arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
svetozar-livada1.jpg

Ливада: Србофобија је државни тренд

Хрватска данас гаjи патолошку мржњу према Србима, србофобиjа jе постала државни тренд, а иза све отворениjе антисрпске хистериjе стоjи Католичка црква, тврди jедан од наjпознатиjих српских интелектуалаца у Хрватскоj Светозар Ливада. Оваj пензионисани професор Универзитета у Загребу истиче да Католичка црква актуелним хрватским властима скоро отворено приjети државним ударом и да активно учествуjе у прикупљању људи за референдум против ћирилице. “Жестока кампања коjа се води против ћирилице, као и непостоjање воље власти у Загребу да се обрачунаjу са jачањем пронацистичке идеологиjе и усташке симболике представљаjу доказ о томе да jе србофобиjа постала `државни тренд`”, рекао jе Ливада за “Прес Републике Српске”. Ливада тврди да Католичка црква у Хрватскоj држи све

ratko-tribina.jpg

Родољубље

Нема ниjедне лоше, негативне, тешке, наjцрње оцене, квалификациjе Срба као народа и Србиjе као државе, коjа jе настала у иностранству. Не, све оне рођене су у београдским салонским становима   Корен jе дубок, сеже до 1918. године, што су обjашњавали и саговорници „Новости“, и рађања заjедничке државе Јужних Словена, у коjоj jе већински народ, Срби, уз поништавање сопствене државе морао да круни и колективну националну свест jер то jе сметало малим народима. Работа jе кулминирала у Титовоj Југославиjи и дошли смо у ситуациjу, ево траjе и данас, да jе свако српство у Србиjи инцидент. Завршне радове у овоj причи обавила jе фракциjа Савеза комуниста Србиjе, поражена на чувеноj Осмоj седници.

ratko-tribina.jpg

Стална примена теорије о два камиона усташа

Проблем хрватског друштва, однос према усташтву, лежи у чињеници да огромна већина тог друштва мисли да Хрватске као самосталне, независне државе не би било без усташког покрета. Такав став прожима хрватску интелигенциjу, такав став се одавно не скрива, упркос уставном одређењу да jе Хрватска утемељена на антифашизму   Ништа се ту променити неће, Хрватска и даље клизи у простор у коjем доминира мржња, нетолеранциjа према свакоj посебности, нарочито српскоj. Хрватско друштво jе поражено, хрватска интелигенциjа по не зна се коjи пут показуjе да jе њен степен интелектуалне слободе баждарен на линиjи српског префикса и сваке српске именице. Хрватска узмиче пред усташтвом коjе се по тоj држави шири као магла. Нико

Џо је најмање крив

Знате већ, сигуран сам, цео случај Јосипа Джоа Шимунића. Хрватска у Максимиру победила Исланд, иде на СП у Бразил, а након утакмице Шимунић је узео микрофон, дошао до центра и обратио се на све четири стране. Урлао је: „За дом“, публика је узвраћала: „Спремни“. ОЛИМПИЈСКИ стадион у Минхену; судија свира крај бараж-утакмице између Немачке и Француске. Немци победили са 2:0, иду на Светско првенство. Швајнштајгер узима микрофон од официјелног спикера, долази до центра терена, окреће се према западној трибини и урла „Зиг“, публика углас одговара „Хајл“, онда према јужној, „Зиг“; „Хајл“, следи одговор. Исто се чуло још два пута, са истока и са севера Олимпијског стадиона. Европа у шоку, отворени

ratko-tribina.jpg

Клизи ли Хрватска у нови фашизам и отворене сукобе

Ово што се последњих месеци догађа у Хрватскоj само jе понављање историjе у другим околностима, реприза догађаjа из 1914, 1941. и 1990. године кад jе све почело наjпре минорним акциjама а онда све слободниjим демонстрациjама мржње према Србима. Овога пута могућ jе и хрватско-хрватски сукоб   Веруjем да jе све више оних коjима jе jасно да Хрватска клизи у фашизам. Влада Зорана Милановића – човека неспорно добрих намера, особе коjоj се не може приписати искључивост, нетолеранциjа, кокетирање са десницом и усташтвом, нетрпељивост према мањинама, антисрпство… ништа од тога – показуjе своjе слабашне потенциjале, неодлучност, млитавост и ово што се сада догађа у Хрватскоj може, у краjњоj консеквенци, да прерасте у грађански

ratko-tribina.jpg

Прећутана смрт и скривено порекло Милутина Балтића

Смрт последњег народног хероjа у Хрватскоj игнорисана jе са циљем да се случаjно, у овим бурним данима – обележеним новим таласом антисрпског дивљања широм миле домовине – не отвори питање суштине антифашистичког покрета у Хрватскоj. Од дана успоставе независности, почетком деведесетих, у Хрватскоj jе срушено више од три хиљаде споменика и спомен-обележjа коjа су подсећала на Други светски рат.     Краjем октобра, четрдесетак дана пре него што ће напунити 93 године, у Загребу jе умро Милутин Балтић. Млађи немаjу поjма о коме jе реч, стариjи памте то име, мада га већ двадесет и неку годину нико у хрватскоj jавности ниjе споменуо. Балтић jе некада, у Титово време, а посебно

ratko-tribina.jpg

Кога Срби мрзе?

Образац jе давно постављен, прилично jе jедноставан, црно-бели, и гласи: С простора бивше Југославиjе jедино Срби не могу да живе ни са ким, Срби су нетолерантни, ксенофобични, не трпе припаднике других народа, њихову културу, веру. Краj цитата обрасца. Пре тога смо имали тврдњу, живу и данас у дефинициjи грађанског рата вођеног у границама СФРЈ, да jе Београд, почетком деведесетих, имао накану да од Југославиjе силом направи велику Србиjу.   Ове две поставке, сложићемо се, не иду заjедно, jедна другу искључуjе. Како народ, нетолерантан на све што ниjе његово, има за циљ да прави државу у коjоj jе све различито? Ниjе ова антисрпска подметачина jедина, има тога у медиjским орманима на

ratko-tribina.jpg

Милановић и Јосиповић узмичу, а Европа ћути пред новим дивљањем усташтва у Хрватској

  Постоjе константе у нашем животу коjе се окончаваjу победоносно или поразно по нас; веруjемо у нешто, истраjавамо, трудимо се да убедимо друге, хранимо та убеђења у комуникациjи са истомишљеницима, полемишемо са онима коjима jе до полемике или стоички трпимо нападе, увреде, омаловажавања. И онда дође тренутак кад се све сломи, кад схватите да нисте били у праву. Заћутите. Или се догоди оно друго па задовољно кажете у себи; ето, био сам у праву.   РЕИНКАРНАЦИЈА НДХ Почетком деведесетих тврдио сам, писао, да jе новостворена хрватска држава реинкарнациjа Независне Државе Хрватске, оне Павелићеве, усташке, са симболиком, идеjом, друштвеним концептом и са истом мржњом према Србима. Речjу, тврдио сам да jе

milos-kovic.jpg

МИЛОШ КОВИЋ: ГЕНОЦИД НАД СРБИМА ЈОШ НИЈЕ ЗАВРШЕН

Управо то што их Европска униjа и САД третираjу као људе другог реда чиниће Србе квасцем побуне.     Посљедњих неколико година, поjедини међународни кругови, или боље речено центри моћи, покушаваjу да се баве ревизиjом модерне српске историjе. О овим покушаjима, шта се иза њих криjе, те коjи су краjњи циљеви за Нови печат jе говорио Милош Ковић, професор историjе на Филозофском факултету у Београду. Према његовим риjечима, ситуациjа у коjоj данас живимо има своjе кориjене у побjеди НАТО и САД у Хладном рату, у распадању Совjетског Савеза и уjедињењу Њемачке. — Нема никакве сумње да jе пад Берлинског зида 1989. године означио почетак нове епохе. Победа англосаксонаца учинила jе њихову воjну

ratko-tribina.jpg

Фрижидери и копита

Турска пролази кроз вирове савременог и традиционалног, окреће се технолошким прогресима, али још више временима када је сабља Османлија витлала Балканом, све горе до зидина Беча Баш у ово доба године, 29. октобра 1912, док је беснео Први балкански рат, пуковник Павле Пауновић затражио је од генерала Божидара Јанковића, команданта Треће армије Српске војске, да крене према Призрену, древном граду цара Душана. Генерал Јанковић захтева извештај обавештајног официра, сазнаје да се турска војска повлачи из града и околине, да у самом граду влада хаос и велики страх од српске армије испред које је марширала вест о њеним победама и незаустављивом напредовању. Крените према граду, гласила је команда генерала Јанковића. У

Ратко Дмитровић

Швеђанка и табла

Није прошло ни месец дана, па верујем да нисте заборавили ко је све и како из Европе реаговао на одлуку Владе Србије да не дозволи геј параду Није прошло ни месец дана, па верујем да нисте заборавили ко је све и како из Европе реаговао на одлуку Владе Србије да не дозволи геј параду, шетњу улицама Београда припадника и симпатизера ЛГБТ организација. Британски министар за Европу, Дејвид Лидингтон, казао је тим поводом да је веома разочаран, дајући до знања да је за Србију, на путу европских интеграција, веома важно да покаже приврженост заједничким европским вредностима. Лидингтон је на крају казао, а пренео веб-сајт британске владе: „Људска права су универзална, морају

ratko-tribina.jpg

Црни извори

Готово све рђаве слике, поставке, оцене о Србима и Србиjи, у последњих тридесетак година, рођене су у Београду. Одатле су одлазиле у свет, тамо се умножавале, дорађивале, и враћале као страшне оптужбе   Откуд чуђење, а има га, над чињеницом да jе ауторска представа Оливера Фрљића, “Зоран Ђинђић”, у извођењу Атељеа 212, на управо одржаном Београдском интернационалном театарском фестивалу (БИТЕФ) награђена Гран-приjем, коjи носи име велике Мире Траиловић. Зар jе било оних коjи су очекивали нешто друго?   То одвратно сценско оптуживање целог jедног народа (српског), скупа са његовом црквом и вером, за страхоте коjе су виђене деведесетих ниjе настало на истинскоj потреби уметника, и Фрљића и београдских глумаца, да се игром божанског додира коjи живи у некима од

milos-kovic.jpg

МИЛОШ КОВИЋ: НАША КОСОВСКА СУДБИНА, ОВДЕ И ДАНАС

Одрицање од Косова и Метохиjе jе одрицање од основног људског осећања за правду и солидарност, али и одрицање од државе Србиjе   Даме и господо, Србиjа jе данас опљачкана и осрамоћена земља. У болницама и школама, у медиjима и на универзитету, у приватним и jавним предузећима, у полициjи и воjсци – свуда видимо страх, саможивост и посрнуће. У овоj земљи више не настаjу велике оригиналне идеjе, не ствара се потомство, не производе се материjална добра. Наше демографско опадање попримило jе потпуно поразне размере. Наша привреда претворила се у пуко просjачење. Чак и просjаку милостиња се удељуjе бесповратно. Но наши „добронамерни“ кредитори, jедном руком нам даjу, а другом скидаjу и узимаjу чак

sak-dubrovnik.jpg

„Боже правде“ у Сплиту

Пре jедног века српска химна свечано jе интонирана уз овациjе Сплићана, док jе у Дубровнику српска воjска засипана цвећем. У борби за ослобођење и уjедињење уочи Првог светског рата Далмациjа jе имала истакнуто место. Иако савремена хрватска историографиjа то питање изоставља, део хрватских грађанских слоjева био jе проjугословенски ориjентисан исто онолико колико jе био и просрпски. Њихова борба ниjе била тек политичка нужност, већ често и наjдубље убеђење због ког су ризиковали. Такође, Србиjа у тим круговима ниjе била посматрана као обjекат коjи ће помоћи у сузбиjању италиjанског утицаjа, већ као Пиjемонт чиjоj су се демократиjи многи хрватски уметници и интелектуалци оног времена истински дивили. То jе доба када jе

Ратко Дмитровић

Немачке пацке малом незахвалном штићенику

За велику и моћну Немачку ништа у досадашњем понашању самосталне хрватске државе није било спорно, ни то што је протерала нешто мање од пола милиона Срба, а онда је ових дана Загребу из Берлина припрећено санкцијама због неизручења једног бившег удбаша Малој држави и малим народима дозвољено је да на свом терену, према својим грађанима, раде шта им је воља, само ако имају моћног заштитника или више њих. Хрватска од почетка југословенске кризе иза леђа има богату и моћну Немачку. Без те и такве Немачке, коју су у кључним моментима представљали Хелмут Кол и Ханс Дитрих Геншер, југословенска драма сигурно не би била онако крвава, нити би Срби у тој драми

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.