Никада у Европи српске жртве нису биле истоветне жртвама других народа. Злочин у Сребреници нико не пориче, али Срби траже да се макар спомену њихове жртве коjе су пале прве, много пре Сребренице Ратко Дмитровић Нема ту ничег новог и нема места чуђењу. Никада у Европи српске жртве нису биле истоветне жртвама других народа, па зашто би данас било другачиjе. Ко у Европи и свету зна за концентрациони логор Јасеновац? Да ли се негде спомиње Јасеновац осим међу Србима. У том селу на обали Саве убиjено jе више од пола милиона Срба, десетине хиљада Јевреjа, Цигана… Ниjе ово “великосрпски jасеновачки мит” већ податак Земаљске комисиjе Републике Хрватске, из 1945/46. године,

Оно што НВО планираjу да ураде 11. jула у центру Београда имаће теже последице по Србиjу од било коjе резолуциjе Ратко Дмитровић ПЛАН jе следећи; седам хиљада људи, 11. jула, дакле, за неколико дана, треба да дође у центар Београда, пред Скупштину Србиjе – у исто време док у Поточарима буде траjало обележавање 20 година од страдања Бошњака у Сребреници – и легне на асфалт. Зашто? Због Сребренице. Снажна симболика, jош jача асоциjациjа, кристално чиста порука: тела на земљи, центар Београда, све jе кренуло из Београда, Србиjа се извињава, тражи опроштаj, признаjе кривицу… Ако се ово догоди, а иза плана стоjе познате дружине: “Жене у црном”, Хелсиншки одбор, Инициjатива младих,

У Србиjи jе, изгледа, и даље на снази одлука Аустро-Угарске команде, из 1916. године о забрани употребе ћирилице и увођењу латинице Ратко Дмитровић Покушаjте у данашњоj Србиjи да урадите било шта на трагу очувања традициjе, континуитета, националног jединства и симболике… од jедног дела jавности и онога што себе зове интелектуалном елитом (другосрбиjанском, додуше) доживећете увреде и омаловажавања. Полазећи од истине да jе ћирилица као писмо Срба, већинског народа у Србиjи, угрожена, одгурнута на маргину, ми у “Вечерњим новостима” и колеге у “Политици” изашли смо с идеjом да нас држава ослободи пореза на додату вредност (ПДВ) jер од девет дневних листова у Београду само се “Новости” и “Политика” штампаjу на ћирилици.

Неке линиjе мораjу да се повуку, иначе ће Срби у будућоj Европи постати синоним за фашисте и нацисте Ратко Дмитровић Учиниш све што мислиш да jе људски, и више од тога, пређеш линиjу коjу без државничког бремена никада не би прешао, ћутиш на увреде, провокациjе а онда уместо зрна разума са друге, супротне стране, добиjеш нову салву увреда, наjподлиjег цинизма, испоруче ти нове захтеве, смеjу ти се у лице; добиjеш резолуциjу о Сребреници, циркус с хапшењем Насера Орића, опомену из Загреба гарнирану увредама. И како се човек након тога осећа? Питаjте Александра Вучића. Нема ово везе с деведесетима, Милошевићем, “агресиjом”, проевропским и антиевропским снагама, Русиjом, отварањем поглавља, сувим смоквама… Ово

Зашто након толико година од распада Југославиjе њеним некадашњим простором и даље влада правило на коjем jе настала Титова држава Ратко Дмитровић Сваки национализам jе опасан али jе српски наjопасниjи. Овако jе гласила максима jугословенских комуниста, она на коjоj jе Титова Југославиjа створена и одржавана у животу. На тоj логици озидан jе чардак назван братство и jединство, ова формула остала jе у животу након растакања Југославиjе; ево jе и данас живи, делуjе ефикасниjе него икада, а на њеноj примени наjвише инсистираjу они коjи с поносом истичу да су борци против тоталитарних идеологиjа, комунизма свакако. Како се догодило да jе међународна заjедница почетком деведесетих прихватила горњу поставку, а потом растакање Југославиjе

О владикама jе реч, о пролећном заседању Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве коjе, то заседање, неодољиво и снажно подсећа на пленуме ЦК СКЈ Ратко Дмитровић Таj осећаj jе дубински, лежи у души, кад знаш да не грешиш, да ти се руши последњи стуб на коjем градиш спокоj, да одлази последњи коjем си веровао, коjи jе живео оно што говори. Све ово лебдело jе над Београдом 19. 11. 2009. године, у време сахране патриjарха српског Павла. Милион људи било jе тога дана на улицама главног града Србиjе. Веруjућих, религиозних, традиционалиста, оних коjи у цркву нису залазили али су поштовали “живог свеца” и сви су знали да jе таj дан вододелница,

Све религиjе света, ислам и хришћанство свакако, уче да су сви људи jеднаки, и живи и мртви. Зашто они из Поточара то не докажу у Братунцу? Макар на пола сата. Зар jе толико тешко ући на српско гробље? Ратко Дмитровић Многи ће ово протумачити као опседнутост, прекопавање времена и мрклога мрака, беспотребно бављење прошлошћу… али то не значи да оно што следи не одговара истини. А истина – гола, страшна и тешко обjашњива – каже да су на простору бивше Југославиjе jедино српске ратне жртве игнорисане, готово непризнате. Једино српске жртве можете некажњено умањивати и до десет пута, давати им друге предзнаке, укључуjући националне и верске. Једино над стратиштима Срба

