arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Spomenik "Porodica"

Програм “Ледена тишина” Kултурног центра Новог Сада

21. јануар 2022.

Сећање на жртве најтрагичнијег догађаја у историји Новог Сада у прошлом веку, Новосадске рације и Холокауста, тема је програма који Kултурни центар Новог Сада организује девети пут под називом “Ледена тишина”. Аутор: Г. Нонин Поред Помена жртвама рације на Kеју жртава рације код споменика “Породица”, централног догађаја који се организује у недељу, 23. јануара у подне, ова институција организује и низ програма посвећених сећању на страдање народа на територији Војводине. Предавањима и изложбама, желећи да подсети, представи и отргне од заборава највеће злочине у историји.Новог Сада, Kултурни центар Новог Сада, годинама организује програм “Ледена тишина” током јануарских дана када се у граду обележава годишњица Новосадске рације. Ове године, навршава се

Ivanji.jpg

Како сам преживео »новосадску рацију« – Иван Ивањи

10. јануар 2022.

Иван Ивањи рођен jе 1929. године у Зрењанину. Књижевник jе и преводилац. Родитељи, обоjе лекари, Јевреjи, убиjени су 1941. године, а он се спасао бекством код рођака у Нови Сад. Ту jе ухапшен у марту 1944. године, после чега jе био заточен у концентрационим Логорима Аушвиц и Бухенвалд до априла 1945. године. ЗА ВРЕМЕ „НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ“ ПОЛИЦАЈЦИ СУ ДОЛАЗИЛИ И У СТАН МОГ СТРИЦА, ГДЕ САМ ТОГ ЈАНУРА 1942. ГОДИНЕ БОРАВИО. ПОЛИЦАЈЦИ СУ УГЛАВНОМ БИЛИ УЧТИВИ, А ЖАНДАРИ УБИЦЕ. ПИТАЛИ СУ КО ТУ СВЕ ЖИВИ, ПОГЛЕДАЛИ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ, ЗА ДЕЦУ – СТРИЧЕВЕ СИНОВЕ И МЕНЕ – БИЛА ЈЕ ДОВОЉНА ЂАЧКА КЊИЖИЦА. КАД СУ ДРУГИ ПУТ ДОШЛИ, ЗАВИРИЛИ СУ И У ПОНЕКИ

Припреме за новосадски покољ

9. јануар 2022.

Фекетехалми-Цајднер је другог дана Божића 1942. од владике Ћирића захтевао да потпише припремљен проглас којим би народ позвао на мир и покорност. Владика је то, међутим, одбио У Шајкашкој се за време рације поновило оно што се већ догодило у току војне акције чишћења у априлу 1941. године: прецењена је, с једне стране, снага оних који су учествовали у отпору, а са друге, догодили су се колективно позивање на одговорност месног становништва и масовна одмазда. Ово, у делу своје књиге „Мађари у Војводини 1918 – 1947“, у којем анализира крваве догађаје из јануара 1942, констатује позната историчарка др Енике А. Шајти, професорка Универзитета у Сегедину и водећи мађарски истраживач догађања

Хероји који су дали животе да би спасили Дражу од Немаца

3. јануар 2022.

Две београдске улице однедавно носе имена Александра Мишића и Ивана Фрегла и на тај начин барем делимично је исправљена велика историјска неправда. Пише: Предраг Савић, адвокат и писац Oноме ко зна чекати, време отвара врата. Ова мудра изрека показала се пре десетак дана као тачна у случају свих оних који су се залагали за исправљање велике историјске неправде учиињене из идеолошких разлога двојици јунака који су се свесно жртвовали – Александру Мишићу и Ивану Фреглу. Одлуком Скупштине Града Београда Улица Људевита Посавског на Вождовцу преименована је у Улицу мајора Александра Мишића, сина војводе Живојина Мишића. Одлучено је и да у општини Звездара Шибеничка улица буде преминована у Улицу мајора Ивана

Монографија нишке историчарке – Словенци у Србији под немачком окупацијом 1941-1944

27. децембар 2021.

Историчарка из Ниша, Ивана Груден Милентијевић, објавила је моногафију „Словенци у Србији под немачком окупацијом 1941-1944.“, која представља проширено издање њене претходне публикације „Страдање Словенаца у Нишу током Другог светског рата“. Иванина интересовања као историчара -истраживача, везана су подједнако за Други светски рат као и за Словенце, будући да има словеначко порекло. Најсуровији сукоб у историји човечанства, Други светски рат, резултирао је вишемилионским жртвма, огромним материјалним разарањима и великим променама на политичком, економском и културном плану савремене цивилизације. Након окупације Краљевине Југославије 1941. године немачке снаге су приступиле процесу депортације једног дела словеначког живља са простора јужне Штајерске и Крањске, на територију поробљење Србије. Радило се о практичном спровођењу идеолошког

Душан Буковић: Случај Светозара Вукмановића „Темпа“

25. децембар 2021.

