Колумнисти Архиве - Страница 23 од 77 - Јадовно 1941.

Српску је створио Алија

14. јануар 2022.

Не треба много ни времена ни простора па да се јасно, непобитно утврди ко је и на који начин отворио и врата и прозоре рату у Босни и Херцеговини Републику Српску, која слави свој Дан Републике, ентитетства, рођења у сваком случају, створили су босански муслимани. Исти они који данас и све године од рата наовамо, оспоравају Српску и њен дан. Звучи нелогично, чак сулудо, али савршено одговара истини. Република Српска створена је као одговор на понашање Муслимана и Хрвата 1991. године, посебно у другој половини, одговор на најаву да ће тада већ отворена муслиманско-хрватска коалиција донети одлуку о изласку БиХ из Југославије. Српска је створена као механизам заштите Срба, гарант

Милош Ковић: Ослобођење и уједињење морају да буду наш главни стратешки циљ

11. јануар 2022.

Историчар проф. др Милош Ковић честитао је Дан Републике Српске. Тридесет година у савременој историји, која има изразито убрзан ритам, представља сразмерно дуг период. Толико издржати, па чак и ојачати, под таквим притисцима, огроман је успјех и подвиг. Републици Српској желим да сваки сљедећи рођендан прослави у све већој слободи и снази. Да ли очекујете наставак притисака или се ради о фарси, с обзиром на отупелу оштрицу западних сила? Западне силе су, заиста, све слабије, док су Русија и Кина све јаче. То је процес који може брзо да нам донесе слободу, али може и да потраје. Не бих потцијенио ни једну пријетњу западних сила и био бих спреман на

Ђурђица Драгаш: Немамо резервни завичај

6. јануар 2022.

Док се пламен бадњака полако гаси, а људи разилазе, дође ми да викнем – не дајте да останем и без „резервног завичаја“! Од свих верских празника, Бадњи дан ми је најдражи. Волим ту неку посебну топлину коју доноси и трудим се да га проведем са породицом, у једном лепом војвођанском селу. Тако је и ове године. Радујем се већ данима паљењу бадњака које се, по традицији, организује у центру села, испред школе и просторија у којима се, у недостатку праве цркве, обављају верски обреди. Стижем… ватра већ гори… Лепо је, скромно, без много сјаја и непотребних детаља, али топло и пријатно, баш онако како сам и очекивала. Пламен ми обасјава

Ђурђица Драгаш: Како су расељени Личани оживели своје локално гробље

28. децембар 2021.

Пре неколико месеци одлучила сам да направим Фејсбук групу која би окупила моје земљаке, Личане, Дивосељане расуте по свету. Првобитно ми је жеља била да их подстакнем да се укључе у акцију чишћења гробља у родним селу мојих Драгаша, Дивоселу. Да, то је оно гробље о којем сам писала летос, а које су полако, али сигурно гутали шума и заборав. И успели смо у ономе што је изгледало као немогућа мисија. Очистили смо га! Гробови наших предака угледали су светлост дана и сада можемо, као сав нормалан свет, да их посетимо и запалимо свећу за њихове душе. Иако често и сама критикујем друштво у којем реалност обликују интернет и друштвене

Трибина о случају Ковић: Професори траже независну комисију

17. децембар 2021.

На трибини је говорио и Ненад Анжел који је истакао да је са оделења за историју протеран само зато што је за ментора на докторским студијама избарао Милоша Ковића. Филозофски факултет је место где мора бити решен проблем са избором проф. др Милоша Ковића у звање редовног професора. На одељењу за историју мора се расписати конкурс за редовног и мора се формирати непристрасна комисија која би реално оценила да ли је проф. Ковић испунио услове да буде биран у ово звање. Све друго била би злоупотреба. Ово је рекао професор историје на Филозофском факултету и академик Љубодраг Димић на трибини под називом „Случај професора Ковића: Зашто се на Филозофском факултету

Басташић: Усташко гробље на Мирогоју само једна од етапа у вјековном стратешком плану (ВИДЕО)

16. децембар 2021.

Усташе се не враћају кући- одавно су код куће!!! Пише: Ђурђица Драгаш Ништа ново и ништа неочекивано, тако председник удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић оцењује иницијативу, коју је одобрио и Хрватски сабор, да се на загребачком гробљу Мирогој „уреди гробље хрватских војника од 1941. до 1945. године“. Сматра да је реч само о још једној етапи у реализацији плана католичке цркве да, како каже, „заоре источну њиву“, мислећи при том на простор источно од Дрине. Тај план је преточен у идеологију Анте Старчевића, теорију „крви и тла“,а спроводили су га, свако на свој начин, Анте Павелић, Јосип Броз и Фрањо Туђман, каже Басташић и додаје да власт у Хрватској на

Никола Милованчев: ТАКО ЈЕ ПОЧЕО РАТ – ХРВАТСКА, МАЈ 1991.

13. децембар 2021.

Многи од младих људи не знају како су у ствари започели оружани сукоби и распад Југославије, и да је то било још прије сукоба у Словенији, који је почео 25. јуна 1991. Апстрахирајмо сада припреме на разбијање Југославије, које су, уз асистенцију неколико страних обавјештајних служби, трајале тридесетак година – о томе нпр. Ерих Шмит-Енбом, „Der Schattenkrieger. Klaus Kinkel und der BND«, Dizeldorf 1995, str. 211-236). А без познавања хронологије немa правилног разумевања историјских догађања. Стварну ситуацију у Хрватској на почетку маја 1991. можемо јако добро сагледати из чланка Радета Суботића, објављеног у љубљанским „Српским новинама“ 17. маја 1991. На жалост, велика већина и политичара, и људи уопште, у Србији

Председник УГ "Јадовно 1941" Душан Ј. Басташић Фото М. Филиповић

Душан Басташић: Господо са РТС-а, зашто нам то радите?

7. децембар 2021.

На ову тужну годишњицу, са осјећајем горчине и издаје, згражамо се над тешко разумљивим, аутошовинистичким потезом уредника интернет страница РТС-а. Управо данас, тачније вечерас, навршава се тридесет година од почињења бестијалног злочина над српском породицом Зец у Загребу. Била је то трагедија која је тада отворила очи многим преосталим Србима који су у градовима и уопште на териториу тадашње СР Хрватске са већинских хрватским становништвом, још увијек калкулисали да ли остати или отићи. Детаље о том стравичном злочину можете прочитати овдје: О данашњој годишњици ликвидације дванаестогодишње Александре и њених родитеља Михајла и Марије, извјештавају и подсјећају многи медији у простору који се назива регион па тако и РТС, јавни сервис

КОВИЋУ ДАТИ ЗАШТИТУ: Професори Филозофског факултета УБ пружили подршку колеги

1. децембар 2021.

Уколико професор Милош Ковић буде избачен са Филозофског факултета, уместо да буде изабран за редовног професора, то ће бити проблем не само за овај факултет, већ и за цео Универзитет у Београду (УБ). Не смемо дозволити да идеолошки и политички ставови буду препрека за нечије напредовање, нити се сме допустити да нечија самовоља буде важнија од процедура. Ово је порука групе професора Филозофског факултета који су у уторак говорили на трибини „Случај професора Ковића: има ли дискриминације и прогона на Филозофском факултету“ у организацији студената УБ. Професори Слободан Антонић, Владимир Вулетић и Смиља Марјановић Душанић подржали су Ковића и истакли да би декан Филозофског факултета Данијел Синани и ректор УБ

Милош Ковић: Опрезно и стрпљиво у НАТО окружењу – уз заштиту Русије и Кине

26. новембар 2021.

У том сукобу међу Германима – англосаксонским и немачким – не би требало да будемо наивни, па да настрадамо. Ту је опет круцијална позиција Руске Федерације, рекао проф. Ковић. У време нових геополитичких превирања велике силе неће поштедети ни Србију. Професор Филозофског факултета у Београду Милош Ковић каже и да треба да будемо свесни империјалне политике западних држава, да смо опкољени НАТО земљама али да не заборавимо да нас чува православна Русија. Србија је, подсећа историчар, и у време Миловановића, Ристића, Гарашанина и Пашића, тражила савезнике и у томе је била врло прагматична. Ипак, у кључном времену стварања државе, Србију је, каже Ковић, помогла Русија, и добро је позната чињеница

Милош Kовић: Дошао је ред и на мене, лажни ауторитети ме не желе на факултету!

21. новембар 2021.

У најновијем издању емисије „Без устручавања“ гост је био професор Милош Kовић. Kовић је мета напада својих колега на факултету који га дискриминишу због изнетих политицких ставова. Kовић тврди да испуњава све услове да буде изабран за редовног професора на Филозофском факултету, али да му декан нуди реизбор за ванредног професора. У том статусу професор Kовић је 16 година и то што декан не жели да формира комисију која би испитала да ли он испуњава или не испуњава услове јесте једна врста уцене. Kовић је у својој последњој књизи описао однос великих сила према Србији кроз векове. Различите дрзаве али и парадржавне организације утицале су на судбину српског народа. Kроз

МИЛОШ КОВИЋ – ЈУНАК НАШЕГ ДОБА

2. новембар 2021.

Већина оних који су у недјељу преспавали Литургију и пробудили се са благом дилемом да ли да се маскирају у зомбија, вампира или какву другу сподобу, вјерујем да нису кадри да сагледају ширу слику стварности која се не пројектује, барем не на тако „занимљив” начин као стварност њихових „јунака” заточених у ружичастим утврђењима разврата и блуда, на друштвеним мрежама и таблоидима. Човјек је биће избора. Управо на томе се заснива његова слобода по којој се тако очито разликује од свих других створења. Сваки дан пред нас ставља нове и веће изборе. И прекјуче смо имали један такав избор – између Литургије и спавања, између светог Луке и Ноћи вјештица. Бирамо

Басташић: Хебранг својим лажима поново убија жртве у Шарановој јами

31. октобар 2021.

На изјаву високо позиционираног члана владајућег ХДЗ-а и некадашњег сарадника Фрање Туђмана и министра здравља и одбране Андрије Хебранга у којој крашке јаме у којима су током Независне Државе Хрватске убијани Срби и Јевреји назива фантомским, реаговао је Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. Није први пут да Андрија Хебранг тврди да у Јасеновцу људи нису убијани већ спашавани и да је то гробница убијених домобрана и усташа, а не Срба. Осокољен плимом неоусташтва у хрватском друштву, сада иде и даље па по први пут бесрамно негира и злочине хрватских усташа над Србима и Јеврејима почињене у Велебитским јамама – каже Басташић. Шаранова јама, једна од 32 крашке

Ђурђица Драгаш: Јесен на Велебиту

29. октобар 2021.

Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. Грлимо плаво небо,удишемо ваздух пун мириса мора и соли.Купамо се у јутарњој роси,трљамо образе првим мразоми, опчињени, гледамо пламене боје јесени. Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. У оној јами су наше кости, наша крв уткана у сурови камен, у земљу што прекри јауке и бол. Али нисмо ми мртви… Рађамо се изнова сваког пролећа,растемо с травама,с нежним висибабама и јаглацима,бујамо као планински поток осокољен растопљеним снегом. Миришемо

ОПЕТ МЕ ПРОГАЊАЈУ „НАТО“ ИСТОРИЧАРИ: Проф. др Милош Ковић тврди да поједине колеге планирају да га избаце са факултета

28. октобар 2021.

Након осам тужби због повреде части и угледа, које је против њега поднело четворо колега – Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Влада Станковић и Радош Љушић историчару и професору Милошу Ковићу прети – избацивање са Филозофског факултета. Како Ковић тврди, група професора предвођена Самарџићем чини све да он не буде изабран у звање редовног професора, иако за то испуњава све услове. И то се не дешава први пут, јер су Ковића и пре четири године приликом избора у звање ванредног професора хтели да протерају са овог факултета Универзитета у Београду. – Ово је политички обрачун и то зна свако ко прати историју овог сукоба, мој јавни рад и деловање Николе Самарџића,