Жалбено вијеће Хашког трибунала потврдило је пресуде о удруженом злочиначком подухвату шесторице функционера Херцег-Босне и државног врха Хрватске са Фрањом Туђманом на челу током рата у БиХ и да је сукоб Хрвата и муслимана био – међудржавни, имплицирајући учешће Хрватске. Вијеће је прогласило Стари мост у Мостару за легални војни циљ. Јадранко Прлић, бивши предсједник Владе Херцег-Босне био је дио удруженог злочиначког подухвата, сматра Вијеће и пресуђује да је он имао овлаштења да би био кључен у тај подухват, као и други осуђени чланови. Осуђеници Ћорић и Пушић дјелимично су ослобођени одговорности за све квалификације удруженог злочиначког подухвата, али то не утиче на њихово учешће у том чину. Жалбено вијеће

Професор Универзитета у Загребу Дејан Јовић промовисао је књигу „Рат и мит: политика идентитета у савременој Хрватској“, у којој, између осталог, каже да је у Хрватској „на делу перманентно митотворство којим се покушава обликовати, а затим и свима наметнути и од критике заштитити нациотворан и државотворан мит о ’Домовинском рату‘“. На 406 страна, Јовић каже да су главни елементи тог мита презентовани у Декларацији Сабора о „Домовинском рату“ од 13. октобра 2000. године, а у њој су сви грађани позвани да штите темељне вредности и достојанство „Домовинског рата“, као залог наше цивилизацијске будућности. Залажући се за плурални приступ том питању, Јовић сматра и да је из Декларације видљиво да се држава својим „политичким упутством за интерпретирање недавне прошлости, директно укључила у процес

Управник судске писарнице Прекршајног суда у хрватској Пожеги Кристина Чуљак позира у мајицама са усташким поздравом и сматра да је то сасвим у реду. Кристина Чуљак његује идеале странке Хрватске странке права /ХСП/ доктор Анте Старчевић и редовно објављује фотографије са мотивима ХОС-а и усташким поздравом. “Неки кажу `смрт фашизму`, али то не пише у катекизму – тако ме учили моји стари”, поручује она испод фотографије објављене на друштвеним мрежама. Кристина Чуљак је својевремено била члан Предсједништва ХСП-а, а из странке је избацила Ружа Томашић, тадашњи предсједник, такође, љубитељ усташа. Ријеч је о личној нетрпељивости, наводе хрватски медији, јер су обје имале исте политичке ставове. Извор: СРНА Везане вијести: Казнити

Обавештајне службе из околних земаља на сигнал Запада појачавају активности против интереса наше земље. Држава има припремљен одговор за сваку верзију потенцијалног удара Западни центри моћи наложили су обавештајним службама региона да појачају деловање против интереса Србије. У средишту нове антисрпске обавештајне офанзиве, према сазнањима “Новости”, биће подривање Републике Српске, угрожавање економских веза наше земље са земљама Истока, али и изазивање унутрашње нестабилности и немира. Договор о здруженој шпијунској акцији против Србије донет је прошлог месеца на састанку у Подгорици, организованом под покровитељством ЦИА. Овом скупу присуствовали су представници тајних служби Хрватске, Македоније, Албаније, БиХ, Косова и Црне Горе. Они су тамо примили налог да појачају активности усмерене на Србију

Хрватски десничари све су присутнији у управним тијелима како у политици, тако и у култури – најновији скандал избио је у Осијеку, гдје је праваш Анто Ђапић постао члан Позоришног савјета Хрватског народног позоришта, мада за то не испуњава услове. Хрватски сајт “Tеатар” /teatar.hr/ наводи да само посланици у Градској скупштини Осијека знају “помоћу којих трикова је Анту Ђапића могуће квалификовати као `угледног умјетника`”. Ријеч је о професиналној и плаћеној функцији – чланови имају право на новчану накнаду за свој рад у висини коју одреди оснивач и која се исплаћује на терет оснивача. Ђапић је познат по својим десничарским и антисрпским ставовима кроз цијелу политичку каријеру. Осим тога, познат је

Пошто државна комисиjа за попис жртава комуниста истаржуjе само териториjу источно од Дрине, ред jе да се макар на оваj начин посвети пажња жртвама комуниста западно од Дрине. Изнећу оно што jе мени познато, уз позив другима да допуњуjу податке. Уместо имена, сем изузетно, наводићемо изворе, ради прегледности. 1. Лика. До сада је пописано око 2.000 жртава комуниста у Лици, у следећим књигама објављеним у емиграцији: – Гацка долина и околина на предстражи српства и православља, Српски четници Гацке долине и околине у слободном свијету, Канада, 1991. – Болта Л. Богдан, Грачачка четничка бригада 1941-1945, издање писца, Сиднеј (Аустралија), 1987. – Плећаш-Нитоња Никола, Пожар у Крајини, издање писца, Чикаго (САД), 1975.

Националне мањине чине 3,24 одсто запослених у хрватским министарствима од чега је 2,14 одсто Срба, показује посљедње истраживање које су провели Српско народно вијеће /СНВ/ и Самостална демократска српска странка /СДСС/. Према подацима објављеним у Билтену СНВ-а “Неостварена права и промашене политике”, заступљеност мањина у државним органима је 2,77 одсто, од чега су 2,31 одсто Срби, док у државним управним организацијама ради 4,22 одсто мањина, односно 2,39 одсто Срба. Аутор истраживања Љубомир Микић објаснио је да су анализирани подаци добијени од надлежних тијела, те да је дио њих црпљен из извјештаја о провођењу Уставног закона, који Влада једном годишње подноси Сабору. “Подаци су упоређивани у односу на посљедњи попис становништва

Меморандум није заговарао рушење већ очување Југославије, казао је Крестић „Кад је реч о „прозивкама” због Меморандума, кривици, заслугама, што се академика тиче, они су на тај случај ставили данас тачку… затворен је круг, како је то рекао председник САНУ Владимир Костић, а случај препуштају историји. И зато приписивати Слободану Милошевићу Меморандум као програм за његову политику чиста је измишљотина”, оценио је данас академик Василије Крестић, један од аутора књиге „Меморандум САНУ после 30 година”. „Он (Милошевић) је као и већина његових партијских другова напао Меморандум и за све време свог владања није нашао за потребно да посети Академију”, казао је Крестић . Крестић, један од аутора књиге „Меморандум САНУ

Иницијатива младих за људска права из Хрватске (YIHR) затражила је данас да хрватски сабор покрене опозив председнице Колинде Грабар-Китаровић Иницијатива младих за људска права из Хрватске (YIHR) затражила је данас да хрватски сабор покрене опозив председнице Колинде Грабар-Китаровић оцењујући да је својим изјавама, а нарочито оном поводом представљања књиге “Генерал Праљак”, извршила неприхватљив притисак на рад Хашког суда. “Председница Републике Колинда Грабар-Китаровић је низом изјава, а нарочито изјавом упућеном поводом представљања књиге ‘Генерал Праљак’ 24. новембра, извршила недопустив јавни политички притисак на рад Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ), уочи изрицања правомоћне пресуде у предмету Прлић и други, које је најављено за 29. новембар”, наводи се у саопштењу, пренела

Некадашњи велики празник који се еуфорично прослављао у свим бившим ју-републикама, данас мало ко помиње. Овог датума се први одрекли Хрвати и Словенци. Загреб и Љубљана највише добили кроз ФНРЈ Црвене мараме и плаве капице с петокраком за ђаке прваке, партизански филмови на телевизији, мањи јесењи распуст за децу и одрасле, згодан за породична дружења и свадбе, и – незаобилазни свињокољ. Све то некада је обележавало овај период касне јесени, јер славио се 29. новембар – Дан Републике. Светковина која се готово шест деценија обележавала са много еуфорије није надживела Југославију, чији је симбол била, а која је створена 29. новембра 1943. године у Јајцу. Државе настале после крвавог распада