„Главни циљ наше борбе јесте уништење наших класних непријатеља“, – Душан Јерковић Светозар  Вукмановић  Темпо (Подгор, код Цетиња 1912 – Режевићи, код Петровца 2000), дипломирао  је  права  у Београду, у Србији. По народности је  Црногорац  ( Види: Редакциони одбор,  Ко је ко у Југославији,  Београд 1957, стр. 786). Његов отац је био присталица тзв. „зеленаша“.  Вукмановић је имао брата Луку, свештеника, који је био присталица монархије.  Луку су комунисти ухапсили у Словенији и стрељали 1945. године. Светозар није  ни прстом мрднуо да спаси ухапшеног брата, јер се држао комунистичког  класног  начела:  убиј ближњег свога! Члан СКОЈ-а од 1933, а члан КПЈ од 1935.  године. Такође, био је  члан ЦК КПЈ

srdjan-cvetkovic.jpg

СКОРО 30 ОДСТО СВИХ РАТНИХ ЖРТАВА ПАЛО НАКОН ОКТОБРА 1944. ГОДИНЕ

24. децембар 2021.

Заједно са страдањем на Сремском фронту и жртвама „дивљих чишћења“ по Србији, готово 30 одсто свих ратних жртава у Србији пало је послије октобра 1944. године, истиче историчар Срђан Цветковић. Цветковић у фељтону „Чишћење Србије од `народних непријатеља` 1944-1953“, који је објавила „Политика“, навео је да је на нивоу Југославије тај проценат знатно нижи и креће се од 15 до 20 одсто, односно око 150.000 од укупно око милион жртава, колико се процјењује. Број страдалих у различитим акцијама „чишћења“ по ослобођењу Србије током 1944. и 1945. године је већи од 70.000. Жртве су у Србији убијане на различите начине, ликвидацијама, осудом на смрт, умирале су у логорима, убијане у потјерама

НОВО ХРВАТСКО „РЕМЕК ДЕЛО“: Усташама приписују заслуге српских хероја! (ВИДЕО)

21. децембар 2021.

Ново ревизионистичко (не)дело нам је стигло из Хрватске. Иако смо навикли на разне покушаје комшија да се „оперу“ пред историјом, овај пут сведочимо бизарности какву дуго нисмо имали прилике да видимо. Како пише један од водећих српских филмолога и историчара филма Божидар Зечевић у новом броју „Печата“, документарни филм „Амерички пилоти у Хрватској 1941-1945“ у режији Николе Кнеза, америчко-хрватског филмаша, говори о „љубазном и пажљивом поступању према америчким зракопловцима чији су зракоплови оборени изнад Хрватске и Босне током Другог светског рата“, али и о „страдању Хрвата од стране диктатуре српске монархије у Краљевини Југославији“. – На плакату овог филма, објављеном на загребачком „Макспорталу“, ову болесну легенду рекламира генерал хрватског зракопловства,

Фото: Архива | Одзвонило усташком скупу у Блајбургу?

Аустрија забрањује скуп у Блајбургу

24. новембар 2021.

Неуобичајено оштрим језиком је аустријска национална телевизија ОРФ пренела вест да „Аустрија убудуће забрањује хрватску ревизионистичку манифестацију у Блајбургу“. ОРФ у извештају наводи да је „усташки сусрет у Блајбургу заувек историја“, као и да ће Влада у среду прогласити забрану после многих година критика. „Тај скуп је увек најављиван као црквени догађај, док се у стварности радило о сусрету старих и нових нациста који су се окупљали да славе фашистички усташки режим“, каже се у извештају ОРФ-а. Аустријским гледаоцима се објашњава „да се на годишња окупљања долазило са фашистичким симболима на заставама и мајицама, окупљало се на хиљаде десних екстремиста, с њима заједно измешани припадници хрватске цркве и државе“. „Велики

ЛИСИЧЈИ ПОТОК – крвави траг ‘Слободе’

23. новембар 2021.

Ништа се није промијенило, баш ништа! – говорим себи док чекам такси у улици Титовог генерала Косте Нађа. И Коста и Пеко Дапчевић и данас су закићени београдским булеварима… Па нека су, од те 1944. до данас они и њихови унуци владају Србијом. Комунистичка петокрака само је пожутила у евроунијатску Даницу, а стари пролетаријат постао је голи капиталистички ресурс. Пише: Горан Лучић Од октобра 1944. Београд је црвенио од убијене крви заклете Краљу и Богу. Још данас је добрано модар од овог партијског ислеђивања. И ове године сам кренуо на једно од највећих стратишта комунистичког злочина у Београду. Помен у Лисичјем потоку, старом београдском излетишту Краљева чесма, тик испод двора

ПОГЛЕДАЈТЕ НОВИ ТРЕЈЛЕР О СТРАДАЊУ СРБА У НОРВЕШКОЈ (Карашјок)

7. новембар 2021.