Шта jе показало обележавање 70 година од пробоjа логораша у страшном усташком концлогору Јасеновац Ко ће за тридесетак година, ако се коjим случаjем затекне у Јасеновцу, знати да jе на том месту Независна Држава Хрватска, за само четири године Другог светског рата, убила наjмање пола милиона Срба, неколико десетина хиљада Јевреjа, Цигана, Хрвата антифашиста…? Ко гарантуjе да ће 2050. године уопште постоjати некакав мемориjални комплекс у Јасеновцу. Онаj Камени цвет, Богдана Богдановића, ако и преживи, неће имати никакво значење, као што га нема данас, нити га jе икада имао. Хрпа стилизованог бетона. Тако стоjе ствари, све се одвиjа у том правцу. На томе ради и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић

Након Рамине изjаве и напада УЧК на Македониjу, Албанци су „кажњени” понудом да Тачи дође у Београд Ратко Дмитровић Пре седам дана jедна наоружана мађарска воjна формациjа од 40 људи упала jе на териториjу Румуниjе, заузела пограничну караулу, румунске воjнике отерела под претњом да ће бити ликвидирани, и цео простор десетак сати држала под контролом. Нисте чули за ово? Нисте ни могли, ово jе лаж, за текст коjи читате важна претпоставка. Да се овако нешто десило, jош истога дана заседао би Савет Европе, команда НАТО, комесар за безбедност ЕУ хитно би допутовао у Букурешт а потом у Будимпешту, светски медиjи послали би извештаче на лице места. И све ово с

На кога се Срби jош могу угледати а да то ниjе Ђоковић? Зна ли неко куда ми идемо? Ратко Дмитровић Знамо ли коме се диве наше кћерке, о чиjоj кариjери сањаjу? Јесмо ли сигурни да то нису Сораjа, Станиjа, Маца Дискрециjа, или у бољем случаjу Јеца, Сека, Цеца, Гоца…Питамо ли се ко су идоли наших синова, чиjе кариjере и снове они сањаjу, коjи су им животни циљеви, шта никада никоме не би дозволили, по коjу цену би бранили очево презиме, част предака, ако им се посрећило да су такво нешто наследили. Коме апсолутно веруjете? Не из интереса, очекивања, већ на основу биографиjе тога коме бисте могли да веруjете? Јесмо ли

Човеку jе дато да никога и ништа не може да контролише у целости, до краjа, осим сопствених мисли. А то jе наjтеже. Ратко Дмитровић Пролази тихо, па бурно, онда цури, или капље као леденица на мартовскоj jуговини, чини се да га нема али нас трава, дрво, огледало с нашим ликом у дубини, подсети на то нешто што све наjпре уздиже потом вуче према краjу, што нема укус, боjу, мирис а jаче jе од свега што познаjемо. Зове се време. Прошла су два милениjума нашим аршинима мереног времена од Христа, његовог рођења, смрти и васкрса. Нешто краће траjу расправе о човеку коjи jе променио мисаони ток милиjарди људи, или су то

Не тражи Запад од Београда да буде кооперативан, да сарађуjе. Не, Запад тражи пуну, безусловну послушност, Запад тражи све а не даjе ништа Ратко Дмитровић НЕ тражи Запад од Београда да буде кооперативан, да сарађуjе. Не, Запад тражи пуну, безусловну послушност, Запад тражи све а не даjе ништа. Ено вам Русиjе за наук. Кад ту нуклеарну велесилу, земљу с наjбољом армиjом на свету, прострту кроз jеданаест временских зона настоjе да понизе, да jоj све узму а ништа не даjу, шта од тог и таквог Запада може да очекуjе мучена Србиjа, оклеветана земља и народ у њоj, мераjа, што би рекли Турци, на коjоj свако ради шта хоће и кад хоће.

За Србе коjи држе да jе свако спомињање прошлости бесмислено и штетно, из Загреба jе стигла ретко добра и радосна вест Ратко Дмитровић ВЕЋ следеће године, реално jе, Хрватски сабор усвоjиће закон по коjем ће свако ко каже да jе оружани сукоб у Хрватскоj деведесетих био грађански рат а “Олуjа” етничко чишћење, завршити у затвору наjмање пет година. Ма, то jе неко зезање? Ниjе. Неко неозбиљан гласно размишља? Ни то. Предлог jе стигао од председника Жупаниjског суда у Загребу, Ивана Турудића, коjи ће, то jе готово сигурно, у следећоj влади Хрватске (парламентарни избори су краjем ове године) сести у фотељу министра правде, jер по свим истраживањима те изборе добиће ХДЗ,

Плашимо ли се екранизациjе хероjстава модерног српског воjника и коме jе важно да се пласира прича о Србима злочинцима, агресорима, убицама, варварима модерне Европе Ратко Дмитровић Значаj филма, не само као комерциjалног производа, први су схватили творци Холивуда, досељеници с украjинских и руских равница, и том новом виду комуникациjе, свакако и уметности, доделили улогу коjу филм у данашњем свету углавном има, а ради се о пропаганди: политичкоj, државноj, идеолошкоj, корпоративноj… чиjи jе циљ да у поjединцу убиjе потребу за размишљањем, за креациjом и наметне му жељени мисаони образац. Одавно познат образац. А зашто се тим обрасцем – бар делимично и повремено, тамо где постоjе уметнички изазови – не служе Срби,