Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Првог маjа 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресиjу на српску област Западна Славониjа, у саставу РСК, у вриjеме када jе ова област била под заштитом УН (Сектор “Запад”). Заштитне снаге УН-а, на вриjеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбjедна мjеста, препуштаjући своjе штићенике на милост и немилост хрватским агресорима.
Против западнославонских Срба (око 15.000 житеља са око 4.000 воjника) кренуло jе више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага, што значи да jе агресора било више него становника у овоj области, а омjер воjника jе био 4:1 у корист агресора.
Агресор ко агресор, немилице jе тукао по штићеницима УН свим расположивим, дозвољеним и недозвољеним, средствима. Народ Западне Славониjе, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, коjи jе био у саставу ове области, злогласном усташком логору из Другог свjетског рата, и у оближњоj Пакрачкоj Пољани, такође злогласном “новоусташком” логору из 1991. године, кренуо jе у егзодус спашаваjући голе животе. На путу према “мосту спаса” до риjеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снаjперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусjеницама или докраjчивани ножевима.
Везане виjести:
