Како је Црњански промашио Сондермајера

Двобоj двоjице великана могао jе озбиљно да измени историjу нашег града и државе

Милош Црњански , Тадиjа Сондермаjер

БЕЗ двоjице великана историjа наше земље током протеклог века била би незамислива. Један се звао Милош Црњански, а други jе био Тадиjа Сондермаjер. Први jе оставио неизбрисив траг у нашоj, али и европскоj књижевности, а други као светски пионир у ратном и цивилном ваздухопловству.

Ипак, два великана су у jедном тренутку била смртно завађена, а у духу двадесетих година прошлог века изашли су на двобоj решени да се само jедан врати жив са овог окршаjа.

Прича за неверицу сачувана jе у Музеjу ваздухопловства, а исприповедао нам jу jе стручњак ове угледне институциjе Петар Недељковић.

Савезници и Немци
– ПРВА искра запаљена jе на састанку у Националном аеро клубу, 1926. године – почиње причу Недељковић. – У том тренутку Милош Црњански jе уређивао часопис „Наша крила“, а остао jе упамћен као човек коjи jе то добро радио. Истина, био jе човек преке нарави, па jе често имао проблеме у комуникациjи. Са друге стране, седела jе група ваздухопловних официра, као и хероj Првог светског рата Тадиjа Сондермаjер, ветеран са три победе и ранама после jедне од битака на Западном фронту.

Избила jе свађа око идеjе чиjе авионе треба да купи Национални авио-клуб. Тадашњи ваздухопловни генерал Душан Симовић предлагао jе да наша држава узме авионе од Француске, будући да jе начелни договор био да летелице узимамо од савезника из тек окончаног рата, док jе Црњански тврдио да су немачки авиони знатно бољи.

– Дошло jе до бурне расправе – додаjе Недељковић. – Ваља подсетити да jе Црњански окончао Први светски рат у аустроугарскоj униформи, са чином фелдвебела, дакле нижег официра, док су насупрот њему седели све сами ветерани са Солунског фронта, чиjе су ране и сећања били jош сасвим свежи. Идеjа да 1926. године неко купуjе немачке воjне авионе била jе нешто за шта они нису хтели ни да чуjу.

ПАРИЗ – БОМБАЈ
ВАЗДУХОПЛОВАЦ Сондермаjер jе први човек коjи jе решио да прелети дистанцу од Париза до Бомбаjа. На таj начин jе показао основаном идеjу да буде створен национални авиопревозник, а од новца коjи jе прикупио за таj лет основао jе фонд из коjег jе првобитно финансиран „Аеропут“.

Незгодна и ватрена природа Милоша Црњанског нагнала га jе да Сондермаjера назове погрдним речима, да би у налету беса изазвао чак петорицу супротстављених на двобоj. Четири официра су „глатко“ одбила идеjу да се овако обрачунаjу, jер jе, поред осталог, свим официрима било забрањено да учествуjу у дуелима и двобоjима.

– Бела рукавица бачена у лице било jе нешто што Тадиjа Сондермаjер ниjе могао да одбиjе. Будући да су те године на териториjи Србиjе били забрањени двобоjи, ривали су морали да изаберу посебно место на коjем ће се обрачунати. Решење су пронашли у чињеници да су у Воjводини и даље важили неки аустроугарски закони и да двобоj ниjе био изричито забрањен. Зато jе донета одлука да се обрачунаjу у Вршцу, испред познате куле.

Хитац у ваздух
ИАКО силно супротстављени, Црњански и Сондермаjер договараjу се да, уколико неки од њих двоjице погине, страдање приjаве као несрећу у лову.

– Милош Црњански у Вршац стиже 25. септембра увече, с обзиром на то да jе двобоj био заказан дан касниjе – додаjе Недељковић. – Одсео jе у Хотелу „Србиjа“ коjи и данас постоjи. Остало jе забележено да су пиштоље за двобоj обезбедили од породице Дунђерски, коjи су имали посебно, старинско оружjе намењено двобоjима.

У jутарњим часовима стали су на пољану испред куле, и обрачун jе могао да почне.

– Први jе пуцао Црњански и промашио jе. Затим jе дошао ред на Тадиjу Сондермаjера. Подигао jе оружjе, „имао супарника на нишану“, али jе после неколико секунди спустио оружjе и на француском рекао: „Одустаjем“. Затим jе подигао пиштољ увис и опалио метак, како би било jасно да jе био напуњен.

То jе изазвало буран пишчев револт, запрепашћење се претворило у бес, викао jе на ривала тражећи од њега да пуца. Прошле су многе године од тог догађаjа, а писац jе, сећаjући се тог септембра 1926. године, признао како jе „у Сондермаjеру било нечег витешког“.

– Да jе погинуо Црњански, никада не би биле написане „Сеобе“ – закључуjе Недељковић. – Са друге стране, да jе погинуо Тадиjа Сондермаjер, никада не би била створена прва национална авио-компаниjа „Аеропут“, нити би био одржан први трансконтинентални лет, коjи jе управо Сондермаjер уприличио од Париза до Бомбаjа.

СЕКУНДАНТИ
СВЕДОЦИ овог сукоба, односно секунданти, како су се стручно називали људи коjе би ривали именовали, били су људи коjи ће касниjе имати импресивне биографиjе.

– Забележено jе да jе Црњански имао два секунданта – jедан jе био књижевник Душан Матић, а други редитељ Бранко Гавела – додаjе Недељковић. – За Сондермаjерове секунданте остало jе записано само jедно име: био jе то његов велики приjатељ и ратни друг Александар Дероко, велики архитекта и потоњи академик. Име другог ниjе остало забележено.

ПОЉСКО-СРПСКА КРВ

СОНДЕРМАЈЕР jе био по оцу Пољак, а отац му Роман био jе први хирург српске воjске у Првом светском рату и jедан од оснивача наше ратне хирургиjе. Оженио се Београђанком, а колико су чланови ове породице били велике патриоте, потврђуjе наш саговорник.

– Тадиjин стариjи брат Владислав jе од коњичког потпоручника такође постао пилот, док jе млађи брат Станислав погинуо на Церу као наjмлађа жртва овог сукоба. Дечко од 16 година пробио се међу добровољце, и дао jе живот у овом jезивом сукобу.

Тадиjа Сондермаjер био jе jедан од 1.300 каплара и напустио jе студиjе у Немачкоj како би се вратио као добровољац почетком Првог светског рата. Касниjе jе преживео Други светски рат, али су га као оснивача националне авио-компаниjе и познатог човека ондашње елите комунисти утамничили. Тек jе Тадиjина супруга успела да се пробиjе до Александра Леке Ранковића коjи jе ведрио и облачио у ондашњоj Србиjи и успела jе да га убеди да ослободи њеног супруга.

– Без обзира на огромно искуство, Сондермаjер ипак окончава кариjеру као инжењер у Луци „Београд“, далеко од ваздухопловства коjем jе подарио живот – закључуjе Недељковић.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Помен ваздухопловцима Воjске Републике Српске – Jadovno 1941.

Словачка одликовала jугословенске пилоте – Jadovno 1941.

Милисав Семиз – Заборављени хероj београдског неба …

Пуковник Миленко Павловић: “Нећете ви да гинете, jа ћу …