О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело jе да се говори када jе пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су таjне досиjее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достоjно их сахрањивале. Од бивших jугословенских република наjпре се огласила Словениjа, откопаваjући масовне гробнице жртава комуниста. Онда jе таjне архиве отворила и Хрватска, обjављуjући документа о поратним ликвидациjама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписуjући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубаjићем, некадашњим Титовим маjором, коjег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако jе, ирониjом судбине, Хрватска постала прва земља бивше Југославиjе коjа jе

По Интерполовим потерницама Хрватске за наводне ратне злочине, у веома кратком временском периоду од свега недељу дана ухапшена су двојица Крајишника Ко је све на списку са Будачом? Оптужницом којом је ухапшен Стеван Будача, истовремено су процесуирана још десеторица припадника Територијалне одбране Батине. Због истог кривичног дела на списку су: Стјепан Петришин, Милан Галетић, Стеван Леополд, Фредик Михајловић, Милан Миланковић, Бела Пап, Петар Саиловић, Никола Сајловић, Драгољуб Шторк и Дамир Жужић. За председника Веритаса, Саву Штрпца нема дилеме да је реч о “пролетњем лову на Србе” којим Хрватска “показује да не уопште не планира да одступи од стратегије да су сви крајишки Срби ратни злочинци”. – Обојица ухапшених налазили су

Беч — Аутор биографије о Диани Будисављевић „Дианина листа“, Вилхелм Куес каже да комеморација у Блајбургу није никакво сећање на жртве, већ десничарско окупљање. Његов став је да би требало да се сећамо оних који су ризиковали свој живот противећи се бестијалности усташког режима, а не убица деце. „И ове године се десничарски радикали и фашисти окупљају у Блајбургу на југу Корушке да одају почаст злочиначком режиму усташа. Прави хероји тог времена остају заборављени. Једна од њих била је Диана Будисављевић, која је спасила живот више од 10.000 деце. Заставама и пушкама марширају, са усташким амблемима на рукавима, а понекад се види и кукасти крст, као значка на реверима или

Пише: Љубан Каран СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ – БУДУЋНОСТ У СЕНЦИ ПРОШЛОСТИ У Хрватској не постоји снага, а на Западу не постоји воља да се заустави усташизација Хрватске. Иза свега се налази заједнички интерес једног злочиначког покрета и једног злочиначког војног пакта. Антифашистичке снаге у Хрватској направиле су катастрофалну историјску грешку када су прихватиле савез са усташким покретом ради стварања независне државе, јер нису предвиделе да ће она на крају бити заснована на усташким идејама и злочиначкој традицији. Тако се догодило да покровитељ комеморације усташама у Блајбургу буде Хрватски сабор као највиша институција нове државе, а супокровитељ Хрватски народни сабор БиХ. Све је постало јасно још на почетку хрватске самосталности, када је

Мањине морају заступати интересе мањина, па самим тим немају права да одлучују о формирању Владе и о томе ко ће бити министар, кажу иницијатори промене закона – Заступници националних мањина могу одлучивати о свим питањима из надлежности Хрватског сабора, осим о поверењу Влади и доношењу државног прорачуна – једно је од питања за које ће Грађанска иницијатива „Народ одлучује“ до 27. јуна прикупљати потписе ради расписивања референдума којим се боре за промену изборног система у Хрватској којима се умањују права посланицима мањина. После овога поставља се питање колику опасност ова иницијатива представља по Србе у Хрватској и може ли им бити одузето право гласа у Сабору, уколико дође до референдума? Иницијатива „Народ одлучује“ залаже се

Морал одавно не цвјета на пољу политике, али Месићев безобразлук се чак и данас ријетко среће. „Представнике БиХ – који не признају државу – треба искључити из политичког живота. А имамо у Босни и оних који не желе улазак у ЕУ, него не желе остати ни у БиХ. Они нису на вријеме искључени из политичког живота БиХ. Свако онај ко не признаје БиХ по логици ствари не може представљати БиХ ни као цјелину ни као дијелове. Како би било да се неко кандидује за рукометну репрезентацју, а да лопту хвата ногом. Ако се не уклапа у систем, не може га представљати, али нажалост тога има у БиХ“. Ово је изјава

