Како су Срби нестајали са Косова и Метохије

На простору Косова и Метохиjе 1871. године било jе 64% српског становништва док данас имамо свега 5%.

Ако желимо да погледамо демографску слику и дискутуjемо о Албанцима на Косову и Метохиjи као већини и Великоj Албаниjи или Природноj Албаниjи не морамо да идемо далеко у прошлост. Нема потребе да причамо о великим владарима
и и империjама. Сасвим jе довољно да се вратимо назад до 1871. године и већ имамо много другачиjу слику.

У свету парадокса Србиjа jе изгледа престоница. Иако се читав Запад борио против комунизма и комунистичких тековина, данас те исте тековине представљаjу свето писмо за наше западне приjатеље. Иако су се Срби увек борили на страни запада, уз огромне губитке у оба Светска рата.

Данас су тим своjим саборцима наjвећи неприjатељи, чак толики да су се њих
деветнаест удружили, и по навици поново бомбардовали Србиjу да би формирали
Албанско – муслиманску и нарко-терористичку државу на териториjи Старе Србиjе.
На териториjи Косова и Метохиjе. Као да jе мало Српских живота и добара
жртвовано у борби на страни те исте Америке и Европе.

Балкан не постоjи само од 1945.

Као да Балканско полуострво постоjи од 1945. године. Имамо границе и
покраjине коjе су формиране од стране комунистичке власти тадашње Југославиjе и
оне су данас неприкосновене, демографске и друштвене прилике се гледаjу како то
одговара Шиптарима.

Нико не помиње да су Срби на простору Косова и Метохиjе били у подређеном
положаjу до доласка Слободана Милошевића и великог митинга на Газиместану. Срби
су на Косову и Метохиjи живели у страху, били шиканирани на сваком кораку и
нећу претерати ако кажем да су им животи били угрожени.

Статистички однос Срба и Албанаца на КиМ од 1871.

Током 19. века почињу неслагања у броjу становника Косова и Метохиjе. Неки
извори даjу броjчану предност Србима, други Албанцима. Турска пописна
статистика jе нерелевантна jер jе пописивала религиjску припадност, а не
етничку, и то користећи књиге рођених.

Истраживања и подаци из 19. века

Истраживање Јозефа Милера из 1838.

Истраживање аустриjског физичара 1838. године Јозефа Милера (Joseph Müller)
jе тврдио да jе Метохиjа углавном словенска, и даље даjе податке за 3 предеоне
целине (Bezirke): Призрен, Пећ и Ђаковицу, коjе грубо чине целокупно подручjе
Метохиjе. Подручjа коjа се граниче са Албаниjом су наjвише погођена досељавањем
Албанаца. Од 195.000 становника Метохиjе, Милер jе регистровао:

114.000 муслимана (58%) од тога
38.000 Срба (19%)
76.000 Албанаца (39%)

хришћани:
73.572 православних Срба (38%)
5.120 католичких Албанаца (3%)
2.308 осталих не-муслимана (Јањеваца и других)

Милерови резултати за градове:
Пећ: Срба – 11.050, Албанаца – 500
Призрен: Срба – 16.800, Албанаца – 6.150
Ђаковица: већина су Албанци, град jе окружен српским селима.

Лежанове, Мекензиjеве и Аирбиjеве карте

Карте коjе jе израдио француски етнограф Лежан (G. Lejean) 1861. године
показуjе да су Албанци живели на око 57% данашње териториjе Косова и Метохиjе.

Слична карта коjу су израдили британски путописци Мекензи (G. M. Mackenzie)
и Аирби (A. P. Irby) 1867. године показуjе нешто мању површину. Обе карте не
показуjу величину популациjе него само величину простора коjи заузимаjу.

Студиjа пуковника Петра Кукуља

Студиjа из 1871. аустриjског пуковника Петера Кукуља (Peter Kukulj) за
интерну употребу Аустроугарске воjске показуjе да Призренски Мутесарифлук (коjи
одговара у великоj мери данашњем КиМ) има 500.000 становника, од коjих:

Срби – 318.000 (64%)
Албанци – 161.000 (32%)
Роми и Черкези – 10.000 (0,33%)
Турци – 2.000

Процењено jе да jе 200.000 – 400.000 Срба протерано из Косовског Вилаjета
1876-1912, посебно током Грчко – Турског рата 1897. године.

Карте Киперта, Хана и Сакса

Карте коjе су обjавили немачки историчари Хаjнрих Киперт (Heinrich
Kiepert), Хан (J. Hahn) и аустриjски конзул Сакс (K. Sax) 1876. године показуjу
да Албанци живе на већини териториjе данашње провинциjе, али ни оне не показуjу
броj становника већ само површину.

По овим картама, региони Косовске Митровице и Косовог Поља су углавном
насељени Србима, док jе већина териториjе на западу и истоку данашње провинциjе
насељена исламизираним Албанцима.

Бечка статистика 1899.

Етнички састав у Косовском вилаjету и Пљеваљском санџаку према аустриjскоj
статистици обjављеноj у Бечу 1899. године:

Албанци – 182.650 (47,88%)
Срби – 166.700 (43,7%)
Остали (Цинцари, Черкези, Турци, Роми и Јевреjи) – (8,42%)

Истраживања и подаци на почетку 20. века

Бреилсфордове процене

Британски новинар Хенри Бреилсфорд (Henry Brailsford) jе проценио да две
трећине косовско-метохиjске популациjе чине Албанци, а остатак Срби. За
наjнасељениjе области Ђаковице и Пећи jе обjављено да имаjу између 20.000 и
25.000 албанских домаћинстава, према 5.000 српских. Мапа Алфреда Стеда (Alfred
Stead) из 1909. показуjе да сличан броj Срба и Албанаца живи на териториjи
Косова и Метохиjе.

Подаци Густава Ваjганда из 1912.

Немачки научник Густав Ваjганд (Gustav Weigand) даjе следеће статистичке
податке за Косово и Метохиjу, базиране на предратноj ситуациjи пре 1912.
године:

област Приштина: Албанци – 67%, Срби – 30%
област Призрен: Албанци – 63%, Срби – 36%
област Вучитрн: Албанци – 90%, Срби – 10%
област Урошевац: Албанци – 70%, Срби – 30%
област Гњилане: Албанци – 75%, Срби – 23%
област Косовска Митровица: Срби – 60%, 40% Албанци

Метохиjа са градом Ђаковицом jе шта више дефинисана као искључиво албанска
териториjа по Ваjганду.

Структура становништва се променила пуно у 20. веку. САНУ и њен истакнути
члан Васо Чубриловић, су припремили документ за исељавање Албанаца под називом
Исељавање Арнаута, што jе било у складу са тадашњим разменама становништва коjе
су се догађале на Балкану.

Услед сложене политичке ситуациjе, простор Косова и Метохиjе био jе мета
насељавања Албанаца или Срба са циљем да се простор Косова и Метохиjе интегрише
у албанско или српско друштво и тиме постане интегрални део jедне од ових
држава.

Колонизациjа КиМ у 20. веку – Три битна периода

Колонизациjа Косова и Метохиjе у Краљевини Југославиjи подразумева
насељавање, пре свега Србима и Црногорцима из пасивних краjева Краљевине
Југославиjе, у периоду 1919-1941. година (60.000-65.000)

Колонизациjа Косова и Метохиjе током Другог светског рата подразумева
довођење Албанаца из Албаниjе на териториjу Косова и Метохиjе
(150.000-200.000).

Колонизациjа Косова и Метохиjе у СФРЈ подразумева насељавање албанским
емигрантима из Албаниjе, периоду 1948-1956. година (40.000).

Како видимо из горе приложеног, отимање Косова и Метохиjе од Србиjе ниjе
идеjа од jуче, већ се српско становништво систематски потискивало са ових
простора читава два века, док су у томе предњачили комунисти коjи су из
Албаниjе довели између 150.000 и 200.000 становника током другог светског рата
до су после рата населили jош око 40.000. Срби су гинули у ратовима док су
Албанци насељавани.

Корени мафиjашке државе Косово

Корени и почетци стварања мафиjашке државе од стране шиптарског
нарко-картела jе проjекат коjи траjе већ дуже времена, а коjи jе вешто увиjен у
заставу братства и jединства. Јер jака Србиjа никада, па ни данас, ниjе
представљала интерес Запада и велики удео у овом и оваквом виђењу народа има и
вера, тj. Католичка црква коjа jе Хрвате па чак и злочиначку НДХ видела као
своjе а Србе, православце увек као противнике.

Да jе у православном свету постоjала противрежа, Срба би данас било много
више. У блискоj будућности имамо пример бомбардовања Србиjе 1999. када jе у
Русиjи био издаjнички режим на челу са Јељцином коjи jе и Русиjу знатно ослабио
и бацио на колена.

Анализу остављам читаоцима, ово jе само jедан од многих примера да ако
пасус извучете из текста он може да довиjе сасвим друго значење тако и историjа
сукоба на Косву и Метохиjи почиње много пре 1981. године. Тако да ово представља
само jош jедну чињеницу у прилог тези да се Срби као нациjа систематски
уништаваjу већ дуго времена.

Извор: srbel