Naše doba podseća na vreme uoči Prvog svetskog rata. Presuda generalu Ratku Mladiću u Haškom tribunalu, podgorički proces optuženima u aferi „Državni udar“, splitska presuda Kapetanu Draganu, prizrenski petomesečni pritvor za Bogdana Mitrovića – to su samo najnoviji primeri u beskrajnom nizu političkih procesa u kojima se Srbi osuđuju za sva zla ovoga sveta. Tako je bilo i uoči 1914. godine. U Crnoj Gori je „agentima Beograda“ suđeno zbog tzv. Bombaške i Kolašinske afere. „Svedok saradnik“ kojim se poslužio knjaz Nikola, policijski agent Đorđe Nastić, u istoj ulozi, u borbi protiv beogradskog, velikosrpskog nacionalizma, nastupio je i na zagrebačkom Veizdajničkom procesu. Sve je to, međutim, bila priprema za Veliki rat

Naročito je u Hrvatskoj jaka antijugoslovenska retorika, pri čemu se svesno zaboravlja da su Srbi mogli da biraju između „Velike Srbije“ i Jugoslavije Mada je Srpska akademija nauka i umetnosti posle 31 godine i zvanično „stavila tačku“ i predala Memorandum istoriji, u bivšim jugoslovenskim republikama taj nezavršeni i nezvanični dokument i danas se smatra izvorom svih zala koje su zadesila Balkan. Još nezavršena Deklaracija o zaštiti i opstanku srpske nacije, koju bi predsednici Srbije i Republike Srpske Aleksandar Vučić i Milorad Dodik trebalo da predstave 1. decembra, u susedstvu je već dočekana na nož kao „novi Memorandum“ ili „novo Načertanije“, koje bi trebalo da dâ novi vetar u leđa „velikosrpskim

Reč je rođena odavno i beše prva. Ko bi mogao da sanja da će se vekovima posle njenog rođenja, a na današnji dan, roditi i onaj koji će joj biti najbolji gospodar? Ne postoji slovo koje nije poželelo da ga njegova usta prozbore. Nema reči koju taj nije obradovao tako što ju je izgovorio kako treba. Nema rečenice koja ne bi na njegovim usnama poginula za pravdu i smisao. Nema stiha koji je tvorio, a da taj stih nije okačen na nebo. Nema strofe koju je taj napisao, a da nije apostrofirala suštinu života. Nema pesme koja je iz njega put na papir našla, a da se sa tog papira