
Јасеновац комеморација 17.04.2011.
Јадовничани положили вијенац жртвама комплекса логора Јасеновац – Доња Градина. У делегацији УГ Јадовно 1941. из Бање Луке био је и др Милан Басташић, преживјели јасеновачки дјечак логораш.
Почетна » Колумнисти » Страна 62

Јадовничани положили вијенац жртвама комплекса логора Јасеновац – Доња Градина. У делегацији УГ Јадовно 1941. из Бање Луке био је и др Милан Басташић, преживјели јасеновачки дјечак логораш.

Како је Иван Звонимир Чичак још једном улетео у замку која чека свакога чији је циљ да оспори или релативизује улогу Срба у Другом светском рату и због чега се присетио маспоковске улоге Анте Јосиповића, оца садашњег председника Хрватске Тешко је у Хрватској наћи особу која има лепу реч о Ивану Звонимиру Чичку. Тај човек, кажу његови противници и непријатељи, претворио је сопствени живот у инцидент. Што свесно, што несвесно. Ево већ двадесет година, од оних дана када му је дозвољено јавно иступање, ускраћено због политичког деловања на матрици хрватског национализма, Чичак се не скида са страница хрватске штампе и тамошњих телевизијских екрана. Поводи су различити, крећу се од политике,

Ко је и због чега дао налог теренским активистима актуелног пописа у Хрватској да Србе из православља преводе у гркокатолике и у каквој је то вези са процесом који се у 19. веку одвијао у Далмацији Семе хрватске мржње према Србима изнето је из католичке цркве. Знам да ова констатација звучи тврдо, али докази који се у њену корист могу принети још су тврђи. Имао сам непуних тридесет година живота иза себе када ми је један пензионисани дипломата, Хрват из Далмације, у разговору вођеном крајем осамдесетих, у кафани загребачког хотела „Дубровник“, дословно изговорио реченицу са почетка овог текста. Тај човек одавно није жив, али ћу његово име и презиме прећутати

Уз Србе, чији је посредни и непосредни допринос хрватској историји и култури велики и неспоран, огроман је број изузетно значајних личности у хрватском националном корпусу, хрватских државотвораца, националиста, уметника… који немају хрватско порекло Хрватска је данас етнички најчистија држава у Европи. Више од 93 одсто становника ове земље изјашњавају се као Хрвати. Нови попис само што није почео ( у априлу ове године), а реалне процене говоре да ће се на том попису преко 95 одсто становника Хрватске национално определити као Хрвати. Зашто је то тако? Постоји код Хрвата нешто што се мора посматрати као феномен и што тек треба објаснити. Ако је некоме до те врсте анализе. Наиме, Хрватска

У Београду, познато је, постоји група људи, јавно експонираних, који ево већ 20 година улажу максимум сопствених могућности да „свету и Србима“ покажу како је Србија за све крива: за сваки повишени тон у политици бивше Југославије, сваку свађу, пуцањ, жртву, срушену кућу, сваки опали лист са гране. Никада од њих нисмо чули, нити ћемо, једну једину лепу реч за Србе као народ. А ко су они? Има ту неколико бивших и садашњих политичара, пар новинара и адвоката, групица социолога, правника и историчара, понеки глумац… и били би потпуно безначајни у тој работи да немају своје медије. Главни им је Б-92. Ових дана у Београду се обележава осам година од

Револт | 11. јул 2009. „Толико је злочина, а нигдје злочинаца. У Хрватској је чак створена синтагма како Хрвати нису могли учинити злочине у одбрамбеном рату. Зато су се злочинци смјестили у саборе, уставне судове, стожере и друге институције. Нажалост, нико не прогони интелектуални злочин, који претходи сваком клању“ Разговарао: Марко Рокнић Професор др Светозар Ливада један је од малобројних интелектуалаца у Хрватској који се рату супротстављао свим силама. Кордунаш по рођењу, инвалид из Другог свјетског рата, свеучилишни професор који је објавио стотине знанствених и стручних радова из руралне социологије предосјећао је да ће грађански рат на овим просторима бити погубан по његове актере, а поготово по Србе као мањински

Да степен образовања није гарант правом сагледавању одређених догађаја, а посебно да не подразумева храброст, боље од других сведочи понашање Срба интелектуалаца у Загребу, оних месеци када су њихови сународници у провинцији видели боље и даље од своје елите Накнадна памет, а посебно накнадна храброст увек буду сведене на кајање, подсмех или сажаљење. Ништа ваљда није жалосније него слушати човека који, сећајући се нечега важног или мање важног, каже: „Ма ја сам хтео да (му)им кажем“…или: „За длаку ми је фалило да подвикнем“. У данима који се историјски гледано бележе као судбоносни, преломни, тестирају се карактери и људско достојанство. Могу Срби данас да причају о догађајима из деведесетих шта

У 16. веку бечки двор jе пусте делове данашње западне Хрватске населио народом из Сења и околине, са простора Гламоча, Срба и Унца даjући му велике повластице уз обавезу да бране царевину од Турака. Над тим народом, из коjег потиче велики писац Милорад Павић, извршен jе злочин о коjем се мало зна Сада већ давних година у Загребу jе излазио омладински лист „Полет“, коjи jе у своjоj наjсjаjниjоj фази имао продаjни тираж о коjем данас могу да сањаjу и наjвећи дневни листови на простору бивше Југославиjе. У концепциjском, садржаjном, ауторском, графичком смислу „Полет“ jе био далеко испред свог времена, претеча онога што ће се почетком деведесетих година догодити у продукциjи

Бурне реакциjе у Хрватскоj ових дана изазвао jе Воjислав Станимировић, председник Самосталне демократске српске странке, коалиционог партнера ХДЗ-а, само зато што jе jавно изнео истину коjа, буде ли прихваћена, руши теориjу о карактеру рата у Хрватскоj Без резерве веруjем да jе прекомпозициjа простора бивше Југославиjе и садашње стање, са уцртаним границама и постављеним теориjама, последица „истине“ да jе Слободан Милошевић разбио Југославиjу а Срби изазвали рат у Хрватскоj, наравно, уз помоћ Србиjе коjа jе тиме, каже ова теориjа, извршила агресиjу на Туђманову државу. Редовни читаоци „Печата“ знаjу да сам текст на ову тему обjавио у броjу од 29. октобра. Ту, подсетићу, кумим и молим садашње властодршце у Србиjи да прекину

Коjи су ефекти Тадићеве посете Хрватскоj? – Злочин ће се прелити дубоко у 22. век, али некад се мора почети са смиривањем тензиjа. Тачно jе да они то не раде самоинициjативно, то jе под сталном паском Трећега, а овде се никад ништа ниjе радило без Трећег. Ко jе Трећи? – Европа, њоj не одговара ова посвађана субколониjа, она хоће мир jер од њега сада има више профита. Не може, на пример, Хрватска развиjати своj туризам на месу из Бразила, то jе проста математика. Имаjу ли Тадић и Јосиповић подршку у своjим двориштима? – Веруjем да су они искрено за нормализациjу, али имаjу партнере у власти коjима то не одговара. Хрвати

Постоји један хрватски злочин о коме се службено не говори. Никада ниједна хрватска влада, од оне Месићеве и Манолићеве до ове Иве Санадера и Јадранке Косор о томе није хтела да расправља. Ни да чује. За службену Хрватску тај злочин не постоји. То је ужарена лава новостворене хрватске државе, орман чије би отварање ту државу засуло лешевима и питањима на које Загреб не жели да одговара. Или би одговор био за Хрватску страшнији од одласка свих оних генерала, на челу са Готовином, у притворску јединицу Хашког трибунала. Шта је то? Случај Сисак. ВИШЕСТРУКЕ УБИЦЕ У другој половини 1991. и током 1992. године у Сиску је убијено више од 600 Срба,

Мржња је осећај који човека уводи у мрачни део његове личности али је, истовремено, и стање из којег може да севне истина. Тако је, ових дана, на једном баналном случају, срушена готово вековна работа хрватских историчара који су се трудили да докажу како у Хрватској, Далмацији пре свега, никада нису живели Срби већ Власи На овим страницама нисам се до сада замарао снајком званом Северина Вучковић из разлога што ми то није било инспиративно. С обзиром на тематику серијала било је, истина, основа да се у неком од текстова позабавимо и презименом и пореклом Вучковића, али друга презимена одиграла су у том смислу значајнију улогу тако да сам Северину

Четрдесетак еминентних хрватских историчара и теоретичара књижевности, уметника, социолога, преводилаца, политичара, теолога… изабрало је ових дана најбољи хрватски роман свих времена и то, разуме се, није могло да прође без провлачења кроз српско – хрватске воде Почетком деведесетих, када је Хрватска излазила из Југославије и улазила у самосталност, на таласу отворених и са поносом изношених симпатија према усташкој НДХ, значајно етничко чишћење обављено је, између осталог и у култури. Преко ноћи су неки писци забрањени, глумци постали непожељни, филмови опасни…Ишло се дотле да је, сећате се, Хрватска телевизија емитовала филм „Ране“ Срђана Драгојевића, али са преводом „на хрватски језик“. Пре тога полице у хрватским библиотекама и књижарама очишћене су од

Stanje i mjere sanacije pravoslavnih groblja na području Republike Hrvatske, Zagreb, 2010. Napomena: Ovaj „Istraživački projekat i mjere sanacije pravoslavni groblja u Republici Hrvatskoj“ sastoji se od dva dijela: prvi dio, odnosi se na sadržaj istraživanja cijelog temata pravoslavnih groblja uključujući i, gravitacione vangrobljanske posthumne zemne ostatke (kosturnice, konclogore, masovna stratišta i dr.). Dakle, u suštini antifašističku obilježenu ili neobilježenu memoriju koju su također pogodile ratne nedaće. Drugi dio, odnosi se na provjeru projekta (os str. 15). Riječ je o sondažnom istraživanju, odnosno „pilot projektu“ kojim se testiraju svi postupci istraživanja na izabranom uzorku za svako područje gdje postoje pravoslavna groblja. Dakle, provjeravaju se hipoteze, metodologija istraživanja, obučavaju kadrovi

Загребачки професор др Светозар Ливада је на просторима бивше Југославије познат као социјални демограф, филозоф, историчар, активни учесник Другог свјетског рата, носилац Партизанске споменице, сарадник многих међународних установа, пензионисани професор загребачког Свеучилишта и предсједник Заједнице Срба у Републици Хрватској… Често је називан јеретиком од стране Хрвата, али и од стране Срба. Каже, највећи проблем има са Србима, оним који су Хрби, дакле хрватски Срби, или ти политички Хрвати, јер сматрају да раде за велику ствар а он им ремети мир јер говори истину. Оптужују га и они с друге стране, такозвани титуларни интелектуалци, „они”, како каже, „који су опслуживали контрареволуцију и плансирали синтагму о домовинском рату… Па кад износиш чињенице о
Прича о 92-годишњој Невени Котур из Перта, једној од последњих преживелих из
Који год њихов злочин широм Србије да поменете, они само изнова понављају
У раним јутарњим часовима, 1. маја 1995. године, извршиле су снаге Републике
Прије неколико дана, 26. априла је била годишњица како су 1941. „оћерали
Радовић је рекао да ће јавност Републике Српске бити затечена сазнањем да
Ова књига jе траjни споменик невиним жртвама усташко фашистичког терора у Цазинскоj
02. маја, ако нам се деси да нас прогласе за геноцидан народ
Од липња до коловоза 1941. побијено је у логору „Слано“ на Пагу
Прва књига о злочинима у логору у Јасеновцу објављена је 1942. године
Прије осам година, Александру Вучићу, тада предсједнику Владе Р. Србије, упутио сам
Прилог који слиједи је објављен 22. априла 2020. године. Ништа се од
Вашим присуством изражавате саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије.
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.