Други свјетски рат Архиве - Страница 27 од 117 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Страна 27

Др Петар Зец

25. април 2019.

Да ли Петар Зец има право на рехабилитацију? Међу многима који су задужили српски народ прије Другог и у току Другог свјетског рата спада и др Петар Зец рођен 1881.г. у Курузарима код Костајнице, на Банији. Основну школу завршио је у родном мјесту, а гимназију у Загребу. Медицинске студије завршио је у Инсбруку 1905.године гдје је промовисан за доктора цјелокупног љекарства. Др Зец је још као студент ступио у редове напредне националне омладине. Био је члан Хрватско – српске коалиције. Послије Првог свјетског рата ступио је у Демократску странку, а касније, када се она подвојила, пришао је Самосталној демократској странци, чији је био члан главног одбора и потпредсједник. По окончању

Последњи преживели логораш Матхаузена: Плакао сам као дете

24. април 2019.

Душан Стојиљковић, последњи преживели логораш Концентрционог логора Маутхаузен говорио је данас на промоцији неколико књига о сликару Милошу Бајићу, такође логорашу у Матхаузену и о самом логору. На конференцији за медије у београдској Комбанк дворани представљене су књиге „Монографија Милоша Бајића” Саве Степанова, „КЛ Маутхаузен, повратак непожељан” Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић Даниловић, још једна монографија Милоша Бајића ауторке Љубице Бубе Миљковић у издању Народног музеја Србије и књига „Зашто се нисте убили” Виктора Франкла. Милош Бајић је у току Другог светског рата био одведен у злогласни нацистички логор Маутхаузен и о његовом животу и раду снимљен је филм „Линија живота” редитеља Дарка Бајића чија је премијера заказана за 8.

Рехабилитација Милана Недића правоснажно одбијена

24. април 2019.

Као премијер српске владе у Другом свјетском рату, Недић је сматран одговорним за активности у вези са Холокаустом Јевреја и логором на Бањици, као и прогоном комуниста, односно антифашиста Апелациони суд правоснажно је одбио рехабилитацију српског премијера за вријеме окупације у Другом свјетском рату Милана Недића. Апелациони суд је потврдио одлуку Вишег суда у Београду од 11. јула 2018. године када је одбијен захтјев за рехабилитацију Милана Недића, преноси Радио телевизија Србије. Тим захтјевом тражено је да се утврди да је генерал Милан Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога. Подносиоци захтјева сматрали су да је ништаво рјешење Трећег народног Среског

Харец: Откуда број жртава холокауста од шест милиона

22. април 2019.

„Шест милиона“ није, и никада није ни намеравано да буде, прецизан прорачун. База имена, текући пројекат Јад Вашема у коме покушава да прикупи име сваке нацистичке јеврејске жртве, до 2012. обухвата имена нешто преко четири милиона различитих особа Ако се у обзир узме обим оригиналних истраживања која су обављена последњих деценија поставља се питање да ли овај број истраживачи и даље сматрају тачним? Једна од најбоље познатих чињеница, ако не и опште место, о холокаусту је број јеврејских жртава које је побила нацистичка Немачка до краја Другог светског рата. Можда не изненађује да је овај број – шест милиона – оно на шта циљају порицатељи холокауста када покушавају да дискредитују

Обиљежен Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату

19. април 2019.

Полагањем вијенаца на спомен-обиљежје погинулим и умрлим борцима Народноослободилачког рата, у Дервенти је обиљежен 19. април – Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату. Начелник општине Дервента Милорад Симић рекао је новинарима да је обиљежавање значајних датума важно и због младих којима треба пренијети обавезу његовања сјећања на историјске догађаје. „Све што је вриједно треба његовати. Своју традицију треба да чувамо. Свима ће нам бити лакше када схватимо да једни друге треба да поштујемо и једни поред других да живимо“, нагласио је Симић, који је организовао пријем у Центру за културу. Он је навео да су обновљена четири споменика, у Појезни, Календеровцима, Агићима, Лугу. Предсједник дервентског Савеза удружења бораца Народноослободилачког

„Рад ослобађа“ – натпис изнад главне капије злогласног логора Аушвиц

Увар у Штутхофу оптужен за саучесништво у убиствима

19. април 2019.

Њемачко тужилаштво оптужило је деведесетдвогодишњег бившег чувара у концентрационом логору Штутхоф за саучесништво у убиству, у још једном од случајева у вези са ратним злочинима у периоду нацистичке Њемачке. Тужиоци у Хамбургу оптужили су чувара идентификованог као Бруно Д. да је помогао и подржао убиство у 5.230 случајева, током скоро девет мјесеци проведених на осматрачници логора на крају Другог свјетског рата. Према писању њемачког листа „Велт“, који је први објавио вијест о оптужби, бивши чувар је током добровољног испитивања прошле године признао да је био свједок одвођења људи у гасне коморе у логору. Он је рекао да се осјећао лоше због људи у логору и да није знао зашто су

Сутра обиљежавање Дана ослобођења у Другом свјетском рату

18. април 2019.

У Дервенти ће сутра бити обиљежен 19. април – Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату. Програм обиљежавања почеће у 11.00 часова полагањем вијенаца погинулим и умрлим борцима Народноослободилачког рата на спомен-обиљежје код Основне школе „Никола Тесла“, најављено је из општине Дервента. Начелник општине Дервента Милорад Симић уприличиће у 11.30 часова свечани пријем у Центру за културу. У Другом свјетском рату 1.350 мјештана ове општине убијено је у логорима, затворима и на кућном прагу, подаци су општинског Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата. Основна школа „19. април“ у Дервенти сутра ће прославити Дан школе, када ће приредити Ђачки базар, који ће бити отворен у 12.00 часова. Извор: СРНА

Обележено 75 година од савезничког бомбардовања Београда

16. април 2019.

Полагањем венаца на спомен плочу жртвама савезничког бомбардовања 1944. године, на згради некадашњег Градског породилишта, на пригодан начин обележена је 75. годишњица бомбардовања Београда од стране савезника у Другом светском рату, преноси Танјуг. Венце на спомен обележје на згради у Крунској улици положили су градоначелник Београда Зоран Радојичић, ректор Београдског универзитета Иванка Поповић, и в.д. директора Завода за заштиту здравља студената Марија Обрадовић. Градоначелник Београда Зоран Радојичић рекао је да је бомбардовање београдског породилишта тешко објашњива и апсурдна ствар, „да нас савезници и пријатељи са 600 авиона бомбардују”, и да се десе „овако ужасне ствари”. „Не знам које би то речи могле да објасне, потребно је да се сећамо и

Издајник до последњег дана

16. април 2019.

Било да узоре у настанку „Збора” виде у нацистичкој Немачкој или фашистичкој Италији, саговорници „Политике” кажу да је његов оснивач био највернији савезник окупатора у Другом светском рату Колико заправо знамо о Димитрију Љотићу (1891–1945) и његовом покрету „Збор”, односно љотићевцима? Било да узоре у настанку „Збора” виде у нацистичкој Немачкој (која га је и финансирала), фашистичкој Италији или покретима у другим земљама, саговорници „Политике” кажу да је у току окупације Љотић био квислинг и колаборациониста, чије су паравојне формације гушиле устанке и учествовале у прогону Јевреја и српских цивила. Тиме је постао највернији савезник немачког рајха у окупираној Србији. Овај Смедеревац из угледне грађанске породице, учесник балканских и Првог

Градоначелник Блајбурга: Није нам драго што долазе неонацисти

15. април 2019.

Аустријски градић Блајбург не жели да за своје име везује негативне конотације због чега све што се догађа постаје проблем на вишем, регионалном нивоу. Локална власт је објавила недавно резолуцију којом тражи од надлежних државних институција да ствари реше путем законских оквира, рекао је за хрватски „Нови лист“ градоначелник Стефан Висотчник. „Међутим, оно што примећујемо у последње време је то да се овом обележавању све више прикључују неонацисти из пола Европе, па је тако прошле године било девет пријава и седам пресуда, а стижу и различите групе које се све више шире према самом граду Блајбургу“, објашњава градоначелник Блајбурга. Висотчник каже да им није драго да град и Аустрија као

Да ли је обданишту место у бившем логору смрти

14. април 2019.

