Предизборни информативни терор можда би могао мало да се повуче пред речима Светог Николаја Српског коме обележавамо годишњицу упокојења. Упокојио се на данашњи дан, 18. марта 1956. године у Пенсилванији. Пише: Ђакон Ненад Илић „Они који воде народ, не воде него га заводе, – шта ћеш чинити с њима Господе мој?… Завађају народ ради своје користи, и кад се народ збуни и узбуни, они се измичу са власти и у миру једу излагану добит. Криве своје противнике, а иду стазама њиховим. Од њихове галаме мудрац не долази до речи. Ласкају глупаку и насилнику само да дођу до првих места. Посведневно пишу књиге и објављују зло својих сродника, да би скрили

Лицемјерност хрватске службене политике и, нажалост, доброг дијела хрватског друштва, чини се да је неисцрпна. Таман кад се учини да је досегла врхунац и да ће се „дивљања“ деснице смирити и утишати, умјесто тога, десничарење до нивоа фашизације и усташизације не само да се не смањи већ се и драстично повећа. Ево неколико рецентних примјера, тек за размишљање. Садашња Хрватска је настала на темељу антифашизма и ЗАВНОХ-а, Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске, грми ових дана државни врх. То чак стоји, кажу они, и у преамбули Устава. Ако је доиста тако, може ли се ЗАВНОХ третирати као самопослуга, па узимати само оно што Хрватској паше и одговара, а оно супротно

Банатска клисура у Румунији, у којој је Свети Сава подизао задужбине. Од наше велике области остало неколико села и велики број топонима Најстарија и некад најбројнија српска заједница у Румунији живи у Банатској клисури, појасу који почиње равницом од ушћа Нере у Дунав, а завршава се у планинама изнад Ђердапа. Данас је од ње остало 13 малих села која се помињу као српска још у средњем веку и велики број српских географских топонима. Најсетније име носи планински врх Домоглед, с кога су српски хајдуци и граничари хабзбуршке империје гледали отаџбину преко Дунава. Они су се на подунавским огранцима Карпата борили с Турцима и обучавали добровољце – фрајкоре из Србије. Репортери

Редитељ о повлачењу са места директора Хрватског аудио-визуленог центра, протагонистима „Мајн кампфа“, компликованој политичкој ситуацији… Хрватски аудио-визуелни центар (ХАВЦ) протеклих седам година служио је као најбољи пример свим филмским центрима у региону – први пут у историји овог простора филмски радници изборили су се за закон који им гарантује аутономију. По систему ХАВЦ-а, финансирање производње филмова не зависи од воље политичара и странака које су на власти, нити од пореза из џепова грађана, него новац обезбеђује индустрија која комерцијално експлоатише аудио-визуелна дела. А онда је држава средином 2016. и под „палицом“ тадашњег министра културе Златка Хасанбеговића, започела „дисциплиновање“ филма. У ХАВЦ је послат управни надзор, државна ревизија дала је неповољно

Аутор: Владимир Фролов Забринута за стање „срца Европе“, уприличила је недавно Federika Mogerini вишедневну радну посету земљама тзв „западног Балкана“, притом обилазећи пажљиво једно неофашистичко жариште на рубном делу постојеће ЕU, које је извор евидентних појава и догађаја, те га чак и Amnesty International (АI) у свом годишњем извештају о стању људских права, апострофира. Драга Federika као Талијанка, иако је наводно левичар (барем из младости), обилази као „мачка око вруће каше“ око ових појава у Хрватској, само да се не дај Боже не извуче из мрачне прошлости потсећање на Мусолинија и „црне кошуље“, или присећање на Aдолфа молера и нацисте (и смеђе и црне!), па пола данашње „демократске“ ЕU мора

Још у Брозово доба инсистирање на „србијанском“ заправо је била негација свега српског. Зато данас не треба да чуди што комшије и за нашег патријарха кажу да је „србијански“ Недавно су ми се пријатељи трајно настањени у Новом Саду, а који су родом и поријеклом са југа Србије пожалили како се у престоници сјеверне српске земље често сусрећу са добацивањима: „Гдје сте Србијанци?”. Термин Србијанац некада је била одредница за Србина који живи на простору Србије. Временом се овај термин претворио у нешто потпуно друго, најчешће увредљиво. Вјероватно није ни случајно што је овај текст инспирисан примјером из Новог Сада, јер на том простору, својевремено, Срби који су били под

Предсједник Асоцијације удружења расељених, повратника и избјеглица у Републици Српској Војислав Милишић каже да су нетачне тврдње хрватског предсједника Колинде Грабар Китаровић да готово да нема повратка избјеглица у Републику Српску. „Изненађен сам што су са највишег нивоа власти Хрватске изречене овакве квалификације, које су непровјерене и потпуно нетачне“, рекао је Милишић Срни. Милишић је истакао да су резултати повратка Бошњака и Хрвата у Републику Српску много бољи у односу на повратак Срба у Федерацију БиХ, јер су за то обезбијеђени сви предуслови. „Бошњацима и Хрватима у Републици Српској у 99 одсто случајева је враћена имовина, а преостали дио треба да се ријеши на судовима“, истакао је Милишић. Друга је

