Колумнисти Архиве - Страница 20 од 75 - Јадовно 1941.

WE ASK: According to whose project will the Donja Gradina Memorial be built?

24. новембар 2022.

The architectural solution that should be a model for the announced team is the Memorial Center in Stari Brod on the Drina river, not far from Višegrad, by Novica Motika. СРПСКИ We have been hearing promises about the construction of the Donja Gradin Memorial Center for years. More intensively since 2010, when the first project proposal was made, which did not get the green light at the public hearing in Banja Luka. A year or two ago, one could hear from the officials that the project would be done by a well-known company from America. Today, at the meeting of the two Serbian Presidents , Aleksandar Vučić and Milorad Dodik, it was not

ВЕТЕРАН: МЫ БРОСИЛИ УСТАША В ЯМУ!

17. новембар 2022.

В сентябре 2014 года, в организации Фонда единства православных народов, я участвовал в конференции посвященной 70-летию освобождения Молдовы и Юго-Восточной Европы от фашизма, в Кишиневе, Молдова.Первого дня конференции, прямо перед началом, все участники встали и тихо говорили: ветеран, ветеран… Я обернулся и увидел крепкого старика, который вошел и сел рядом со мной. СРПСКИ Это был Мирко Сировина, герцеговинец, ополченец-добровольец 1941 года, а затем партизан, человек, которого сразу после войны отправили в Россию, в Советский Союз, для дообучения, и в 1948 году, во времена Информбюро , он решил остаться там. На конференции, конечно же, я говорил о лагерном комплексе Госпич-Ядовно-Паг, где было убито 38 тысяч сербов, и эта моя речь, которая

НЕМАЊА ДЕВИЋ: Зашто је српски југ био ампутиран из јединствене националне свести?

14. новембар 2022.

На недавно одржаном научном скупу у Врању, покренуло се питање шта југ Србије представља у српској прошлости и садашњости. И није могло а да не заболи само овлаш додиривање чињеница које говоре о Гвозденом пуку из Топлице, преко српског Манчестера као синонима за међуратни Лесковац, до Тике&Шпица, рођака из провинције и “мочања“ као првих асоцијација за српски југ стотинак година касније. Било би врло занимљиво да нам неки мастер рад на одељењу за историју у Београду покаже (знам да се то неће догодити) који су мотиви југа били доминантни у српској штампи 1920-их, који 1930-их, а који 2020-их година и како се и под којим утицајима та слика мењала. Али,

Ђурђица Драгаш: Црква Светих апостола Петра и Павла крије Теслину тајну

7. новембар 2022.

Чији је Никола Тесла? Да ли је Србин, Хрват или можда Американац?! Одговор на то питање које, с времена на време „запали“ интернет и усталаса српску и хрватску јавност, сасвим је очигледан и једноставан тамо где је све почело – у Теслином Смиљану. И не, нећете тај одговор пронаћи у модерном Меморијалном центру, међу необичним експонатима и збуњујућим подацима према којима су Тесле влашког порекла. Истину, једну и једину, спознаћете у цркви Светих Апостола Петра и Павла која однедавно поново краси ово личко село. Храм Српске православне цркве, у којем је службовао Николин отац Милутин, и у којем је 1856. године крштен човек који ће „обасјати свет“, обновљен је 2006.

Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун?

2. новембар 2022.

Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. У дневном издању новина као и на порталу компаније Новости, 27. октобра ове године, објављен је прилог под насловом „ БЕОГРАДСКЕ СТАЗЕ СТРАДАЊА: На мапи будућих школских екскурзија биће и места масовних убистава Јевреја, Рома и Срба у престоници“ аутора Р. Драговића. Тема прилога је везана за недавну иницијативу Музеја жртава геноцида, упућену министру просвјете, науке и технолошког развоја г. Бранку Ружићу да се обиласци мјеста ратних страдања уврсте у обавезне програме рекреативних настава, студијских путовања и ученичких екскурзија основних и средњих школа

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Београду

26. октобар 2022.

Промоција ће бити одржана 01. новембра 2022. године у 19 часова у Етнографском музеју, Београд, Студентски трг 13. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског

Споменик палим борцима у херцеговачком селу Хум

10. октобар 2022.

На предњој страни налази се коалиција, која се у комунистичкој визури на овим просторима удружена борила против тзв. НОП-а: усташе, Италијани, Немци и четници. На почетку рата, четник, да ли из почетног сажаљења или кукавичлука, окреће главу и бежи од сукоба са партизанима. На другој композицији, иста коалиција удара на нејач. Док отац Херцеговац, родољуб, пркоси злочинцима, мајка чува децу која су јој се свила око сукње. Али четник сада насрће први, са исуканом камом, да коље. И то је то. Оваква спомен обележја нисам запазио у хрватским селима, већ у српским у којима је требало конструисати симетрију у злочинима „домаћих издајица“, четника (Срба) и усташа (Хрвата), често и уз

Ново издање: Народна ношња Срба Ливањског поља

5. октобар 2022.

У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског музеја Босне и Херцеговине, Сарајево. Рецензент књиге је др Татјана Микулић, музејски саветник Етнографског музеја Београд, а значајан

Душан Басташић о резултатима пописа у Хрватској: На крају неће остати ни српски гробови

24. септембар 2022.

