Каплар Броз убио племића Вукотића

Ко призива Тита, злотвора, и отвара му врата у освит 21. вијека. Већ се чују тесле како закивају штице на скели за Титов споменик, и тупи удари крампа, који копају раку за постамент споменика овом зликовцу.

Шта све крију подруми Кремља тек ће се објавити: након историјских дистанци и враћања Русије Русији, истраживачи су почели залазити и са друге стране тих зидина, и прелиставати странице тајних архива, како о Другом свјетском рату – о фашистима и комунистима – тако и о тајним друштвима и службама, али и о појединим актерима, злочинцима, убицама који су кројили историју, и цртали мапе народа.

Борислав Пекић, српски писац „пореклом“ из Шавника – гдје „пада дубок снег“ – написао је „Како упокојити вампира“, али и ми би могли написати нашу верзију о упокојењу вампира, и уопште повампирењу једне идеологије, и ми би морали поставити питање: како упокојити вампира Јосипа Броза званог Тито?

Да ли ће се икада сазнати ко је био тај никоговић – чији је псеудоним шифра – ко је био навјећи непријатељ српског народа у историји? Ни хиљаде прилога за биографију овог шумског маршала нијесу га дешифровале, и одговориле на питање: ко је стварно био, и откуда је доскитао?

И друго: због чега се опет Броз повампирује? Ко призива Тита, злотвора, и отвара му врата у освит 21. вијека. Већ се чују тесле како закивају штице на скели за Титов споменик, и тупи удари крампа, који копају раку за постамент споменика овом зликовцу.

У наше дане, истраживачи, млади српски историчари, провјетравају подруме Кремља. Ко је ликвидирао, и зашто, Петка Милетића, Мустафу Голубића, и ко га је издао, и редом… (У сваком случају, ово неће бити књижевна фикција попут оне Жидове и његових провјетравања подрума Ватикана).

Јосип Броз је у два свјетска рата учествовао у најстрашнијим злочинима над српским народом. У Првом свјетском рату у аустроугарској војсци, у Другом свјетском рату, као самозвани маршал, и комадант партизана у Југославији – Југославији коју су Срби створили, остављајући кости по медитеранским морима и балканским гудурама.

Каплар Броз постаје маршал Тито. Страшна биографија у само једној простој реченици. Реченица од пет ријечи, од којих су свије чинови. Габријел Маркес није имао такав лик у свом дјелу о диктаторима.

Да начнемо причу од једног битног – можда пресудног момента у каријери овога злочинца, аустроугарског нишанџије, штабс фелдвебела Јосипа Бороза. Битка на Мачковом Камену одиграла се од 19. до 22. септембра 1914. године. Подриње, то су лијепи, таласасти прегиби и перивоји око доњег тока ријеке Дрине са регијама Азбуковицом, Јадром, Лешницом, Мачвом… У те дане, на Мачковом Камену, на живот и смрт судариле су се двије војске: Аустроугарска жуто-црна монархија, и Српска војска са двоглавим орлом Немањића. У тој страшној бици погинуло је 1.200 аустроугара. Најпознатији јунак са Мачковог Камена је мајор Светислав Марковић, који је на челу српске војске, одлучујући – самоубилачки јуриш – главом крунисао.

У бици на Мачковом Камену, тешко је рањен и принц Ђорђе Карађорђевић. (Спомен костурница српским витезовима подигнута је 1936. г).
У једном дану, на Мачковом Камену, погинула су и два братанића краљице Милене, официри у војсци Краљевине Србије: мајор Никола Марков Вукотић, који је војну академију завршио у Паризу, на престижном Сан Сиру (на којој је највише војне науке завршио и Краљ Петар Карађорђевић), и млађи брат, капетан Јован Марков Вукотић, који је војну академију завршио у Италији. Браћа, витезови Вукотићи, са исуканим сабљама погинули су у јуришу, предводећи српску војску, тада, најславнију војску у Европи, која је, мало прије тога, побиједила и у балканским ратовима, и сатрла Турско царство. (Да није било српске артилерије – никад не би пао ни Скадар). Бијаше дошло вријеме да Српска војска сатре и Аустро-угарску трулеж.

Неколико пута Мачков Камен је прелазио из руке у руку, борило се за сваки ров и сваку коту, са једне стране Прва армије под командом војводе Степе Степановића, а на другој 42 вражја домобранска дивизија, у којој је као нишанџија био каплар Јосип Броз.

Након те битке, „дочасник“ Јосип Броз је унапријеђен, још и одликован, зато што је као одличан стрелац, убио неколико официра, који су к`о соколови летјели пред српском војском. Броз је унапријеђен, произведен из каплара у подофицирски чин. Више него прецизна аустроугарска војна администрација („Дневник 42. вражје дивизије“), потврђује да је једног од официра српске војске, Катуњанина Николу Маркова Вукотића, у јуришу, убио швапски каплар – нишанџија – Јосип Броз; унука војводе Петра Вукотића с Чева, и једног од најбољих изданака српске Црне Горе. Иначе, Јосип Броз био је изузетно прецизан стрелац, и одличан мачевалац.

Броз је 1913. у Будимпешти освојио сребрну медаљу у мачевању, да би цијела реперзентација царске војске, ступила у редове „казнене експедиције“. Броз је цијелог живота био и страсни ловац, како је то у традицији аустроугарске монархије.
Броз је заобилазио своје учешће у Првом светском рату, и своју крваву швапску униформу. Само једном, пред Ранковићем, показао је изванредно познавање терена око Љига, али, друг Марко, посавјетова га је да се мане тих успомена.

Док су из 42. хрватске вражје домобранске дивизије дезертирали Срби, велики број Хрвата, муслимана, он, Јосип Броз, острашћено је ишао напријед, и убијао не само српске војнике, него, по Мачви, у саставу Кук „казнене експедиције“ вјешао је српске дјевојке, жене труднице, а за та злодјела добио је и други орден: „Сребрену колајну“. Аустроугарски војници нијсу били такви џелати и убице, зликовци: то су радили само звијери које су џемргале на српском језику.

Ту су и коријени братоубилачког рата 1941. Имао је тај зликовац већ велико искуство, и није му било тешко да опет донесе одлуку о убијању Срба – програм о затомљењу Срба. Свакао, у руским архивима забрављен је и досије Јосипа Броза, у којој се налази тачан датум кад је постао агент Коминтерне.

Такав агент, морао је тачно, прецизно, до у детаље да изложи своју биографију, одн. своју прошлост и своје дјеловање, а ако би нешто испустио, и ако би се утврдило да је нешто сакрио, такве агенте су, по кратком поступку – убијали. У Москви се није смјело лагати! У тим списима, и исповијестима!, који ће ускоро бити јавни, постоји прецизан опис убистава – ликвидација – Јосипа Броза, и на Мачковом камену, и звјерствима у Мачви, и редом.

Тадашњим Совјетима то ни најмање није сметало, јер Југославија није признавала Совјетски савез, а о убиствима српских официра, мислили су исто као и о њиховим убиствима руских царских официра.
Убиство мајора Николе Марковог Вукотића (најобразованијег и најшколованијег официра Црне Горе), и још неколико српских официра, директно су трасирали животни пут Јосипа Броза.

Одликовања и унапређења, аутоматски су препоручиле нишанџију, каплара, „дочасника казнене експедиције“, штабс фелдвебела Јосипа Броза, и команда га премјешта на руско ратиште, у Галицију, у најжешће борбе гдје су се тражили баш такви солдати, и таквих вјештина ликвидатори: речено савременим језиком – снајперисти – хладне убице.

Но, након аустроугарског слома, и заробљавања Јосипа Броза, у заробљеништву се волшебно пребацује у комунистичке активисте, а доцније постаје и агент.

И, опет иста ствар, иста вјештина убијања, препоручила је Јосип Броза (сада једног од најважнијих агента Коминтерне), да буде ликвидатор у Шпанији, у Грађанском рату. Јосип Броз, агент Коминтерне, 1937. год. лично је убио, такође агента Коминтерне, Благоја Паровића у Шпанији: чак је фотографисао Паровићев леш као доказ о ликвидацији. Паровић и Броз припадали су истој, Загребачкој партијској организацији од 1926. до 1928. Зашто је агент Броз ликвидирао агента Паровића, није тешко закључити. Броз је у Шапнији убио још десетине Срба.
Угледајући се на официре, витезове, браћу Вукотиће, Чево је било сво бјелашко, а Вукотићи – главни ујединитељи.

Други брат краљице Милене, војвода Стево Вукотић, био је учесник Подгоричке скупштине, и члан Извршног одбора, који је у Београд однио (заједно са митрополитом Гаврилом Дожићем), Одлуке Подгоричке скупштине о уједињењу.

Марко Вукотић, отац официра Николе и Јанка, јунака са Мачковог камена, морао је да бјежи из Црне Горе од терора зета, краља Николе. Познато је да је на Чеву била чета бјелаша Ђукановића, и у том великом историјском времену, сви су били Срби.

Сиоран је рекао да пад Запада почиње падом Аустро-угарског царства. У међувремену, монтенегро подиже спомемик аустријском каплару Јосипу Брозу. Браће Вукотића нико се не сјећа.
Које тајне крије „Дневник 42. вражје дивизије“. Нови увиди у историју, откриће право лице Јосипа Броза. Као што је и откривен фашистички злочинац Курт Валхајм.

Аутор:  Бећир Вуковић

Извор: ИН4С