Академик Матија Бећковић изјавио је да је Дејтонски споразум тапија Републике Српске која ће увијек бити у њеним темељима. Истакао је да је потписивањем Дејтонског споразума 21. новембра 1995. године завршено крвопролиће и да његово порицање јесте доказ да још има људи који би вољели да се то није догодило и да „није стављна тачка на онолико страдање“. „Потписивање тог споразума је гледао читав свијет. То је био један од најважнијих догађаја на цијелој земљиној кугли, а свакако најважнији на нашој полулопти. Не само што је завршен рат и стављен печат на крвопролиће, него су ту били присутни лидери који воде овај свијет“, рекао је Бећковић. Зато је, како је

И они који нису мислили никада да ће мислити о Косову, разуверавају се сваки дан, а све што се на свету догађа, повезује се са случајем Косова. Иако на овогодишњем Сајму није имао нову књигу, мада је за многе прошлогодишња поема „Праху оца поезије“ с продуженим дејством нова, Матија Бећковић је, представљајући књигу Ранка Ђиновића, побудио пажњу као да је о његовим стиховима реч. Јер, када песник Бећковић говори о књизи чији је наслов „Са неба се све познаје“, не може а да не проговори о ономе о чему, рекло би се, одувек и мисли и пева: о небу, и то ономе на коме су од стварних важнији поетски јунаци и на којем неке границе никада неће бити уцртане. „Није случајно речено да поезија не игра такву

Братоубилаштво у Србији почело је у рату, продужено је после рата, а није престало ни у миру, до данашњега дана. Они који су такву одлуку донели нису били наивни и знали су шта раде. Знали су шта се у Србији збивало и предвидели шта ће се збивати све док буде тај дан славила као велики празник. Та одлука је далеко већи злочин од оног који се догодио у Белој Цркви, на Ивандањ 1941. године. Да је остало на оном што се овде догодило, већ би се и заборавило. Богдан, Жикица и Миленко одавно би једни другима пољубили ране, загрлили се и пољубили, али нису им дали они који су одлучили

Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога. „Сам Његош и његово дјело данас су савременији неголи у времену када је оно написано,“ беседио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. „Свједочанство тога је његов ‘Горски вијенац’ и ‘Луча микрокозма’.“ Говорећи