Већину људи српске националности која тренутно живи у Хрватској чине они старијег животног доба. И они су се вратили на своја огњишта да “заврше посао”. Да умру. Када и они “оду” након њих неће остати ни гробови, јер хрватска држава систематски уклања и српске споменике и обиљежја, уз образложење да нису плаћене комуналне накнаде. Бришу све потенцијалне трагове било каквог постојања Срба на тим просторима. И у тај процес се укључила и хрватска историографија па се тако све чешће може чути да су Срби у Хрватској посрбљени католици или Власи. Истакао је ово за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић поводом резултата посљедњег пописа становништва у Хрватској, који

Болан траг у историји коју не смемо заборавити

23. септембар 2022.

СУГРАЂАНИ НИСУ ИМУНИ НА ПАТЊЕ НАШЕГ НАРОДА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ Пише: Александра Илијев Значајнa тема окупила је у Културном центру представнике старијих и млађих генерација. Говорило се о догађајима и геноциду у Другом светском рату на територији Независне Државе Хрватске (НДХ). Судећи по броју попуњених места намењених посетиоцима, дошло је неочекивано више људи него што је било у плану. То потврђује колико је ова проблематика и дан – данас битна. Рат је однео много живота и променио свет из корена, али негде успут изгубиле су се тешке приче страдања нашег народа у логорима. Учесници трибине покушали су да објасне зашто је до ових ствари уопште дошло и колико је

Трибина: ПРОТИВ ЗАБОРАВА – СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ

11. септембар 2022.

О важности памћења и сећања на страдање Срба у Независној Држави Хрватској, на трибини у Зрењанину ће говорити Гордана Достанић, председник УО Удружења „Огњена Марија Ливањска“ из Београда и Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бање Луке док је модератор трибине Ђорђе Прстојевић, уредник трибинског програма Kултурног центра Зрењанина. Као појединци сећамо се страшних историјских догађаја који су однели наше претке. Као део неке страдалне локалне заједнице, такође се сећамо тих страшних и тужних догађаја. Но, време, пре или касније, испира појединачна сећања и она ће избледети, ако се не институционализује однос према важним датумима и догађајима, који ће поштовати поднету жртву. Зато је део укупне културе и историје

Годишњица страдања Срба у акцији „Медачки џеп“

10. септембар 2022.

Јуче се навршило 29 година од напада хрватске војске на села у околини Госпића. У акцији названој Медачки џеп убијено је 88 Срба, од којих су 36-оро били цивили. Пише: Ђурђица Драгаш Рођаци и пријатељи убијених окупили су се на парастосу у београдској Цркви Светог Марка Иза назива Медачки џеп крију се три српска села у околини Госпића-Дивосело, Читлук и Почитељ. Крије се неколико стотина људи који су тог септембра 1993.године протерани из својих кућа, али најтеже је што се крију и трагичне судбине оних који нису успели да се спасу. Нешто народа је успело да побегне у Велебит, али они који су остали у својим селима су углавном побијени.

Немања Девић: Нова генерација Срба ми улива наду да имамо свијетлу будућност (ВИДЕО)

1. септембар 2022.

Зашто је Немањи Девићу забрањен улазак у Архив Србије? Како тумачити рехабилитацију Николе Калабића и реакције које су уследиле? Шта крију тајни архиви Озне? Какво је актуелно руководство Музеја жртава геноцида? Зашто у српској историографији тиња такозвана јасеновачка полемика? Постоји ли у Србији комунистичка дубока држава? Где су корени и како је текао успон комунистичке идеје 1920-1941? Шта нас званична историографија учи о грађанском рату и партизанском покрету у разним фазама, до данас? Да ли је Комнитерна србофобну идеологију преузела од црно-жуте монархије, и да ли је та идеологија претходница данашњег другосрбијанства? Какве су последице победе комуниста 1945 и можемо ли се бавити контрачињеничном историјом и разматрати шта би било да су

Ђурђица Драгаш: Народ који се плаши да сам себи призна да је над њим почињен геноцид, не може очекивати да то учини неко други

18. август 2022.

Народ и држава који нису успели да преброје ни жртве свог последњег страдања – НАТО агресије – не могу ништа боље ни да очекују! И објави Џерузалем пост срамни текст у којем извесни Давид Голдман тврди да у Јасеновцу није страдало више од 4 и по хиљаде људи! И оптужи нас беспризорник да смо лагали, да лажемо и даље и да морамо сместа да престанемо са „срамотном злоупотребом Холокауста“. И рекоше многи да Голдман и не заслужује коментар, али ја ипак морам да напишем пар реченица. Навикли смо ми, Срби, на овакве приче, текстове, сатанизовање по светским медијима. Навикли смо да у америчким филмовима Србин мора да буде терориста, ратни

Ковић: Рецидиви најстрашнијих идеологија у ЕУ препоручљиви

29. јул 2022.

Историчар Милош Ковић изјавио је да су рецидиви најстрашнијих идеологија као што су неофашизам и усташтво, у ЕУ не само дозвољени већ и препоручљиви, али и нагласио да српски приоритет мора бити утврђивање чињеница о геноциду. Он је истакао да је све што се дешава у Хрватској у вези са оживљавањем усташтва само нова потврда да ће злочини када нису кажњени највјероватније бити и поновљени, те додао да је питање да ли је Хрватска икада прошла кроз процес денацификације или деусташизације. – Ријеч је о једном ширем процесу обнове нацифашистичких, али и усташких идеја које видимо, не само у Хрватској, већ и у Украјини, дијелу балтичких република, па и у