Календар геноцида: 30. јул 1941. Кордун, Банија, Ливно, Горски котар, Бос. Крајина

На Огњену Марију 1941. оружане формације Независне државе Хрватске уз подршку локалних Хрвата католичке и муслиманске вјере, починиле су стравичне злочине над Србима.

Јама Шпејарка на брду Близница, Оштарски Станови, котар Слуњ и Вељун. Усташе из Раковице, Лађевца и Слуња су 30. јула 1941. године у општинама Дрежник и Раковица ухапсили велики број Срба. Исти дан побили су их на две локације код Оштарских Станова. Прва група ухапшених Срба одведена је на брдо Близница и побацана у јаму Шпејарку, док је сат времена касније друга група ухапшених Срба побијена и бачена у унапријед ископану јаму на имању Николе Божичевића удаљену 300 метара од јаме Шпејарке. Са јаме Шпејарке су успјела побјећи три свједока: Милан Квочка, Илија Јездић и Милован Ћујић. На Близници код јаме Шпејарке, тога дана усташе су заклале 76 људи, а у ископаној јами на њиви Николе Божичевића, поред цесте Раковица-Слуњ, још 74 човјека.

Извор: Котар Слуњ и котар Вељун у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Књига 1, Хисторијски архив, Карловац 1988., стр. 93-97(Спомиње се да је код јаме убијено 87 људи), 153-155.

Милан Бекић, Иво Бутковић, Славко Голдштајн, Округ Карловац, Институт за хисторију радничког покрета, Загреб
1965., стр 95-96.

Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 38-49.
Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД

Просвјета, Загреб 2005., стр. 145-149, 334(Аутор наводи да је над јамом страдало 106 људи, а у ископаној јами 71).

Ливањско поље – У јаму Равни Долац хрватске усташе су на Огњену Марију 1941. године живе побацали 218 жртава. Нако шест недјеља и три дана из јаме су живе извучене 13 жена и један мушкарац. Након 50 година потомци жртава есхумирали су кости побијених, умили их, осунчали и похранили у новоизграђену крипту покрај цркве Успенија Пресвете Богородице у Ливну. На жалост, 1992 године потомци злочинаца су минирали крипту и на тај начин учинили нови злочин над остацима невиних жртава.

Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“

Село Челебић, општина Ливно. Усташе су 30. јула 1941 године у школском дворишту у селу Челебић, на звјерски начин поубијали 416 Срба свих узраста. Зликовци су убијали брадвинама, сјекирама и сатарама.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 27.

Драгоје Лукић, Родитељ покошеног нараштаја, Музеј жртава геноцида, Београд 2008., стр. 104. Аутор наводи да су сви мушкарци из села поубијани у току ноћи 29. јула 1941. године и бачени у јаму Бикуша, у коју су мало касније усташе убациле и  жене и дјецу из села Челебићи. Биланс је био 317 одраслих и 176 дјеце.

Примишље, Тоболић и Тоуњски Тржић, котар Слуњ и Вељун. У вечерњим часовима 29. јула 1941. године стигао је из Огулина један камион са 40 усташа које је предводио Јосип Томљеновић Брацо. Те вечери у Примишљу ухапсили су 28 Срба, у Д. Примишљу 8, Г. Примишљу 6, у Тоболићу 6 и у Тоуњском Тржићу 8 Срба, њих укупно 56. Сви ови људи одвезени су камионима у Огулин и убијени 30. јула 1941. године ножевима, те бачени у јаму под Клеком.

Извор: Котар Слуњ и котар Вељун у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Књига 1, Хисторијски архив, Карловац 1988., стр. 92-93.
Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 37.

Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“– Глински покољ. 29. јула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Бајић јаме, код Костајнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. јула 1941. поклале 280 српских сељака.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005.

Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раније ископани ровови југославенске војске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. јула до 14. аугуста 1941. године убијено је на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дјеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гојковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Ријеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убијено је 4.000 српских сељака.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005.

Лађевачки Јелвик, удаљен 2 км југоисточно од Лађевца, Слуњ. Убијен 30. јула 1941. године 131 српски сељак с подручја Примишља и Слуња.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005.

Село Слабиња и село Утолица, Костајница. Крајем јула 1941. усташе убиле 600 српских сељака: мушкараца, жена и дјеце.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005.

Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. јула до 14. августа 1941. године.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005.

Села Збориште, Стабанџа и Добро Село, срез Крупа. Почев од 30. јула 1941. године, па свега за неколико сљедећих дана, усташе су у бужимским селима: Збориште, Стабанџа и Добро Село направиле такав покољ да се та села никада више нису опоравила. Тада је поклано 1200 мушкараца, жена и дјеце.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 30.

Динко Давидов, Тотални геноцид, Независна Држава Хрватска 1941 – 1945, Завод за уџбенике, Београд 2013., стр. 108.

Кључ. 28. јула из Рибника и околине ухапшено је 66 Срба који су одведени у Кључ и 30. јула 1941. године побијени.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32.

Село Горња Пецка, код Мркоњић Града. Група од 27 усташа бјежећи од устаника 30. јула 1941. године на Огњену Марију дошли су у село Горња Пецка гдје убијају 8 мјештана.

Извор: Веселин Диклић, Свједочења да људи, памте људе, Арт принт, Мркоњић Град 2013., стр. 75(Списак страдалих).

Јама под Клеком, код Огулина. Усташе су 30. јула 1941. године похапсиле Србе који су дошли на сајам у Огулин. Међу ухапшенима било је 26 Срба из општина Јосипдол и Плашки. Одвели су их до јаме под Клеком и звјерски поубијали 30-31. јула 1941. године.

Извор: Плашчанска долина и околица у НОР-у 1941-1945, Хисторијски архив, Карловац 1976., стр. 87, 111-119, 703 -707, 711-724(Списак страдалих Срба).

Срез Кључ. Од 30. јула до 02. августа 1941. године на подручју среза Кључ усташе су убиле 902 лица српске националности.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32.

Бранко Ј. Бокан, Први крајишки НОП одред, Војно-издавачки и новински центар, Београд 1988., стр. 67-68.

Приредио: Архив Јадовно 1941.