Одсјек за историју Филозофског факултета у Загребу добио је донацију књига или, како наводе либерални портали, тајну усташку збирку, у којој је и збирка поезије Винка Николића са одама посвећеним злочинцу и поглавнику Независне Државе Хрватске /НДХ/ Анти Павелићу. Николић је био један од истакнутијих књижевника и радника у области културе у НДХ, те припадник усташког покрета од 1932. године. У тој донацији налази се и Николићева пјесма дивљења „Опроштај с њим“ упућена Анти Павелићу на дан 9. маја 1945. године, када Павелић бјежи пред ослободиоцима, само што тај датум у Николићевој визури није Дан побједе над фашизмом, већ дан пораза. Николић је заједно са врхом НДХ, те истакнутијим припадницима

Аустријске власти од ове године оштро ће кажњавати употребу усташких обиљежја на комеморацији у Блајбургу, а могући су и скупови антифашиста, наводе аустријски портали. Седам дана прије комеморације усташама и другим сарадницима нациста у Блајбургу, аустријска јавност и политичари желе да екстремизам буде спријечен. Корушки премијер Петер Кајзер, из Социјалдемократске странке Аустрије, упозорава да се мора обезбиједити поштовање законске забране истицања нацистичких симбола и брзо реаговати ако то буде прекршено. Он је затражио да влада у Закон о забрани истицања фашистичких и нацистичких симбола укључи и обиљежја усташког режима. Аустријски закон тренутно важи само за аустријску националсоцијалистичку прошлост. Угледни њемачки новинар Норберт Мапес-Нидајк сматра да и данас постоје законске основе

Обавештавамо Вас да су донети Закон о допунама Закона о држављанству Републике Србије и Закон о јединственом матичном броју грађана, који су објављени у Службеном гласнику Републике Србије, број 24/2018 од 26.03.2018. године а који су ступили на снагу дана 03.04.2018. године. Усвојеним изменама Закона о држављанству (члан 3) прописано је да у држављанство Републике Србије може бити примљен држављанин СФРЈ или држављанин друге републике раније СФРЈ, односно држављанин друге државе настале на територији СФРЈ, који на дан 31.12.2016. године и на дан подношења захтева има пријављено пребивалиште у Републици Србији. Захтев за стицање држављанства Републике Србије по наведеном правном основу може се поднети у року од годину дана од

Један 32-годишњак из Гајине кажњен је новчаном казном од 30 евра, јер је у једном угоститељском објекту у Доњем Лапцу, у источној Лици, истакао заставу Србије ЗАГРЕБ – Један 32-годишњак из Гајине кажњен је новчаном казном од 30 евра, јер је у једном угоститељском објекту у Доњем Лапцу, у источној Лици, истакао заставу Србије, што је кажњиво по хрватском Закону о прекршајима против јавног реда и мира, саопштила је Личко-сењска полицијска управа. Портпаролка полицијске управе Маја Брозичевић изјавила је Хини да је застава истакнута и да је прекршилац платио одмах казну од 129 куна (17 евра) и још 100 куна (13 евра) за трошкове поступка. Хрватски закон предвиђа да ће

Политички системи прожети ексклузивном левом идеологијом нанели су штету духовном јединству нашег народа. Победници у рату и револуцији обрачунали су се с припадницима поражене стране бруталним методама класно-револуционарне борбе. Нација је не само располућена већ и тешко антагонизована. Било је наде да ће време и опасности које су запретиле Србима у тренуцима криза и распада Југославије деловати лековито, да ће ублажити међусобне сукобе и смањити тензије, да ће разум надвладати страсти. Међутим, биле су то само жеље добронамерних, мржњом неоптерећених истинских патриота, којима није стало до ових или оних групних, већ глобалннх националних интереса. Уместо духовног обједињавања, националног сабирања и окупљања, поново се зачуо борбени поклич: нема помирења и неће

Пише: Владимир Фролов Блајбург (Блеибург), мало местанце у Аустрији удаљено само 4 километра од границе са Словенијом има посебан значај за Европску Унију. Наиме, то је једино место у ЕУ где је дозвољена легална свечаност комеморације фашистима из Другог светског рата, тачније хрватским фашистима! РКЦ свештеник Вилим Цецеља, активни усташа, био је зачетник идеје да се 1951. године у једном избегличком кампу близу Клагенфурта (Аустрија) илегално формира тзв „почастни блајбуршки вод“, од тадашњих емиграната-усташа који су спокојно живели у Западној Европи у време хладног рата између „слободних европских земаља и комунистичке страховладе иза гвоздене завесе“, како су упорно трубили британски русофоби. Вилим Цецеља је онај католички свештеник пред којим је у