Kakva je ustaška uloga u oslobođenju Beograda?

Povodom oslobođenja Beograda, rusko Ministarstvo odbrane je prošle godine postavilo sajt posvećen ovim događajima, te objavilo neka do tada nepoznata dokumenta i fotografije.

Izvor: FRONTAL.RS ; 22. april 2020.

NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima.

Posebno su zanimljive fotografije, koje su prvo opisane riječima „Borci NOVJ“, a potom je to ispravljeno u „vojnici lokalnih nacionalnih grupa koji su se pridružili NOVJ u periodu od juna do oktobra 1944.“. Zbog čega je sve ovo zanimljivo? Zato što su na slikama vidljive ustaške uniforme.

Prvi koji nam padaju na pamet su bojovnici 369. „vražje“ ustaške pukovnije, koju je Crvena armija 1943. porazila i zarobila kod Staljingrada. Nakon toga im je na prijedlog KPJ ponuđeno da pređu na stranu tzv. NOB, što su prihvatili, te su na krilima Crvene armije došli u Srbiju.

Ovom jedinicom komandovao je isti Marko Mesić, koga je Hitler odlikovao dva, a Pavelić tri puta. Od Hitlera je dobio Željezni krstom drugog stepena i Željezni krstom prvog stepena, dok ga je „poglavnik“ Pavelić odlikovao Vojničkim redom željeznog trolista četvrtog stepena, Vojničkim redom željeznog trolista drugog stepena, te odlikovanjem Veliki vitez hrvatskog željenog krsta, čime je automatski stekao pravo da titula „vitez“ postane sastavni dio njegovog imena i prezimena.

Od Broza nije stigao dobiti ni jedno odlikovanje, budući da je po „oslobođenju Srbije“ ipak sačinjen dosije o „ustaškom elementu“ u bivšoj ustaškoj pukovniji preimenovanoj u Prvu jugoslovensku brigadu. O njenoj sudbini postoji više različitih priča, od te da su pušteni nazad u NDH, do toga da su streljani. Što jeste sigurno za nekoliko vodećih oficira, izuzev Mesića viteza Marka.

U Vojnoj enciklopediji SFRJ stoji da je jedinica učestvovala u oslobađanju Brčkog, u aprilu 1945. Mesić vitez Marko nije imao nikakvih problema u SFRJ, od koje je dobio vojnu penziju, iako mu je oduzet čin, sve do 1948. Tad je osumnjičen kao „informbirovac“, jer je smatrano da je zavrbovan u SSSR tokom zarobljavanja. Tad je uhapšen, a „pod nejasnim okolnostima“ je 1950. na željezničkoj stanici pao pod voz i tako izgubio obe noge. Živio je poslije kod brata u Zagrebu kao teški invalid i umro je mnogo godina kasnije, 1982.