Норвешка екипа коју предводи режисер Кјетил Палмqуист, продуцент Бранко Димески и историчар Кнут Фловик Тхоресен ускоро у Србији, где ће наставити снимање у Нишу и Београду. За сајт Српска историја режисер Кјетил Палмqуист преноси: Протеклих дана провели смо у Лапонији – Карашјоку,  где смо наставили  снимање филма Логор Смрти у Карашјоку. Користили смо најсавременију технику како бисмо гледаоцима представили страдање Српских логораша у Карашјоку. Екстремни услови и температура од – 19 у октобру која у каснијим периоду  достигне  читавих – 50 степени била је један од непријатеља Српским логорашима. Такође у промо видео можете видети логор  у коме су Српски логораши били смештени. Велики број њих око 70 % је

Епископ Иринеј Ћирић

Спасао децу, а скојевци га изболи ножем

27. октобар 2021.

Навршило се 66 година од смрти Иринеја Ћирића, једног од најзначајнијих архијереја СПЦ у прошлом веку. Из злогласног мађарског концентрационог логора Шарвар спасао 2.800 деце, а умро од батинања У години која је на измаку навршило се 66 година од упокојења епископа Иринеја Ћирића (1884-1955), једног од најзначајнијих и најтрагичнијих архијереја СПЦ не само свог доба, већ целог прошлог века. На челу Епархије бачке Ћирић је, наиме, био током Другог светског рата, када је она, окупана у невиној српској крви, била под мађарском окупацијом. То ће га, доцније, практично коштати живота. – После рата, комунистичке власти су га због наводне сарадње са окупатором 17 месеци држали у кућном притвору. Литургију

ТРАГИЧНА СУДБИНА ДР ДИВНЕ ВЕКОВИЋ: Прву жена љекара у Црној Гори комунисти брутално убили на Зиданом мосту

25. октобар 2021.

Др Дивна Вековић, из васојевићког села Лужац, студије медицине завршила је на Сорбони 1909. и била прва жена лекар у Црној Гори. Као добровољац била је уз Српску војску током Великог рата и пробоја Солунског фронта. Добила највиша српска и француска одликовања. У Београду докторирала књижевност. Прва превела „Горски вијенац” на француски. Објавила важне радове из филологије, лингвистике, етнографије… Без суђења и образложења, у ноћи 17/18. мај 1945, комунисти су је убили на бестијалан начин. Пише: Милица Краљ У избегличким колонама које су се 1944/45. кретале путем смрти није била само једна поражена и издана војска која је до последњег даха бранила отаџбински завет „За крст часни и слободу златну”.

Петар В. Шеровић: Уосталом, сматрам да се злочини комуниста над српским народом не смеју више прећуткивати

19. октобар 2021.

Обезглављење Србије и њене престонице дошло је као кулминација плански спровођене терористичко-злочиначке активности врха КПЈ. Спомен обележје жртвама комунистичког терора у Лисичијем потоку (Фото: Мондо) Ево нам још једног 20. октобра. Ево нам најаве још једног у дугом низу традиционалних обележавања датума ослобођења Београда од немачке окупације током Другог светског рата. Ево нам и још једне пројаве вишедеценијског заглушујућег мука српске јавности, пре свега и изнад свега представника надлежних државних институција Србије као и бројних домаћих невладиних организација за промоцију и заштиту људских права, а у погледу њиховог односа према ноторној чињеници да су у Београду управо од тог 20. октобра 1944. до марта 1945. године (и у целој Србији

Краљевачки 14. октобар 1941: Смрт у лагеру

15. октобар 2021.

Ванредно стање са преким судом уведено је у Краљеву 15. октобра 1941, истог дана када је почело стрељање талаца. Испред митраљеза војника 749. пешадијског пука 717. посадне дивизије Вермахта, од којих су 2/3 чинили Аустријанци, таоци су натерани да копају ровове, не слутећи да ће то постати њихове раке. Пише: СИЛВИЈА КРЕЈАКОВИЋ Ванредно стање са преким судом уведено је у Краљеву 15. октобра 1941, истог дана када је почело стрељање талаца. Испред митраљеза војника 749. пешадијског пука 717. посадне дивизије Вермахта, од којих су 2/3 чинили Аустријанци, таоци су натерани да копају ровове, не слутећи да ће то постати њихове раке. Као одмазду за устаничке нападе на окупациону војску, војници Вермахта

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА