Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.
НАЈСУРОВИЈИ злочин на простору бивше СФРЈ догодио се у селу Сијековац, код Босанског Брода, 26. марта 1992. године. Хрватска војска масакрирала је 250 Рома, од којих 116 малишана. Најмлађем су биле две, најстаријем 15 година. Они су у конвоју од четири аутобуса покушали да оду у Италију и постоје докази да су пропуштени кроз српске линије. Нико није знао шта се с путницима десило све до 2004. када су ексхумирана 23 дечја тела у Сијековцу. Свим жртвама били су извађени органи, а већина је била обезглављена!
У насељу
Сијековац тог 26. марта 1992. године припадници регуларне војске Републике Хрватске
заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из Хрватске и
БиХ које су формирале СДА И ХДЗ убили су 19 српских цивила.У само једном поподневном часу убијено је 19 Срба, од којих је најмлађа жртва имала 16, а најстарија 72 године. Наредних дана
убијен је још 41 Србин. Тијела убијених су данима вожена у камионима–хладњачама
да би касније била сахрањена у масовне гробнице или су бачена у ријеку Саву. Још се за једним бројем убијених Срба из
Сијековца трага и воде се као нестали. Побијени Сијековчани су
жртве првог ратног злочина у БиХ. О том злочину постоје бројни докази, као што
постоје докази и о другим злочинима у Броду, чије су жртве били Срби. Предмет
са доказним материјалом 22. маја 2002. године предат је хашким истражиоцима, а
Хашки суд је предмет 2006. године уступио Тужилаштву БиХ за ратне злочине, које
до сада ништа круцијално није учинило да злочин буде осуђен. Представници удружења породица жртава сматрају да Тужилаштво и Суд БиХ избјегавају да пред лице правде изведу праве наредбодавце и извршиоце злочина над српским цивилима у Сијековцу који се вјероватно налазе у Хрватској.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из
Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле
у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу. Из „Данице“ се вратило
неколико стараца, један дечак млађи од 16 година и неки из мешовитих бракова. Сви
остали су завршили у незапамћеним мукама: од маља, секире, или полуживи у ланцима
стрмоглављени су у бездане Велебита. Неки су заклани током транспорта подвелебитским
каналом према отоку Пагу. Постоје озбиљне индиције и докази да их је значајан, али
неутврђен број, завршио у голготи Слане на отоку Пагу. Сведока о овим стратиштима
наших очева, браће и родбине дуго није било. Ипак, појавили су се живи сведоци,
међу њима и побегли са Велебита. Истине су дошле на светло дана, оне сведоче о страхотама
и безумљу хрватских усташа, безумљу каквом нигде на свету нема примера. После хапшења
Срба у Грубишном Пољу, сутрадан 28. априла 1941. , на тадашњем сајмишту у Гудовцу,
убијено је 195 везаних, недужних Срба.
Да се не заборави: 1942.- Током Другог светског рата усташе су на планини Папук, у западној Славонији, уништиле (и претходно опљачкале) сва села. Том приликом већина Срба је зверски убијена јер су били само криви што су Срби и православци.
2016 - Злочини на планини Папук
Злочини на планини Папук
Да се не заборави: 1942. - Током Другог светског рата усташе су на планини Папук, у западноj Славониjи, уништиле (и претходно опљачкале) сва села. Том приликом већина Срба jе зверски убиjена jер су били само криви што су Срби и православци.