arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Bojanić: Svi danas znamo za surovi Kragujevački oktobar… kada su stradala i deca. A za Draginac?

12. oktobar 2022.

Zločin u Dragincu, prethodio je zverstvima nemačkih nacista u Kraljevu i Kragujevcu tokom oktobra 1941. god, veliko je pitanje zašto je u prethodnim decenijama postepeno zaboravljan, zato i vrlo malo ljudi zna o ovom zločinu. Pitam se zašto zločin u Dragincu kod Loznice nema u udžbenicima i medijima, a i slabo ko zna za taj nacistički zločin koji ima iste razmere kao i zločin (masakr) u  Kraljevu (od 15. do 17.oktobra) i Kragujevcu (od 19 do 21.oktobra). To je zločin kada su streljani stanovnici Jadra koji su izvršili nemci u periodu od 14. do 19. oktobra 1941. god. Tada su ubijana deca (više od 300), žene, muškaraci i staraci, spaljena

POSMRTNE OSTATKE ЖRTAVA BACIO NA DEPONIJU? POKS podneo krivičnu prijavu protiv Čankovog funkcionera: Prikrio dokaze ratnog zločina

11. oktobar 2022.

Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) podneo je krivičnu prijavu protiv bivšeg direktora Muzeja grada Novog Sada Ilije Komnenovića, kadra Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenada Čanka jer je, kako tvrde, naložio da se posmrtni ostaci 80 ljudi koji su čuvani u prostorijama muzeja bace na deponiju, kako bi se prikrili dokazi za ratni zločin iz 1944, na lokalitetu Rajine šume u Novom Sadu, koji je počinila 11. Vojvođanska udarna brigada pod komandom hrvatskog generala, Ivana Rukavine. – Ovo nezapamćeno, anticivilaizacijsko nedelo mora biti kažnjeno od strane našeg pravosuđa, jer se ovde ne radi samo o prikrivanju ratnog zločina, nego i o uskraćivanju prava potomcima žrtava da ih dostojanstveno sahrane. Prošlo je

Strašne ispovesti srpskih žrtava zgrozile Austrijance: Čule se u Beogradu gde je suđeno zlikovcima

6. oktobar 2022.

Ovaj film je bio potreban Austrijancima, jer o zločinima koje su činili njihovi sunarodnici tokom Drugog svetskog rata nisu ništa znali, kaže za Sputnjik autor dokumentarnog filma „Dva lica rata“ Zoran Dobrić. Film koji je snimio u produkciji austrijske državne televizije ORF, premijeru je imao danas u Srbiji, a u petak će biti emitovan i na RTS. Piše: Senka Miloš U organizaciji Muzeja žrtava genocida, stručnjacima koji se bave ovom tematikom, prikazan je premijerno u Jugoslovenskoj kinoteci, u Uzun Mirkovoj ulici u Beogradu. Premijera na mestu gde je bio Vojni sud I ne slučajno baš na tom mestu. U ovoj zgradi zasedao je Vojni sud, tu je suđeno generalu Aleksandru

KAKO JE UBIJALA UDBA: Jugoslovenska industrija smrti za dva meseca likvidirala 59.000 ljudi!

25. septembar 2022.

Agenti Ozne, od oslobođenja Beograda do kraja 1944. likvidirali su više desetina hiljada građana Srbije, bez suda, valjanih dokaza i svedoka, po nahođenju revolucije. Agenti Ozne, od oslobođenja Beograda do kraja 1944. likvidirali su više desetina hiljada građana Srbije, bez suda, valjanih dokaza i svedoka, po nahođenju revolucije. Kako otkriva Ekspres naslednici Ozne – Udba, DB, BIA slede i danas neke tragove “slavne prakse” u njihovom ratu u ogledalu sa neprijateljima naroda Srbi su prvaci sveta u mnogim disciplinama, ali svoje savršenstvo, po kojem bi se zaista mogli zvati nebeski narod, dosegli su onog trena kad su napravili mehanizam za likvidacije, torture, proizvodnju savršenog straha i omraze. To “savršenstvo” se

DOKUMENTA OZNE NEDOSTUPNA I POSLE 80 GODINA: Peticiju kojim se traži otvaranje arhiva potpisali Matija Bećković i Dušan Kovačević

9. septembar 2022.

