Зашто ћутиш народе српски? Што нешто не учиниш? Где си себе изгубио? Колико можеш да трпиш? Запитај се! Варају те, народе. Туже те и твоји и туђи за злочине светске. Кидају те на комаде сатрапи и доушници. Поробљавају те они који никада ни сами нису били ослобођени. Певају ти лепе речи они који су вазда арлаукали и то увек против тебе. Чекаш да ти дођу неки који ти никада нису ни долазили, а твоји одоше негде далеко од тебе. Наређују ти неки туђини који се ништа ни у својој кући не питају, а ти си им, народе српски, дао за право да су велики и важни. Вуку те за уши

У знак протеста због недавно постављених билборда којима се позива на улазак БиХ у НАТО, у Бањалуци су се данас окупили грађани са јасном поруком – НЕ уласку у НАТО. Окупљени су подсјетили на агресије ове организације ’90-их година, које српски народ, кажу, никад неће заборавити. „Нама се рата не игра, зато НЕ у НАТО“! Ово су поручили окупљени испод билборда који подржава придруживање БиХ овом војном савезу. Српски народ, кажу, није заборавио ниједну НАТО бомбу која је на српску земљу пала од 1992. до 1999. године. „Са акцентом на 1995. годину када је НАТО бомбардовао Републику Српску, где је у 15 дана НАТО извршио 3.515 летова. Војни савез није

Хиљаде српских топонима постоји широм планете, један је посебно занимљив и необичан: Планина у Алберти 1918. “крштена” у част српском војсковођи. Путник је висок 2.940 метара Држава Канада, покрајина Алберта, стеновити венац Кананаскис и на њему планина – Путник! Име је добила баш по српском војводи Радомиру Путнику. И тако су је назвали Канађани још 1918. године, одајући почаст начелнику Врховне команде српске војске у Првом светском рату. По нашим знаменитим личностима и градовима, носе имена још хиљаде топонима у свету. Чак су се и у свемиру “запатили” Срби, на Месецу постоји кратер назван по Милутину Миланковићу, једном од највећих климатолога и астронома 20. века. Наши топоними низали су се

  Путујући циркус Ивана Пернара и српски бескрајни дан Северина је била исподпросјечна пјевачица са порно видеом док српски медији од ње нису направили звијезду. Нема будале и кловна из Хрватске којег Београд не дочекује црвеним тепихом. Тако је недавно Иван Пернар, посланик хрватског парламента уз пуно помпе доведен до српске скупштине и представљен као политичар нове генерације. Kао кад дјете одушеви родитеље првим изговореним ријечима, тако се Србија дивила једном хрватском посланику који је рекао оно што у Србији прича сваки пијанац испред продавнице. Пернар је “открио” да Америка води агресивне ратове по цијелом свијету и да је Европска Унија бирократски монструм у којој Србе не чека ништа добро.

Шта се ваља иза измена и допуна Кривичног законика и зашто скупштина мора да одбаци те измене Нова министарка правосуђа тврди да је наша „европска обавеза“ да уведемо затворску казну за грађане Србије, који би се усудили да негирају геноцид и ратне злочине утврђене пресудама српских судова и Међународног кривичног трибунала у Хагу. Ништа није даље од истине. Нела Кубуровић се позива на такозвану Оквирну одлуку Савета ЕУ, која у члану 7 сасвим јасно даје право сваком националном законодавству да поступи у складу с властитом уставном праксом. Поуздано знам да предлози садржани у „Оквирној одлуци“ нису уједначено примењени ни у самој Европској унији, у којој државе у складу са сопственим

Европске вредности не подразумевају забрану негирања или преиспитивања геноцида, већ забрану ширења мржње и величања геноцида. У појединим европским земљама забрањено је величање Холокауста јер о том злочину постоји консензус. Измена српског Кривичног законика према којој би се негирање геноцида квалификовало као кривично дело правда се обавезама Србије према учлањењу у ЕУ. Ипак, историја говори друкчије. У неколико наврата, од почетка 21. века, званичници ЕУ нису могли да се сложе треба ли порицање геноцида да постане део општеевропског законодавства. Неке државе-чланице ЕУ нису се сложиле са таквим предлогом Европске комисије сматрајући то неприхватљивим кршењем слободе говора. Зато је 2007. усвојено компромисно решење којим је остављено државама-чланицама да порицање геноцида уврсте или не уврсте у своја кривична

Хрватски министар културе Нина Обуљен Коржинек скинула је са зида у свом кабинету слику Анте Страчевића, идеолога хрватског национализма, и изазвала протесте десничара и бившег министра Златка Хасанбеговића. Портрет Анте Старчевића, рад сликара Бехаудина Селмановића из БиХ, својевремено је у министарски кабинет унио управо Хасанбеговић, који је остао упамћен по негацији партизанског покрета, одбрани усташке НДХ и „Ханџар дивизије“. „Свако има право на свој естетски избор, па тако и садашњи министар. А у новонасталим околностима Старчевићу заправо тамо више и није мјесто. Можда би у Министарству културе сада боље одговарали портрети Хрвоја Хрибара из Хрватског аудио-визуелног центра или в.д. интенданта ријечког Хрватског народног позоришта Марина Блажевића“, изјавио је Хасанбеговић, који

У предлогу измена Кривичног законика нашло се и једно потпуно ново кривично дело – „оспоравање геноцида и других тешких кривичних дела против човечности“, које се дефинише као један од облика кривичног дела расне и друге дискриминације Већ дуго траје рад на изменама Кривичног законика Србије. Почело се са идејом о променама у вези с неким кривичним делима против привреде, а у финишу израде Нацрта закона о изменама и допунама Кривичног законика унесене су велике новине у погледу кривичних дела против полне слободе. Ово је изазвало велику пажњу јавности, а понеко се забринуо да то ствара могућност кривичне одговорности и због „масног вица“. Сада, суочени с Предлогом Закона о изменама и

Измене Кривичног законика изазвала опречне реакције посланика. Одредбе непримењиве на тврдњу да је злочин у Сребреници геноцид Измене Кривичног законика, о којима расправља Скупштина Србије и којима се уводи негирање геноцида као кривичног дела, не значе да ће онај ко оспори да је злочин у Сребреници био геноцид ићи у затвор. С друге стране, то би могло да се догоди ономе ко негира да се ратни злочин у Поточарима догодио. Предуслов је да због те изјаве, на пример, избију немири или буде угрожен нечији живот. Новом одредбом, затвором од шест месеци до пет година биће кажено одобравање, негирање или значајно умањивање геноцида, злочина против човечности и ратних злочина, али само

У документу који се чува у Архиву Југославије (Фонд 100, F16-49) Јован Алексић (1883, Куманово) аутентично је сведочио о положају Срба у Јужној Србији с краја 19. и с почетка 20. века. Он сведочи да је у периоду од 1876. до 1890. године било у Турској царевини великих превирања и видних знакова буђења националне свести код „подвлашћених“ народа. Тај талас нарочито је захватио српски народ за време и после српско-турског рата и ослобођења Лесковца, Врања итд. Узрок је, према мишљењу Алексића, у томе што је положај српског народа био најтежи. Право на српско име Грци и они који су се осећали као Бугари, или они које је званична турска политика

Својом изјавом београдски надбискуп Станислав Хочевар, намерно или не, насрнуо је католичким крижом на православни крст Увек притајене оцене Ватикана и њихових представника о разноразним догађајима широм планете ваља тумачити између редова, а не у прецизним редовима. Понекад, међутим, што се заиста ретко дешава, отворе карте до краја. Београдски надбискуп Станислав Хочевар јасно и гласно поручује како не „види ништа чудно“ што је владику Николаја Велимировића упоредио с кардиналом Алојзијем Степинцем! Он је, дакле, у исту раван поставио православног владику, заточеника нацистичког логора Дахау, с ратним злочинцем, послушником усташког поглавника Анте Павелића, слуге Адолфа Хитлера, који је милионе људи, жена и деце заточио и побио у нацистичким логорима смрти. Својом

Званичник Католичке цркве у БиХ оценио да је Хрватска погрешила са потписивањем Дејтона и да „ грешку сада треба исправити“ Однашег дописника Сарајево-Недавна изјава кардинала врхбосанског Винка Пуљића да је  „Хрватска погрешила потписивањем Дејтонског мировног споразума и да ту грешку сада треба исправити, те  да евентуална уставна прерасподела БиХ мора да захвати и Републику Српску”  изазвала је велику медијску пажњу, али и врло опречне коментаре, како у политичким, тако и у верским круговима.Истовремено из Бањалуке поручено је да „ било каква промена граница РС не долази у обзир”. За разлику од појединих политичара и аналитичара који принципијелно деле мишљење да се „ Пуљић не би требао петљати у политику”,  неки