Портал Порекло обjавио jе текст академика Радослава М. Груjића, из 1912. године (обjављен у Гласнику Српског географског друштва),  у коjем он пише о бурним вековима у коjима су Срби насељавали просторе данашње Славониjе, Мославине, Загреба, Жумберка… У овом вредном прилогу помињу се броjна српска племићка презимена, као што су: Богоjевић, Борић, Брадач, Бранковић, Братић, Брдарић, Бубановић, Видовић, Витановић, Влашић, Врачарић, Вучић, Гаjдић, Гвоздановић, Грба, Грдак, Грдинић, Грубач, Деметровић, Диjаковић, Добренић, Добринић, Драгач, Драгаш, Драшковић, Дукић, Змиjанац, Маргетић, Ивковић, Јагнић, Јагодић, Јелачић, Кесерић, Кодић, Кокир, Кордић, Коренић, Косић, Кристиановић, Кристовић, Куштрић, Лукачић, Мартиновић, Марчетић, Мештровић, Милићевић, Милошић, Мирић, Недељковић, Новковић, Обрадовић, Обрановић, Ожеговић, Орешковић, Петковић, Петровић, Познановић, Правдић, Пурић, Рањиловић, Радаковић,

У Србији за бившом Југославијом жали чак 71 одсто становника, док за заједничком државом најмање жале на Косову и у Хрватској У Србији за бившом Југославијом жали чак 71 одсто становника, док за заједничком државом најмање жале на Косову и у Хрватској, показују резултати регионалног мегапројекта „Стратегија симболичне изградње нације у државама Југоисточне Европе“, пише Тпортал. Резултати истраживања на 10.500 испитаних сведоче да су грађани Косова најмање жале због распада Југославије, свега пет одсто, а у Хрватској само 18 одсто грађана. С друге стране, после Србије, највише за бившом Југославијом жале у БиХ и то 68 одсто, у Црној Гори 63 одсто и у Македонији 45 одсто. Истраживањем није била

Чудила се ових дана хрватска председница Колинда Грабар Китаровић што се придаје значај паради усташа и поклицима „За дом спремни” који су се недавно орили са загребачког Трга бана Јелачића. Уместо тога, каже, „требало се згрозити на шестој или седмој страници неког листа или у десетом минуту дневника”. Да је тако било, онда ваљда ни Србија не би имала аргумент да, како је рекла, „потенцира неко пузајуће усташтво” у Хрватској. Проблем је, међутим, што је скуп црнокошуљаша био само један у низу излива усташофилије у Хрватској који ову земљу дрмају месецима. А врло често своју улогу у свему томе имала је управо и шефица хрватске државе. Она је била та

Тешко је рационално и објективно објаснити порекло мржње између Муслимана (Срба исламске вероисповести) и Срба православаца. Пише: Митар КОВАЧ Историјска је чињеница да готово сви Муслимани (Бошњаци) на територији БиХ, па и претходне Југославије имају српско национално порекло и да су их само ислам, који су примили за време Отоманске империје на српским просторима и комунистичка идеологија у бившој СФРЈ, одвојили од суштине националног бића и од своје браће. Оптерећени синдромом промене вере и због презира њихове браће и сународника Срба, под спољним панисламским и политичким утицајем тражили су неки нови национални идентитет. Временом та потреба прављења разлике према свом народу постајала је све већа под утицајем усташке идеологије а остварена

Хрватска удружења домовинског рата у БиХ поднијела су на више од 50 страница Државном тужилаштву Хрватске кривичну пријаву против 16 бивших официра бошњачке Армије БиХ због ратних злочина почињених над Хрватима на подручју централне БиХ, тражећи да одговарају за бројна убиства и злочине с обзиром на то да су, како истичу, недодирљиви правосуђу БиХ. Како сазнаје „Вечерњи лист“, издање за БиХ, на попису пријављених су, и први командант такозване Армије БиХ и начелник Главног штаба генерал Сефер Халиловић, те генерал Јован Дивјак, који је био замјеник начелника и помоћник начелника Главног штаба. Кривична пријава поднесена је и против члана Штаба врховне команде Вехбије Карића, команданта Другог корпуса Енвера Хаџихасановића, команданта

Син Еугена Дида Кватерника и унук Славка Кватерника по коме и носи име испричао је како је то бити потомак породице са злочинима на души и какви су били односи његовог оца и усташког поглавника Анте Павелића „Моја обитељ и политичка струја којој је она припадала били су изван повијести. Сад смо се на неки начин ипак вратили у ту повијест. Нијемци би рекли ‘Wiedergutmachung der Geschichte’, поновно причање повијести, превредновање вриједноси“, испричао је у исповести за хрватски „Еxпресс“ Славко Кватерник, син Еугена Дида Кватерника, усташког злочинца који је био надлежан за рад свих концентрационих логора у НДХ. Његов деда, Славко Кватерник, био је ађутант фелдмаршала Светозара Боројевића у Првом

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је вечерас у Бањалуци да су памћење и сјећање битни услови и за очување српског идентитета, посебно ако се има на уму да српском народу дуго и упорно, системски, покушавају наметнути неки други идентитет. „Ако не будемо имали своје памћење, као услов нашег идентитета, онда ће нам други креирати памћење и на тај начин нас поробити и чинити све да изгубимо оријентацију, не само према прошлости, већ и будућности“, рекао је Додик у обраћању на Меморијалној академији „Из сјећања по очима“. Додик је нагласио да је култура сјећања важна и због отпора према стигматизацији српског народа, која се користи као начин поништавања српског националног