Пре две деценије Миодраг Крсмановић је платио Спасићев павиљон два милиона марака, суд је потврдио да је уговор ништаван, а он ту, после дискотеке, галерије, ресторана и теретане, прави „Савско обданиште” План да у некадашњем Спасићевом павиљону на Старом сајмишту у Новом Београду, где су биле логорска болница и апотека, отвори вртић „Савско обданиште” могао би да се изјалови власнику објекта Миодрагу Крсмановићу, који је изгубио спор са државом око власништва над тим здањем. Крсмановић је, како тврди за „Политику”, 1998. године од тадашњег Завода за изградњу града за два милиона марака купио објекат, али је држава тражила поништење купопродајног уговора. Да је вођен спор и донета пресуда у корист

Обиљежене 74 године од ослобођења општине Шамац

12. април 2019.

У Шамцу су данас обиљежене 74 године од ослобођења општине у Другом свјетском рату у којем је живот изгубило 619 лица, од којих 187 бораца. Вијенце код Спомен-костурнице жртвама Народноослободилачког рата положили су представници општине Шамац, општинске Борачке организације и шамачке Социјалистичке партије. Предсједник општинске Борачке организације Шамац Лазар Благојевић рекао је да је, од 619 погинулих, на споменику уписано 506 Срба. Он сматра да жртава има више, можда и око 1.500, те истакао да и те жртве заслужују помен. Начелник Одјељења за општу управу Шамца Лепа Тривић истакла је да представници општинске управе долазе на овај дан код споменика у Видовданском парку да се поклоне жртвама. Обиљежавање су организовали

Бошко Антић: Трагедија испод Савског моста 1941. године

12. април 2019.

Након повлачења у Савско београдско пристаниште, посаде су мониторе Речне флотиле Краљевине Југославије потопиле 12. априла 1941. године да не падну Немцима у руке који су већ били на прилазима Београду Поред већ легендарног монитора „Драва“ и преостала три монитора Речне флотиле Краљевине Југославије су извршила свој задатак и поред издаје команданта и начелника штаба Речне флотиле. Након повлачења у Савско београдско пристаниште, посаде су их потопиле 12. априла 1941. године да не падну Немцима у руке који су већ били на прилазима Београду. На посаде укрцане на реморкере, инжењерија је срушила савски железнички мост и том приликом је погинуло 95 чланова посаде. Овај догађај је код нас остао непознат.

Злочини домаћих ШВАБА и УСТАША над сремским СРБИМА

11. април 2019.

Домаћи Немци у Срему, организовани у СС јединицама и хилфсполицији чинили су главнину војних и полицијских одреда, који за све време окупације спроводе убијања, хапшења, пустошења и пљачкања. Немачки, фолксдојчерски извори представљају их као чуваре реда, и истичу њихово залагање да се у Срему одржава ред и мир. Такође помагали су, као и сарађивали са усташама у сповођењу расне и верске политике, у циљу мучења, конвертовања и убијања српског становништва. Одговорни за страдање десетина хиљада Сремаца Немци одређују смер и замах мера управљених против домаћег, српског, јеврејског и циганског становништва и зато њима припада и главна одговорност за страдање и уништење десетина хиљада Сремаца. У тим пословима истиче се, пре

Обиљежавање 78 година од отпора нацистичкој окупацији

11. април 2019.

У Бијељини ће сутра бити одата почаст борцима Првог јуришног /четничког/ батаљона Војске Краљевине Југославије који су погинули у одбрани Семберије у Другом свјетском рату. Испред Спомен-плоче безименим јунацима на градском гробљу у Пучилама свијеће ће прислужити и положити вијенце и цвијеће представници Градске борачке организације, Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918, Удружења Краљевина Србија, Удружења српских домаћина и Спомен-храма Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских. У част и помен официрима и војницима Првог јуришног /четничког /батаљона Војске Краљевине Југославије који су 12. априла 1941. године дали животе у одбрани отаџбине биће служен парастос и одржан историјски час, најавили су организатори. Обиљежавање 78 година од отпора