Историчари су забележили да jе рациjа у jужноj Бачкоj почела 4. jануара у Чуругу и Жабљу, а масовна убиства настављена су у другим местима Шаjкашке области и у Новом Саду од 21. до 23. jануара. 1942. године. Повод за таj масовни и раниjе испланирани покољ цивилног становништва, била jе jедна акциjа припадника народноослободилачког покрета у том подручjу, у коjоj су мађарске окупационе трупе имале десет погинулих. Према подацима мађарских воjних кругова, до коjих jе дошао посланик Странке малих поседника у ондашњем Парламенту Мађарске Ендре Баjчи Жилински, jануарска геноцидна рациjа однела jе наjмање 12.763 жртве. Везане виjести: Помен жртвама рациjе у Чуругу

Требало је да прођу 74 године да би било откривено јуначко држање југословенског родољуба др Кристе Грбина (43) пред Гестапоом који га је стрељао јер је био организатор покрета Драже Михаиловића. Грбин је рођен на Корчули у Хрватској, у католичкој породици чији су се чланови изјашњавали као Југословени. На том хрватском острву данас постоји споменик жртвама нациста, на којем се налази и Грбиново име. Истовремено, у Србији, где је овог доктора правних наука и адвоката ухапсио Гестапо, зверски га мучио и стрељао у Јајинцима 25. јануара 1943. са још 24 равногорца, не постоји ниједна забелешка, чак ни у књигама. Вређао Павелића Међутим, истраживач Ратко Лековић открио је документе о Грбину

Усташе су за време офанзиве на Козару, у Јасеновац и друге логоре НДХ одвеле десетине хиљада Срба. До сада је пописано 33.398 побијених. Нема пера које би било у стању описати страхоте и ужасну атмосферу Јасеновца Средином 1942. Титова војска је на Козари доживела један од највећих пораза у целокупном Другом светском рату. Потпомогнуте Немцима, усташе су само у једном селу на Козари заклале 450 цивила, “углавном жена и дјеце”. Једног дана масакрирали су 500 рањених партизана, а партизани су ликвидирали 283 заробљених усташа. Усташе су за време офанзиве на Козару, у Јасеновац и друге логоре НДХ одвеле десетине хиљада Козарчана, међу којима је било и неколико хиљада деце. До

У првој депеши упућеној у Москву, априла 1942, у којој је говорио о Јасеновцу, Тито не помиње Србе, већ тврди да се у логору налази “више од 10.000 најбољих синова Хрватске” ТИТОВИ историчари и новинари, каријеристи и занесењаци, које чињенице нису много интересовале, деценијама су говорили да је он до краја Другог светског рата веома мало знао не само шта се стварно дешава у Јасеновцу, већ и о масовним покољима усташа над Србима и о стварном карактеру нацистичко-фашистичке Независне Државе Хрватске (НДХ). То је само по себи нелогично, јер је он највећи део Другог светског рата, од краја 1941. до краја маја 1944, провео на територији НДХ, а и од

Централни помен у знак сјећања на невино побијене Србе, Јевреја и Роме у злогласној рацији мађарских фашистичких снага изведеној 1942. године у Бачкој, биће одржан 4. јануара у општини Жабаљ. На данашњем радном састанку Одбора за обиљежавање, на чијем челу су предсједник Покрајинске владе Игор Мировић и Његово преосвештенство епископ бачки Иринеј, истакнуто је да страдање Срба, Јевреја и Рома у злогласној рацији мађарских фашиста у Јужној Бачкој није довољно историјски расвијетљено. Они сматрају да је неопходно да се сваке године, осим сјећања на рацију у Новом Саду, на достојанствен начин, централним поменом у другим насељима у Јужној Бачкој, сачува сјећање на невино побијене људе. Одбор за обиљежавање сјећања на

Драгољуб Михаиловић је правно рахабилитован, историјска наука више нема никаквих дилема око његовог родољубља и слободарске борбе, постоје бројни докази да је био први герилац који се борио против нациста на тлу поробљене Европе и да су га „савезници“ касније издали, због чега је у сваком погледу трагично окончао свој живот Aко хоћете да утврдите у којој мери се неки бивши комуниста и партизан конвертовао у Србина – говорио је професор Мило Ломпар на једном од предавања – поставите га пред искушење изношења става о судбини Драже Михаиловића: ако је у стању да изврши самопрекорачење и поштено призна Дражи антифашистичко војевање и трагичну судбину, онда је наречени бивши комуниста постао

Пуковник Mекдауел је средином септембра известио да Нојбахер нуди савезницима договор о комплетној предаји Немаца Пише: НЕНАД ЈАКОВЉЕВИЋ Генерал (Дража) Михаиловић прогласио је мобилизацију која се успешно спроводи, и до 1. септембра 1944. имаће под оружјем 100 хиљафа људи широм Југославије. Има још пола милиона мобилисаних који немају оружје. Сматра да ће немачко повлачење из Грчке ускоро почети и да ће тада лансирати општи напад на њих с обзиром да се могућност репресалија тада смањује. Овако је крајем августа 1944, непосредно по доласку у Михаиловићев штаб, извештавао амерички пуковник др Роберт Мекдауел (на фотографији горе, лево од генерала Михаиловића), шеф мисије „Ренџер“. На овом месту Српске новине доносе неке до

У Рудом се данас постројиле делегације СУБНОР и обележиле дан формирања Прве пролетерске бригаде. Главној улици и основној школи још није враћено име бригаде У Рудом су се данас пред спомеником Првој пролетерској бригади, коју је давне 1941. године овде формирао Тито, постројиле делегације СУБНОР из Београда, Ужица, Прибоја, Бањалуке, Пала, сарајевског и горажданског кантона… Предводили су их чланови Удружења бораца Прве пролетерске из Београда, захваљујући чијој упорности је и у овом веку настављено обележавање 22. децембра, који полако тоне у заборав. Свако би се у свету поносио чињеницом да је у његовом граду формирана прва антифашистичка бригада у тада поробљеној Европи, али у Рудом ни бивша власт социјалдемократа, ни ова садашња

Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице спремо, чијих је 126 чланова убијено (3): Италијански официр рапортирао и Мусолинију о ужасним злочинима над српским купрешким живљем Купрес, 2. август, 1942. година. После посете министра Андриjе Артуковића, купрешке усташе су од градића направиле право воjно упориште. За Србе jе то био нови увод у страдање. – Тако је и било – враћа сећање на причу предака Жикица Ђорђевић. – Убрзо после Артуковић, Купрес походи и командант Црне легије Анте Мошков. Домаћини су му, као знак пажње, организовали „лов“. Лов на Србе! Ловци нису далеко одмакли, тек до оближњег Беговог Села и Оджака. Ту су уловили 52 члана наше

Од нашег специјалног извештача Оснабрик, децембра – Субота ујутро, док град спава мирним европским сном, љубазни домаћини отворили су ми капију некадашњег највећег логора за официре ратне заробљенике Југословенске краљевске војске у Немачкој. Снежне пахуље, трава зарасла у коров, надограђена заштитна жица, две старе оригиналне бараке какве су биле пре 65 година и пуно неких новијих објеката које су касније подизали Британци, који су ту после маја 1945. имали своју војну базу. С једне стране логора железничка је пруга, с друге нове изграђене приватне куће. Мир и тишина царују овим простором. Оснабрик, „Офлаг 6 Ц” логор у којем је у Другом светском рату био затворен цвет војне интелигенције Југословенске краљевске војске,

У Архиву Србије пронађени документи о стрељањима из новембра 1944. године. Како је Београд извештен о погубљењима” Трагајући за документима у Архиву Србије везаним за период непосредно после ослобођења, историчар Немања Девић дошао је до извештаја Окружном партијском Комитету у Београду, у новембру 1944, у којем партијски руководиоци из Велике Плане описују како кале комунисте на масовним стрељањима. “Из приложеног списка Озне види се колико смо их до сада ликвидирали. Требало би још толико да их буде… Ликвидацију врши батаљон. Врше их тројке и петорке, али оне не знају кога ликвидирају. На ликвидацији испробавамо људе, јер то је један од најбољих начина, који стоји на расположењу. Његова одлучност, револуционарност, бескомпромисност,