде садашњу ситуациjу и шта у опште знаjу о злочинима над Србима. Наиме jа сам им навела уопштене податке о броjкама са коjима jа располажем, да jе на пример на териториjи Босне и Херцеговине, за време Другог светског рата убиjено 721.000 Срба, да jе у Сребреници у задњем рату убиjено преко 3.200 Срба,