Neki od najpoznatijih domaćih istoričara i javnih ličnosti u Srbiji inicijalni su potpisnici peticije Udruženja “U ime naroda za slobodnu Srbiju”, kojom se traži jednak pristup građana istorijskoj građi Službe bezbednosti sa koje je skinuta oznaka poverljivosti. Iza peticije “Jednak pristup za sve” prvi su stali akademik Matija Bećković, prof. dr Ratko Ristić, prof. dr Leon Kojen, dr Kosta Nikolić, prof. dr Predrag J. Marković, dr Bojan Dimitrijević, prof. dr Čedomir Antić, prof. dr Jovica Trkulja, prof. dr Miloš Ković, akademik Dušan Kovačević, prof. dr Radoš Ljušić, istoričar Goran Davidović, Miloš Pavković, dr Srđan Cvetković i dr Nemanja Dević. “Zahtevamo od zakonodavnih organa i državnih institucija da se odredbe zakona

Nemanja Dević: Nova generacija Srba mi uliva nadu da imamo svijetlu budućnost (VIDEO)

1. septembar 2022.

Zašto je Nemanji Deviću zabranjen ulazak u Arhiv Srbije? Kako tumačiti rehabilitaciju Nikole Kalabića i reakcije koje su usledile? Šta kriju tajni arhivi Ozne? Kakvo je aktuelno rukovodstvo Muzeja žrtava genocida? Zašto u srpskoj istoriografiji tinja takozvana jasenovačka polemika? Postoji li u Srbiji komunistička duboka država? Gde su koreni i kako je tekao uspon komunističke ideje 1920-1941? Šta nas zvanična istoriografija uči o građanskom ratu i partizanskom pokretu u raznim fazama, do danas? Da li je Komniterna srbofobnu ideologiju preuzela od crno-žute monarhije, i da li je ta ideologija prethodnica današnjeg drugosrbijanstva?  Kakve su posledice pobede komunista 1945 i možemo li se baviti kontračinjeničnom istorijom i razmatrati šta bi bilo da su

Terazije, 17. avgust 1941: Takve stvari ne pokopavaju se kukavnim zaboravom

19. avgust 2022.

Da bi “efektno zastrašili stanovništvo”, odvratili ga od borbe protiv okupatora i ugušili ustanak koji se leta 1941. digao u Srbiji, šef beogradskog gestapoa SS-major Karl Kraus i vojni zapovednik Srbije general Hajnrih Dankelman naredili su “sprovođenje egzemplarne odmazde u Beogradu”, odnosno “javno pogubljenje komunističkih terorista”. Obešeni na Terazijama: Levo Ratko Jević, desno Milorad Pokrajac (fotografije: Arhiv Jugoslavije, Istorijski arhiv Beograda, Službeni glasnik) Piše: Ivan Jević Ujutru 17. avgusta 1941. na Terazijama obešena su tela petorice rodoljuba: Milorada Pokrajca, Jovana Jankovića, Svetislava Milina, Velimira Jovanovića i Ratka Jevića. Ovo je priča o jednom od njih. Svi znamo fotografiju. Dva mrtva tela vise sa bandera koje nose tramvajske žice. Grupa Beograđana se

Posle predavanja o Holokaustu u zaječarskoj Muzičkoj školi ostala tišina

20. jun 2022.

U organizaciji Srpsko-jevrejskog pevačkog društva, Muzičke škole u Zaječaru i Gimnazije Zaječar u Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ minulog vikenda održan je čas na temu „Da se ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi“. Ovoj temi učesnici su pristupili iz ugla istoričara, socijalnog psihologa i osobe koja je holokaust preživela. Predavanje i svedočenje pratile su muzičke ilustracije. Na početku predavanja predstavljeno je poreklo Jevreja, njihov jezik, način života, muzika koja je izvršila uticaj na različite muzičke žanrove širom sveta. Dr Sanja Petrović Todosijević, naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, svoje izlaganje je započela predstavljanjem života Jevreja u periodu kada su živeli u miru i lojalnosti u evropskim državama. “Oni

Andrej Rajevski: Draža Mihailović – čovek na kome će se temeljiti buduća Srbija

19. maj 2022.

Svaka buduća Srbija vredna da se zove Srbijom jedino može biti, i biće, utemeljena na sećanju na Dražu Mihailovića i na vekovima poštovane srpske junake čiji podvig je bio otelotvoren u njemu. (The Saker, 19. 10. 2019) Ovo je za mene veoma poseban tekst, zato što su teme koje ću obraditi drage mom srcu i celoj mojoj porodici. Nakon boljševičke Revolucije,  moja porodica i još 1,5 miliona Rusa napustili su svoju voljenu otadžbinu na svršetku građanskog rata. Svi naši takozvani evropski “saveznici” odmah su nas izdali (ima li tu čega novog?). Organizovali su intervenciju i istovremeno podržali rusofobični boljševički režim (da, pomažući obema stranama, kao što Imperija to čini i

Visokim Dečanima dostavljen dokument o progonu Jevreja na Kosovu za vreme Drugog svetskog rata

28. februar 2022.

Manastir Visoki Dečani saopštio je da im je dostavljen vredan dokument o progonu Jevreja na Kosovu i Metohiji tokom Drugog svetskog rata, koji su tada gotovo svi bili srbofoni Jevreji. Dokument su, kako je navedeno na Tviter nalogu Manastira Visoki Dečani, dobili preko ljudi iz Jevrejskog muzeja u Beogradu povodom nedavnog slučaja menjanja istorije Drugog svetskog rata na Kosovu i Metohiji i negiranja progona Jevreja od kosovsko-albanskih kolaboracionista nacista.U izveštaju se ističe da su svim jevrejskim pripadnicima na ruke stavljene crvene trake sa natpisom „Jude“, čim su Nemci došli u Mitrovicu. To je bila, kaže se dalje, olakšavajuća mera za brzo iznalaženje Jevreja u cilju masovne odmazde za slučaj bilo

Odgovor Koraksiću povodom spomenika Draži u Beogradu

27. februar 2022.

Istorijska nauka i njeni plodovi su danas svima dostupni. Zato se ni Vama, a ni Vašim istomišljenicima, više ne može tolerisati bahato neznanje kao opravdanje za česte uvrede Piše: Igor Ivanović Poštovani gospodine Koraksiću, Iako imam poštovanje prema Vašim godinama, osećam obavezu da ovim putem odgovorim na izjavu koju ste dali za dnevni list Danas, povodom predloga lidera „Dveri“ Boška Obradovića da se u Beogradu podigne spomenik Draži Mihailoviću. U nameri da budete malo duhoviti a malo ozbiljni, rekli ste da se slažete sa predlogom samo ako se na Dražinoj bisti stavi u usta kama ili bajonet. Drugim rečima, nazvali ste generala Mihailovića – ni manje ni više – ubicom

Besjedi potpukovnik Petar Baćović, komandant JVuO u istočnoj Bosni (lijevo od krsta)

80 GODINA OD ZLOČINA NA RADAČKOM BRIJEGU: U nedjelju pomen žrtvama komunističkog terora

26. februar 2022.

Udruženje JVUO Trebinje poziva potomke žrtava komunističkog terora i sve ljude dobre volje da prisustvuju pomenu koji će se održati u nedjelju 27.02.2022. godine sa početkom u 12.00 časova ispred spomenika na Radačkom brijegu (Ljubomir). Na taj način biće obilježen tužni jubilej – 80. godina od od komunističkog zločina. Naime, u  februaru 1942. godine partizani predvođeni Savom Kovačevićem, Petrom Drapšinom i Dragicom Pravicom na Ljubomiru su ubili 21 mještanina, a kasnije još šest seljana. Od ukupno 30 pohvatanih ljubomirskih seljaka, 21 je osuđen na smrt, „bez konsultovanja mjesnog političkog i vojnog rukovodstva“. Smrtna presuda je za većinu izvršena 27. februara na Radačkom Brijegu pred velikim skupom vojske i naroda. Tom

Memorijalna akademija povodom 80 godina od stradanja Srba u Bojniku 17. februara 1942.

17. februar 2022.

Beseda dr Dejana Antića izgovorena na Memorijalnoj akademiji. Vek koji je za nama, za srpski narod predstavljao je epohu velikih nacionalnih dela, ali i epohu stradanja. Stradalo se u Velikom ratu, u Drugom svetskom ratu, stradalo se tokom odbrambeno-otadžbinskog rata i u vreme Nato agresije na našu zemlju. I ni jedan region, ni jedan pedalj srpskih zemalja, nije bio pošteđen ratnih razaranja i velikih ljudskih gubitaka. Zato smo se večeras okupili, ovde u Pustoj Reci, pod okriljem Radan planine, ne bi li se sa tugom i bolom prisetili jednog od najvećih postradanja srpskoga roda sa juga Srbije u XX veku. Od davnina je Pusta reka naseljena Srbima. U vreme Kraljevine

Vlado Šegrt strijeljao 19 mladih Nevesinjki

15. februar 2022.

14. februara 1945. godine Vlado Šegrt je strijeljao 19 mladih Nevesinjki. Da se ne zaboravi! Na današnji dan, 14. februara 1945. godine, Deseta hercegovačka udarna brigada NOVJ, pod komandom zloglasnog Vlada Šegrta, strijeljala je 19 mladih djevojaka u Nevesinju. „Bilo je možda previše strijeljanja… Ja to iz sadašnje perspektive razmišljam, ali iz ondašnje možda i nije, no je trebalo još više“, dio je sramne izjave Vlada Šegrta na tzv. Trebinjskom savjetovanju. Zemljoradnik, u ratu komesar Lastvanske partizanske čete, komandant bataljona Luka Vukalović, komandant zloglasnog Prvog hercegovačko – crnogorskog udarnog bataljona. Ovaj bataljon formiran je na Baljcima (Bileća) 28.01.1942. To je bila jedinica posebne namjene, sastavljena od najspremnijih ideološki motivisanih boraca

SLOBODE SE DOMOGLO 105 LOGORAŠA: Pre 80 godina u Nišu se dogodio prvi proboj nacističkog logora u Evropi (FOTO)

12. februar 2022.

Pre ravno 80 godina, 12. februara 1942, grupa najhrabrijih logoraša odvažila se da organizuje prvo bekstvo iz jednog nacističkog logora u Evropi. Piše: J. ĆOSIN Bilo je to bekstvo iz koncentracionog logora na Crvenom krstu u Nišu, osnovanog samo pet meseci ranije. Zato je ovaj proboj postao simbol prkosa, sloge, jedinstva, ali i velikog stradanja. Tog dana, gotovo 150 zatočenika iz sobe broj 12 počelo je proboj, a predvodili su ih Branko Bjegović i Dušan Tomović, koji su i uspeli da uspešno pobegnu. Taj proboj logoraša, prvi u Evropi, dao je ovom stratištu posebno mesto na zlokobnoj mapi nacističkih logora, uprkos činjenici da je u njemu za vreme Drugog svetskog

NAJNOVIJE VIJESTI

Zavet i ispovest

Uzrastanje bez zaveta, mora stvoriti slabe, perverzne i koristoljubive ljude. Narcise i

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA